DEO I: PREDUZETNIČKI ASPEKT
Misija preduzeća
- je da stvori vrednost u poslovnom procesu i na taj način uveća bogatstvo vlasnika.
Izvori bogatstva
su: kapital i inovacije.
Tržišnu privredu čine: preduzetništvo i privatna svojina.
Osnovne karakteristike PREDUZETNIŠTVA
:
1) Inovativnost (sklonost ka novinama)
2) Sklonost ka riziku
KAPITALIZACIJA
znači uvećanje uloženih sredstava stvaranjem vrednosti.
Osnivanje preduzeća
:
1) Suštinska dimenzija ( struktuiranje kapitala, izbor poslovnog koncepta, orijentacije načina finansiranja)
2) Formalno-pravna dimenzija.
Preduzeće:
-
se shvata kao koalicija interesnih grupa (stakeholders) – vlasnici, kreditori, kupci,
dobavljači, država.
- čine ga:
˝Tvrdi˝ elementi:
Kapital
služi da bi se nabavila sredstva neophodna za ostvarenje misije preduzeća. Sredstva ( materijalna, monetarna, nematerijalna (patenti))
Pravna forma
: odredjuje način na koji se formira kapital preduzeća i ostvaruju prava vlasnika.
˝Meki˝ elementi
:
Strategija
: bazičan način ostvarivanja ciljeva i kontinuelno uvođenje ideje vodilje za donošenje odluka u promenljivim uslovima.
Kultura
: je model ponašanja koji se ispoljava kroz vrednosne stavove i norme ponašanja.
Organizaciona infrastruktura
- je ambijent konverzije različitih inputa u autpute.
Dimenzije:
Aktivnosti
- predstavljaju načine trošenja resursa sa jasno odredjenim početkom i završetkom.
Procesi
- dovode do horizontalnog povezivanja aktivnosti u okviru poslovnih f-ja struktura (organizacije)- grupisanje resursa koji se koriste za obavljanje aktivnosti u organizacione
celine.
Informacije o zdravlju preduzeća mogu se dobiti iz bs, bu, i izveštaja o novčanim tokovima.
Svrha preduzeća je stvaranje vrednosti za vlasnike.
Ocena kondicije preduzeća se daje na bazi odredjenih indikatora:
1)
osnovni indikatori
( novčani tok, likvidnost, profitabilnost, stepen naplate potraživanja)
2)
indikatori profitabilnosti
( mere ukupnu profitabilnost faktora proizvodnje- analiza dodate ekonomske vrednosti)
3)
indikatori kompetentnosti
( preduzetništvo, sposobnost stvaranja i primene inovacije)
4)
indikatori efikasnosti
– upotreba ograničenih resursa ( sredstava i ljudi). Upotreba sredstava meri se preko prinosa na ulaganja, roka povraćaja i diskontovanog novčanog toka.
Na bazi indikatora poslovanja formuliše se taktika poslovanja (relativna sposobnost okruženja) tj. odredjivanje stepena korišćenja postojećih kapaciteta I optimizaciju postojećeg
portfolio biznisa.
Glava 1: PREDUZECE I PROJEKTI
PREDUZEĆE
- Preduzeće je organizacija ljudi i sredstava povezana zajedničkim ciljevima. Cilj je željeno stanje ili nivo aktivnosti.
Tri funkcije ciljeva
:
1) konkretizacija vizije
2) konkretni rezultati
3) poredjenje planiranog i ostvarenog
Ciljevi se danas formulišu odozdo na gore.
Ciljevi mogu biti :
a) zatvoreni (tržišno učešće)
b) otvoreni ( tehnološko liderstvo)
Poslovni ciljevi mogu biti :
a) redovni (tržišno učešće, ekonom. efikasnost, rentabilan rast; diversifikacija rizika)
b) vandredni (komercijalizacija novog proizvoda)
Misija preduzeća
je stvaranje i realizovanje vrednosti za vlasnike.
