BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
DIPLOMSKI RAD
Mentor:
Student:
Prof. dr Mile Samarzić
Milosavljević Dragana
Broj indeksa: 3cv/0120/10
Beograd, 2013.godine
Odsek:
__________________________________
Smer: finansije, računovodstvo i bankarstvo
DIPLOMSKI RAD
PLANIRANJE REVIZIJE I PROCEDURE
OCENE RIZIKA
Komisija:
1. ____________________ ____________________, predsednik
(potpis)
2. ____________________ ____________________, mentor
(potpis)
3. ____________________ ____________________, član
(potpis)
Datum odbrane rada: ______________ Student:Milosavljević Dragana
Ocena: _________________________ Broj dosijea: 3cv/0120/10
Diplomski rad:
Planiranje revizije i procedure ocene rizika
Dragana Milosavljević
3
UVOD
U savremenim uslovima poslovanja u svakom društveno – ekonomskom sistemu, bez
obzira na vladajuće svojinske oblike, prisutna je potreba za nezavisnom revizijom
računovodstvenih izveštaja. Uloga i značaj revizije se menjao kroz razvoj privrede, a
korak sa savremenim uslovima privredjivanja je moguće uhvatiti samo onda kada
jedno društvo pokaže realnu volju i želju za istinitim i poštenim računovodstvenim
informisanjem svih zainteresovanih korisnika.
Raznolikost poslovanja i širenje poslova uslovilo je potrebu za nezavisnom revizijom
računovodstvenih izveštaja. Finansijska revizija predstavlja sistematsko ispitivanje
finansijskih izveštaja, knjiženja i poslovnih transakcija. Cilj finansijske revizije je da
se utvrdi podudarnost sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima, kako bi se
vlasnici kapitala ali i ostali interesenti, informisali o utvrdjenom stanju i na taj način
stekli mogućnost za donošenje racionalnih poslovnih odluka.
Porast veličine preduzeća, ali i potiskivanje preduzeća sa neograničenom
odgovornošću, preduzećima sa ograničenom odgovornošću vodilo je sve češćem
odvajanju vlasništva od operativne kontrole nad poslovanjem. Prvobitna uloga revizije
odnosila se na zaštitu interesa sopstvenika u ulozi suvlasnika firme, kao i na
obezbedjivanje preventivne zaštite samih firmi u njihovim medjusobnim odnosima.
Sa razvojem privrednih delatnosti uporedo se menjala i razvijala i revizija. U vreme
nastanka revizije, prema navodima u engleskoj literaturi, prevashodna uloga revizije
odnosila se, primarno na otkrivanje prevara i grešaka. Pored primarne uloge, početkom
20. veka javlja se i uloga vezana za verifikaciju tačnosti računovodstvenih evidencija –
što danas predstavlja sekundarni cilj revizije.
Četiri osnovne faze procesa revizije finansijskih izveštaja su:
1
1. planiranje i oblikovanje pristupa revizijskom procesu;
2. sprovodjenje testova kontrole i testova poslovnih dogadjaja;
3. sprovodjenje analitičkih postupaka i testova salda i
4. kompletiranje revizije i sastavljanje nezavisnog revizora.
Predmet ovog diplomskog rada je prva faza procesa revizije, odnosno proces njenog
planiranja. Rad se sastoji iz tri medjusobno povezana dela. Naslov prvog dela je
Pojam revizije i revizora
i u njemu je predstavljena osnovna problematika reviziji.
Drugi deo rada se odnosi na sam proces planiranja revizije i pod naslovom je
Proces
planiranja revizije
. U trećem delu su predstavljeni revizorski rizici sa kojima se
revizor susreće prilikom sprovodjenja revizije. Ovaj deo je naslovljen
Procena
revizorskog rizika
.
1
Stanišić M. & Vićentijević K.,
Revizijski zaključni izveštaj
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Diplomski rad:
Planiranje revizije i procedure ocene rizika
Dragana Milosavljević
4
I DEO – POJAM REVIZIJE I REVIZORA
Revizija može da se definiše kao sistematičan pregled poslovnih knjiga i
računovodstvenih izveštaja izvršen od strane revizora i eksperata sa ciljem da se izrazi
kompetentno, stručno i nezavisno mišljenje o ispravnosti, istinitosti i tačnosti istih.
