Mocvarne livade

December 30, 1899

Универзитет у Крагујевцу

Природно–математички факултет

Институт за Биологију и Екологију

МОЧВАРНЕ ЛИВАДЕ

Семинарски рад

СТУДЕНТ: Петровић Маја, БРОЈ ИНДЕКСА: 257/07
СТУДЕНТ: Гусинац Јасмин, БРОЈ ИНДЕКСА: 187/09
СМЕР: Екологија
ПРЕДМЕТ: Синекологија
ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИЦИ: Др Снежана Пешић, доцент

Крагујевац, 2013.године

очварне ливаде

Садржај

1) Увод ............................................................................3

1.1Мочваре...................................................................3

1.2Ниске(ЕУТРОФНЕ) мочваре ................................4

1.3 Високе (ОЛИГОТРОФНЕ) мочваре ....................4

1.4 Прелазне (МЕЗОТРОФНЕ) мочваре ....................4

2) Мочварне ливаде ........................................................5

2.1 Распрострањење мочварних ливада ..........................5

2.2 Еколошки фактори ......................................................5

2.3 Вегетација мочвара–опште карактеристике .............6

2.4 Морфолошке карактеристике вегетације

мочварних станишта ...................................................10

Преглед асоцијација на мочварним стаништима ...

4) Преглед флоре и фауне мочварних ливада

по областима у Србији ..............................................

5) Рамсарска конвенција ...............................................

Закључак ....................................................................

7) Литература ............................................................................25

очварне ливаде

1.2

Ниске(ЕУТРОФНЕ) мочваре

Формирају се на спуштеним деловима рељефа, на местима ранијих бара и језера,

или у долинама река. Површина ниских мочвара је угнута или пљосната. У исхрани ових
мочвара главну улогу имају подземне и речне воде. Значајно је да подземне, површинске,
и речне воде доносе у мочвару велику количину минералних соли, због чега се може рећи
да њихова исхрана иде по водно-минералном типу.

Захваљујући томе на овим мочварама се развија еутрофна вегетација, односно

вегетација која има велике захтеве у односу на услове минералне исхране.

Најкарактеристичније су:

Дрвеће (

Betulla pendula

– бреза и

Alnus glutinosa –

црна јова)

Зелене маховине (посебно

Hypnaceae)

Друге зељасте биљке (оштрице, раставићи итд)

1.3 Високе (ОЛИГОТРОФНЕ) мочваре

Налазе се само у областима са влажном климом. Њихова исхрана се остварује

углавном на рачун атмосферске воде, тако да су веома сиромашне минералним
материјама. Јављају се пре свега олиготрофне биљке, које немају велике захтеве у односу
на минералну исхрану.

Најкарактеристичније су:



Сфагнумске маховине (

Sphagnum sp.)



Жбунови (

Ledum palustre, Andromeda polifolia, Vaccinium oxyccocus)



Дрвеће (

Pinus sylvestris

– бели бор)

1.4Прелазне (МЕЗОТРОФНЕ) мочваре

По својим особинама налазе се на прелазу између ниских и високих мочвара.

Вегетацију ових мочвара образују различите хигрофитне биљке нарочито:



Хигрофитне траве

(Gramineae)



Оштрице

(Cyperaceae)



Маховине рода

Sphagnum.

Супстрат се одликује веома великом влажношћу, његова површина је често дуже или

краће време под водом, тако да у њему владају услови анаеробије. Управо због тога долази до
образовања тресета као последице отежаног или сасвим онемогућеног распадања органских

очварне ливаде

материја, остатака изумрлих биљака. Тресет може бити врло различит, у зависности од којих
биљака је образован.

2. МОЧВАРНЕ ЛИВАДЕ

Мочварне ливаде настају после крчења шума на земљиштима са високим нивоом

подземних вода или земљиштима која су изложена дуготрајним поплавама. Вегетацију
мочварних ливада углавном изграђују траве, махунарке, оштрице и сите. Често
заступљене врсте биљака су барска ливадарка (

Poa palustris

), бела росуља (

Agrostis alba

високи бус (

Deschampsia caespitosa

), оштрице (

Carex vulpina, Carex gracilis

) и љутићи

(

Ranunculus flammula, Ranunculus repens

2.1 Распрострањење мочварних ливада

Укупна површина свих мочвара на Земљи износи 2 682 600 км

, у њима се налази

0,03% резерви слатке воде на целој планети. Највише их има у Европи, Азији и Северној
Америци. Највише их има на територији бившег Совјетског Савеза, где је под мочварама
око 2 милиона км

. Највише мочвара се налази у зони тундре и тајге. У тропским

областима мочваре се налазе у Индонезији, Флориди, као и на Филипинима. (Дукић, 1982)

У северном Банату налази се слано Копово које представља систем сланих бара са

посебном мочварном вегетацијом. Од планинама можемо поменути Копаоник на коме се
налазе Семетешко језеро, Црвена бара и др., затим тресаве на Власинској висоравни,
Голији, Тари, Старој планини, Шар планини итд. (Мартиновић–Витановић, 1995)

2.2 Еколошки фактори

              Природу једног стајаћег, акватичног екосистема чине: површина и дубина који
утичу   на   светлосни   режим,   физичко-хемијске   карактеристике   које   утичу   на   термички
режим, распоред гасова и соли и продуктивност биљних заједница.
                         Мочваре најчешће настају у умереној (умерено-континенталној) зони, богатој
атмосферским падавинама, изливањем река или подземних вода. Захтевају влажан терен,
док   сфагнумске   тресаве,   поред   влажности,   захтевају   и   топлу   климу.   (Мартиновић-
Витановић, 1995)
              Тип земљишта карактеристичан за мочварну вегетацију је минерално-мочварно
(глејно)   или   тресетно   или   полутресетно   земљиште   различитог   степена   киселости.   Ова
земљишта су сиромашна фосфатима, калијума има довољно, а хумус је доста присутан.
(Вељовић, 1982)