Rast
je jedan od naljvrednijih ciljeva. Rast je pretpostavka uvećanja vrednosti. Rast je šansa za preživljavanje. Rast je zdrav samo ukoliko stvara vrednost (tj. ukoliko novčani prinos
na ulaganja prevazilazi cenu kapitala). Rast je neophodan ali nije lako ostvariv. Kad preduzeće ostvaruje rast, dolazi do interakcije tri procesa:
1)
stvaranje unosne formule (strategijski značaj):
To je proizvod, proces ili poslovni metod koji dovodi do stvaranja vrednosti za krajnje kupce (reinženjeringom
poslovnog procesa ili stvaranjem novog proizvoda koji koristi postojeće procese (taktički značaj).
2)
korišćenje unosne formule
(zahteva ne samo njenu efikasnu implementaciju, već i korišćenje u što većem broju područja). Nakon interne primene ide se na
eksploataciju ( geografskim širenjem poslovanja), zajedničkom proizvodnjom ili ulaganjem sa drugim preduzećima.
3)
Upravljanje tranzicijom (operativna aktivnost)
Bitne promene u okruženju mogu da ostvare samo preduzeća sa trajnim rastom. Preduzece mora konstantno da se prilagodjava promenljivim uslovima.
Za finansiranje obrtnih sredstava koriste se kratkoročni izvori finansiranja. Dugoročni izvori služe za finansiranje rasta ( u sredstva i trajna obrtna sredstva).
Da bi se odgovorilo na promene, preduzeće mora da učini tri stvari:
1) definisanje projekta – Projekat je način da se reaguje na promene. Oni su osnova
prosperiteta kao i uslov opstanka preduzeća.
2) prikupljanje sredstava – Uprava preduzeća odredjuje optimalnu kombinaciju izvora
sredstava, kako bi se dobila kritična masa za finansiranje projekata, održala likvidnost
i ostvario rentabilan rast.
3) alokacija sredstava - utiče na veličinu i strukturu aktive i nivo poslovnog rizika.
Finansijski ciljevi preduzeća su: diverzifikacija rizika, efikasno upravljanje tekućom
aktivom i rentabilan rast.
- Iz finansijskog ugla prilagodjavanje na promene zahteva dve medjusobno uslovljene f-je:
1) f-ja finansiranja - svodi se na prikupljanje sredstava iz internih i eksternih izvora po
najnižim troškovima
2) f-ja investiranja – alokacija prikupljenih sredstava na način koji dovodi do
maksimalnog uvećanja za vlasnike.
Suština kratkoročnog investiranja predstavlja održavanje likvidnosti, tj. definisanje
optimalnog nivoa trajnih obrtnih sredstava neophodnog za održavanje kontinuiteta poslovnog
procesa.
“TVRDI” ELEMENTI PREDUZEĆA
“Tvrdi” elementi preduzeća su elementi kod kojih je diskrecija donosilaca odluka ograničena zakonom i pravilima. U tvrde elemente spadaju : a) pravna forma; b) kapital.
A. PRAVNA FORMA
Predstavlja način aglomeriranja kapitala, tj. način na koji se ostvaruju prava vlasnika.
Pravna forma je odredjena statutom preduzeća, kojim se objavljuje izbor osnivača izmedju alternativnih oblika preduzeća definisanih zakonom. Postoje osnovne pravne forme,
hibridne pravne forme i složene pravne forme.
Osnovne pravne forme preduzeća su:
1)
Lično preduzeće
– u vlasništvu pojedinca je koji odgovara za sve obaveze preduzeća.
Prednost:
- jednostavnost.
Nedostatak:
- ceo poslovni rizik preuzima vlasnik preduzeća
- otežano prikupljanje kapitala za ekspanziju
- naslednicima se ne može preneti deo preduzeća pre smrti vlasnika
2)
Ortačko preduzeće
– privredno društvo osnovano od stravne dva ili više lica pod posebnim imenom.
- Podela rizika i podela dobiti srazmerno veličini udela.
- Ortaci solidarno odgovaraju za obaveze celokupnom ličnom imovinom.
Osnivačkim aktom se definiše broj glasova, ključ za raspodelu profita, način uvećanja itd.
Nedostatak: - otežano odlučivanje (bitne odluke donose se većinom glasova).U pitanju je problem grupnog odlučivanja.