Ova definicija zasniva se na sledećim baznim odrednicama:
2
sistematičan pregled poslovnih knjiga
– posao revizije je posao koji zahteva
planiranje u fazi pripreme i neposrednog obavljanja revizije. Revizor pregleda
izvornu dokumentaciju koja je formirana i kompletirana za dokumentovanje
poslovnih dogadjaja.
pregled računovodstvenih izveštaja
– podrazumeva pregled bilansa stanja,
bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i
odgovarajuće anekse.
revizor
– je stučno lice koje u skladu sa kodeksom profesionalne etike revizora
obavlja poslove pregleda poslovnih knjiga i druge specijalizovane revizorske
aktivnosti u funkciji davanja mišljenja o računovodstvenim izveštajima. To je
lice koje preuzima završnu odgovornost za reviziju i rezultate revizije.
ekspert
– je specijalista za odgovarajuću stručnu užu oblast koji obavlja
odgovarajuće uskostručne poslove. Najčešće se radi o računovodjama,
informatičarima, akturima, stručnjacima za poreze itd...
kompetentno i stručno mišljenje
– je preduslov za revizorski posao.
nezavisno mišljenje
– je preduslov da mišljenje ima reputaciju kod
potencijalnih korisnika.
ispravnost
– je aspekt kojim se utvrdjuje usaglašenost računovodstvenih
izveštaja sa pozitivnim zakonskim propisima, sa medjunarodnim standardima
računovodstva, internom regulativom i uobičajenom poslovnom praksom i
procedurama.
istinitost i tačnost
– su aspekt kojim se potvrdjuje da izmedju
računovodstvenih izveštaja i stvarnog stanja u preduzeću nema materijalno
bitnih razlika.
Opšte prihvatljiva definicija revizije u svetu i kod nas bila bi ona koju je dao Komitet
za osnovne revizorske koncepte Američkog udruženja računovodja: „Revizija je
sistematičan postupak objektivnog prikupljanja i procene dokaza, u vezi sa izjavama o
poslovnim aktivnostima i dogadjajima, da bi se utvrdio stepen podudarnosti izmedju
izjava i utvrdjenih kriterijumima, kao i prezentiranje rezultata zainteresovanim
korisnicima.“
3
2
Stanišić M.,
Revizija
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
3
Stanišić M.,
Revizija
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
6
Diplomski rad:
Planiranje revizije i procedure ocene rizika
Dragana Milosavljević
revizija se obavlja u skladu s usvojenim standardima, poštujući Kodeks
profesionalne etike revizora;
mišljenje o realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja potpisuje ovlašćeni
revizor;
izveštaj revizora s mišljenjem temelji se na objektivnim dokazima i dostavlja se
zainteresiranim korisnicima;
revizorovo mišljenje o objektivnosti i realnosti finansijskih izveštaja, uz
skraćene oblike njihova iskazivanja, dostupno je javnosti.
1.1. DIFERENCIRANjE POJMOVA
Revizija i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća.
Zajedničko i kontroli i reviziji jeste oblik ispitivanja tj. pravno lice ( preduzeće), s
jedne strane, kao i cilj ispitivanja (odnosno, saznanje o ispravnosti i uspešnosti rada
preduzeća s namerom da se negativne okolnosti i karakteristike poslovanja preduzeća
ostrane, a da se na pozitivnim potencira i održa ih) s druge strane.
Potreba za direncijaranjem pojmova kontrole i revizije postala je aktuelna kada se
interna revizija pod američkim uticajem počela razvijati i to u glavnom u velikim
preduzećima i koncernima. Razlika izmedju interne kontrole i interne revizije najčešće
se indicira na razlike koje se svode na frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i
organe ispitivanja. Različitost u frekvenciji ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i
tekućim nadziranjem poslova prema toku kako se poslovanje odvija. Medjutim, interna
revizija je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvestno vremenskog perioda
ili sporadično odnosno po potrebi.
Razlika izmedju interne i eksterne revizije inicirana je organima tj. komisijom koja
sprovodi reviziju. Interna revizija indicira da se revizija obavlja unutar organizacije (
bez obzira o kojoj vrsti i veličini preduzeća se radi), odnosno da je vrše zaposleni u
organizaciji.
Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni ( potvrdjeni) revizori, imenovani od strane
odgovarajućih organa preduzeća koje je objekt revizije ili ovlašćene državne agencije.
Polazeći od predmeta i cilja, ona može da bude operativna i finansijska (većinu revizije
koju vrše eksterni nezavisni revizori čine, ipak, finansijske revizije).
5
Da bi se jednostavnije shvatila razlika izmedju interne i eksterne revizije, najbolji
način je objasniti poslove koje obavljaju interni i eksterni revizori.
1.1.1. INTERNI REVIZORI
Postoje dve glavne vrste revizora: nezavisni revizori i interni revizori. Za razliku od
njih, tzv. državni revizori obavljaju i funkcije nezavisnog i funkcije internog revizora.
5
Vidaković S.,
Eksterna revizija finansijskih izveštaja
, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2007.