3)
Akcionarsko preduzeće (korporacija)
– najvrednija organizaciono-finansijska inovacija moderne ere.
- Diverzifikacija rizika na veći broj vlasnika, s tim da vlasnici upravljanju rizikom na jedinstven i unapred poznat način (akcionari upravljaju rizikom preko akcija).
Prednost: relativno lako prikupljanje dovonjene količine sredstava za ekspanziju.
Dve vrste akcionarskih preduzeća:
1)
zatvorena ( privatna)
-akcije se prodaju van finansijske berze na drugim tržištima HOV (npr. OTC na tržištu iza šaltera), prodaja akcija se vrši po sistemu davanja i prihvatanja ponude.
- nastaje kupovinom emitovanih akcija od strane smelih kapitalista koji ulaze u visoko rizične investicione projekte.
2)
otvorena akcionarska preduzeća ( društvena, kotirana)
- procedura otvaranja je visoko formalizovana i zahteva postojanje prospekta preduzeća koji se daje na uvid investicionoj javnosti.
- Transakcije sa akcijama obavljaju se na finansijskoj berzi.
- Glavne osobine akcionarskog preduzeća su ograničena odgovornost i pravo glasa.
Vlasnici akc. preduzeća odgovaraju samo do iznosa svoje investicije. (gubitak se ne prenosi već podnosi)
Vlasničko upravljanje (vlasnici akcionari preduzeća).
Funkcionalno upravljanje (profesionalna uprava).
- Vlasnici običnih (opštih) akcija imaju pravo glasa.
- Cilj akcionarskog pred. je maksimiziranje bogatstva akcionara što je ekvivalentno maksimiziranju cene obične akcije.
Dvostruko oporezivanje: porez na dobit i porez na dividendu (to je nedostatak)
Skupština akcionara
odlučuje osledećim pitanjima:
- usvajanje godišnjeg obračuna
- objavljivanje dividende
- usvajanje strateijskog plana – bizis plana
- povećanje/smanjenje kapitala
- prodaja/kupovina akcija.
Upravni odbor
:
- formuliše strategiju
- deklariše dividende
- odredjuje nagrade za upravu
- angažuje/otpušta upravu
- bira nadzorni odbor
Likvidacija akcija na tržištu kapitala = koncentracija vlasništva
3)
Hibridne forme (komanditno društvo)
- Postoji generalni ortak ( komplementar) sa neograničenom odgovornošću i ortaci (komanditori) sa ograničenom odgovornošću.
- Komandintno društvo odgovara za obaveze celokupnom svojom imovinom.
- Ne podležu dvostrukom oporezivanju.
- Javljaju se kod delatnosti koje se baziraju na eksploataciju prirodnog bogatstva kao i u prometu nekretnina.
4)
Složene forme
- Su posledica povezivanja dva ili više preduzeća posredstvom ugovora(koncern) ili putem kapitala (holding). Tipična složena forma preduzeća nastala povezivanjem putem kapitala
je holding.
- Holding suštinu predstavlja kontrola zavisnih preduzeća od strane matičnog preduzeća (holding kompanije) na bazi učešća u kapitalu. Holding kao pravna forma nastao krajem
XIX veka u SAD u Nju Džerziju.
Dve vrste holdinga:
a) Cist holding – veza izmedju matičnog i zavisnog preduzeća se uspostavlja isključivo preko kapitala. Kontrola zavisnih preduzeća od strane matičnog na bazi posedovanja njihovih
akcija
Strategija na nivou biznisa ima nekoliko elemenata:
-- ciljno tržište – tehnologija – poslovni koncept – konkurentska prednost (kritičan elemenat)
Konkurentska pozicija zavisi od tzv. „komparativne prednosti“ (ostvaruju je ona preduzeća koja imaju niže troškove proizvodnje na bazi kontrole jeftinih faktora proizvodnje)
– diferenciranje proizvoda (dodata vrednost . prodajna cena – ck)
– Konkurentska prednost – posledica je znanje intezivnih tehnologija koja stvaraju proizvode visokog stepena dodatne vrednosti.
- Nova tehnoligija omogućava kombinovanje efekata ekonomije obima i diferenciranja.
- Generičke strategije za nivo biznisa su:
- strategija diferenciranja
- strategija vođstva u troškovima i
- strategija fokusiranja.
Formulisanje strategije biznisa u tri koraka:
1)
Identifikovanje grane
Grana – skup proizvodjača homogenog proizvoda- područje primene karakteristične tehnologije – mesto gde se stabilan broj konkurenata bori za tržno učešće.
„LANAC VREDNOSTI“ čine :
a)
primarne aktivnosti:
ulazna logistika, proizvodnja, izlazna logistika, marketing i posleprodajne usluge.
b)
aktivnosti podrške :
adminitrativni poslovi, upravljanje ljudskim resurstima, istraživnje i razvoj, informatika i sl.
„SISTEM VREDNOSTI“ čine lanac vrednosti preduzeća integrisan sa lancem vrednosti dobavljača i lancem vrednosti kupca.
2)
Konkurentski pokreti
Izbor aktivnosti u okviru kojih će se preduzeće razvijati ključnu kompetentnost zavisi od konkurentskih pokreta.
Konkurentska prednost je posledica većeg stepena dodate vrednosti ili nižih troškova.
Posledica promene fokusa je pojava novog proizvoda PC-AT. Ta faza u životnom ciklusu poznata je kao reciklus. Reciklus je posle uvodjenja druga kritična faza u životnom
ciklusu koja se javlja u fazi zrelosti. Reciklus označava promenu fokusa sa kontrole troškova na diferenciranje
3)
Izbor generičke strategije
Dve grupe:
a)
jednodimenzionalna strategija:
kontinuelna upotreba jednog izvora za ostvarenje konkurentske prednosti ( dodate vrednosti ili troškova ).
Grane sa kratkim životnim ciklusom konkurentsku prednost baziraju na dodavanju vrednosti (tekstilna industrija )
Grane sa dugim životnim ciklusom ( trajna potrošna dobra )-smanjenje troškova je glavni izvor konkurentske prednosti.
Suštinu nove strategije čini prelazak sa radno intenzivnih tehnologija sa relativno malim stepenom dodate vrednosti, na znanjem intenzivne tehnologije visokog stepena dodate
vrednosti.
b)
dvodimenzionalne strategije:
b1) preemitivna strategija: koristi je granski lider da bi sprečio prodore drugih konkurenata. Osnovna svrha je sprečavanje konkurenta da konkuriše sa niskim cenama.
Strategija dovodi do standardizacije proizvoda sa cenovnom rezervom za ekspanziju (prostor za investiranje u unapredjenje procesa proizvodnje ). U sprovodjenju preemitivne
strategije tajming je kritičan.
b2) proaktivna strategija: se primenjuje kod zrelih grana. Svrha je izbegavanje cenovnog rasta. Suština je čvrsta kontrola troškova uz mogućnost ostvarivanja efekata
dodavanja vrednosti.Može se ostvariti dodavanjem vrednosti u svakoj aktivnosti lanca vrednosti.
D. KULTURA PREDUZEĆA
- Kultura formalizuje ponašanje pojedinca u socijalnoj sredini. Bitno izvorište kulture je tradicija. Kultura preduzeća predstavlja model ponašanja na koji utiču tri varijable:
1) osnovni stavovi (njih definišu vlasnici, uprava i finansijeri)
2) sistem vrednosti
3) norme ponašanja.
- Na kulturu preduzeća bitno utiče ponašanje karakterističnih grupa. Kulturu preduzeća čine inicijalni stavovi preduzetničke grupe.
- Dimenzije kulture preduzeća:
1) interna integracija ( timski rad, inovativnost, nagrade)
2) eksterna orjentacija ( usmerenost na kvalitet/kupce, konkurentnost)
3) norme ( disciplina, predanost radu, odnos načina rada i stila životnog)
4) okvir za akciju ( fleksibilnost, birokratiju, delegiranje autoriteta)
5) donja granica (orjentacija na profit, svest o troškovima)
6) prihvatanje rizika (hrabrost)
7) vizija (definisanje ciljeva, ostvarenje ciljeva)
-Glavni indikatori nesklada izmedju strategije i kulture su: podekonomske efikasnosti i finansijske profitabilnosti.
- Četiri tipa kulture preduzeća:
§ kultura snage (centralizovana, neformalna) - upravljaju osnivači. Ličnost u centru je bitna; malo pravila i procedura; kontrola bazira na selekciji ključnih menadžera.
§ kultura uloge (centralizovana, formalizovana ) - stabilni uslovi privredjivanja. Ovaj model imaju akcionarska preduzeća u zreloj fazi životnog ciklusa. specijalizacija po sektorima; -
jasni protokoli u komuniciranju; -autoritet izveden iz pozicije; - visoka sigurnost za zaposlene. (Akcionarska preduzeća u zreloj fazi).
§ kultura zadatka ( formalizovana-decentralizovana struktura) - osnovne karakteristike ove kulture su: - „pravi čovek na pravi nivo“; - respektovanje eksperata; - timski duh;
identifikacija pojedinca sa preduzećem; - otežana kontrola. (Partnerska preduzeća iz oblasti konsaltinga).
§ atomistička kultura ( trajno mala preduzeča; advokatske firme)-nezavisnost članova podela uticaja; decentralizovana; neformalna.
Usklađivanjem strategije i kulture pomoću sistema planiranja, izveštavanja, koordinacije i komunikacije nastaje
projektna kultura
.
E. ORGANIZACIONA STRUKTURA
- posledica organizovanja kao faze procesa menadžmenta; infrastruktura za donošenje menadžerskih odluka.
- Makro aspekt organizacije ima nekoliko elemenata:
a) izbor kriterijuma grupisanja delova u celinu;
b) odredjivanje nadležnosti;
c) definisanje dometa kontrole;
d) hijerarhija.
U konvencionalnom modelu osnovni kriterijum grupisanja je poslovna funkcija. Dopunski kriterijumi su tržišta, gografski kriterijum, proizvod i odgovornost.
- Funkcionalna organizacija je najpoznatiji konvencionalni tip organizacije. Kod ove organizacije podela rada je izvršena primenom kriterijuma poslovne f-je.
Alternativni kriterijumi su:
§ geografski kriterijum (kada je blizina tržišta bitan uslov konkurentske pozicije);
§ kriterijum proizvoda;
§ kriterijum tržišta (na različite načine se pristupa pojedinim tržišnim segmentima;
§ kriterijum odgovornosti ( kada je potrebno integrisati uloge i odnose sa merenjem uspeha i sistema nagradjivanja)
Nedostatak funcionalne hijerarhije:
1) izolovanost poslovnih f-ja
2) jednodimenzionalna komunikacija ( vertikalni kanal – odluke na dole, a predlozi i izveštaji na gore)
3) nije pogodna za današnja višeproduktna preduzeća kao i za preduzeća sa promenljivim portfoliom.
Moderan pristup u projektovanju organizacije
obuhvata horizontalnu i vertikalnu dimenziju:
1)
horizontalnu dimenziju
a) nadležnosti – rezultat podele odgovornosti izmedju pojedinaca
b) uloge – uloga je rezultat podele nadleznosti izmedju pojedinaca.
c) odnosi – način na koji se uspostavlja interakcija izmedju pojedinaca u okviru organizacione strukture
d) nagrade – mera satisfakcije pojedinaca kojom se afirmiše odredjeno ponašanje.
2)
vertikalnu dimenziju
a) mreža vrednosti – daje uvid u poziciju preduzeća i njegovih partnera u odnosu na krajnje kupce na bazi globalnog uvida u proces stvaranja vrednosti.Globalni uvid daje
mogućnost identifikovanja strategijskog obuhvata (projektovanje odgovarajućeg tržišnog učešća)
b) lanac snabdevanja – sagledavanje pozicije preduzeća u odnosu na dobavljače.
c) poslovna jedinica – organizacioni deo preduzeća sa jasnom odgovornošću (investicioni centar, profitni centar, prihodni centar, troškovni centar). Status poslovne jedinice
odredjuje najviši menadžerski nivo.
d) proces – skup aktivnosti kauzalno povezanih koje služe proizvodnji odredjenog proizvoda ili pružanju odredjene usluge.
e) aktivnost – skup pojedinačnih poslova iste klase. Aktivnost troši vreme i resurse i ima početak i kraj.
- Moderna organizaciona struktura predstavlja posledicu upravljanja promenama,a promene dovode do rasta performansi (smanjenje troškova, povećanje prihoda, rast tržišnog
učešća).
LIDERSTVO
- Liderstvo je najbitnija osobina humanog kapitala. Ni jedno dostignuce u ljudskoj istoriji nije bilo moguce bez dobrog lidera ili vodje ali ponekad harizmaticne vodje ne vode u
progres (npr. ratovi). U modernoj eri znacaj liderstva raste ali ne treba poistovecivati lidera sa menadzerom.
- Po Mintzbergu glavne menadzerske uloge su: interpersonalna, informativna i uloga donosenja odluka. Uloga donosioca odluka ispoljava se kroz preduzetnicku ulogu a sustinu
preduzetnicke uloge cini iniciranje promena odnosno liderstva.
- Menadzeri uvode red i kozistentnost u sistem a lideri otpocinju tranziciju sistema.
Menadzeri imaju nepersonalizovan i pasivan stav prema ciljevima a lideri personalizovan i aktivan stav. Po kotleru menadzeri i lideri su razliciti ali komplementarni, lideri upravljaju
Promenama, a menadzeri statusom kvo.
- Komplementarnost lidera i menadzera se ogleda kroz sledece odnose:
Ø Planiranje i bidzetiranje vs. Odredjivanje pravca – liderstvo znaci odredjivanje pravca promena u buducnosti i jasno postavljeni pravac fokusira planiranje menadzera na
korisne aktivnosti.
Ø Organizovanje i kadriranje vs. Povezivanje ljudi - menadzment stvara organizacionu strukturu sa konkretnim poslovima i ljudima koji ih izvrsavaju a lideri povezuju ljude
odnosno komuniciraju kako bi uskladili viziju i stvorili nove koalicije potrebne za njenu primenu.
Ø Kontroling vs. Motivisanje – menazderi kontrolisu ostvarivanje plana dok lideri motivisu ljude da izvrse taj plan.
Lidera cine 3 komponente: funkcionalna inteligencija, tehnicke vestine i emocionalna inteligencija. Ova treca komponenta je najbitnija i odnosi se na sposobnost rada sa drugima.
Emocionalnu inteligenciju cine sledece komponente: samoodredjenje, uravnotezenost, motivacija, empatija (sposobnost da se razumeju emocije drugih) i socijalna vestina.
Tehnicke vestine su: rezultet obrazovanja i treninga i spoljavaju se u razlicitim oblastima poput informatike, racunovodstva, marketinga...
- Lideri imaju sposobnost tzv. integrativnog razmisljanja odnosno koriscenja dve suprotne ideje u istom trenutku.
NOVČANI TOK
je krvotok preduzeća
- Novčani tok (cash flow). U preduzeću postoje četiri glavna mesta konverzije sredstava:
· poslovni proces – u njemu se slivaju novčana sredstva sa komercijalnog i finansijskog tržišta. Iz poslovnog procesa izlaze tri glavna toka sredstava: a) troškovi (materijalni,
radne snage, administrativni...); b) investicije ( u objekte/opremu/zemljište...); c) obaveze (prema državi, kreditorima, vlasnicima).
· poslovna aktiva – u nju se slivaju investicija a izlaze plasmani u druga preduzeća i amortizacija ( vrednost poslovne aktive koja se prenosi na proizvode kroz poslovni proces)
· komercijalno tržište – ulazni tok predstavljaju proizvodi. Vrednost se stvara ukoliko poslovni i vanposlovni prihodi prevazidju cenu koštanja.
· finansijsko tržište – ulazne novčane tokove na finansijsko tržište predstavljaju porezi, kamate i dividende, dok su izlazni tokovi novčana sredstva dobijena prodajom akcija i
na bazi kredita.
- U novčanom toku nalaze se stavke: investicije, novčani prilivi i novčani odlivi.
- Ubrzanje protoka gotovine ostvaruje se kroz menadzment novcanog toka. Menadzment novcanog toka obuhvata tri procesa: stvaranje gotovine, koncetraciju gotovine i koriscenje
gotovine.
Novčani tok ima višestruku primenu:
A. Informacija za interesne grupe
- Kao merilo performansi, novčani tok nosi bitne informacije za interesne grupe (menadžeri, vlasnici, kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni i država). Za menadžere novčani tok daje
sigurnost u odnosima sa vlasnicima; vlasnici – profitabilnost preduzeća; kreditori – likvidnost; dobavljači – sposobnost plaćanja obaveza svojih kupaca; zaposleni – garancija posla;
za državu – garancija poreskih prihoda.
B. Osnovna projekcija sistema planiranja
Novčani tok predstavlja centarlnu projekciju u sistemu planiranja.
- Uspostavljanje balansa izmedju rasta i likvidnosti, tj. odredjivanje održive stope rasta (stopa po kojoj se ostvaruje rast uz tolerantan nivo finansijskog naprezanja).
- Kapitalne investicije se finansiraju iz sopstvenih izvora, kredita i emitovanog kapitala.
- Nivo novčanog toka zavisi i od finansijske fleksibilnosti (mogućnost preduzeća da koristi finansijska sredstva iz različitih izvora)
- Kreditna sposobnost zavisi od rejtinga (posledica finansijskog zdravlja – profitabilnost, likvidnost, solventnost)
PROJEKAT
- Projekat je planska odluka koja se javlja kada je potrebno upravljati složenim međuzavisnim i neizvesnim situacijama. Osnovne karaketristike projektnih aktivnosti su: složenost,
međuzavisnost i neizvesnost.
Projekat je planska odluka koja ima:
o preduzetnički aspekt (projekat omougćava ostvarenje preduzetničkih namera zajedno sa strategijom i biznis planom)
o marketing aspekt (sagledavanje veličine i strukture predaje proizvoda ili usluga sagledava minimalnog obima prodaje).
o investicioni aspekt (predstavlja poređenje ulaganja i efekata ulaganja)
o finansijski aspekt (ocena finansijskog položaja sponzora projekta)
o izvršni aspekt (sve aktivnosti u vezi sa implementaciojom projekta tj. prevođenja iz faze papira u fazu realnog objekta).
- „Mrežni modeli“ koriste se za kontrolu i programiranje projekta .
- Projekat u kontekstu M. Modela: predstavlja orijentisanu mrežu aktivnosti i događaja koje se javljaju između početnog i krajnjeg događaja.
- Programiranje projekta: obuhvata definisanje logičkog redosleda aktivnosti zajedno sa vremenskim planom, potrebnim resursima i odgovarajućim troškovima.
- Projeka: predstavlja sistematičan i organizovan način uvođenja promena u preduzeca.
- Relevantnost projekta za moderno poslovanje moze se sagledati kroz povezanost karakteristika projekta i prethodno analiziranih aspekata zivota preduzeca. U pitanju su
sledeci aspekti:
1) Interakcija preduzeca i okruzenja - suština preduzeća čini je brza i masovna primena inovacije (aktivnosti visokog stepena složenosti, međuzavisnosti i neizvestosti.
Preduzetničke namere se ostvaruju kroz interakciju sa okruženjem. Strategija interakcija ostvaruje se posredstvom projekata. Projekat služe da bi se afirmisale preduzetništvo u
novim i postojećim preduzećima.
2) Anatomija preduzeca - „Tvrdi“ elementi pred. su kapitali pravna forma. Kapital je izvor nabavke sredstava koja se koriste kako bi došlo do njegovog uvećanja kroz poslovni
proces.
Pravna forma opisuje:
- način na koji se uplaćuje kapital da bi se nabavila sredstva za poslovanje
- način na koji se donose odluke o korišćenju stvorenog kapitala
- određuje način upotrebe prava raspodele finansijskog rezultata (definisanje proporcije između akumulacije i potrošnje).
3) Fiziologija preduzeca - „Meki“ elementi pred. su strategija, kultura i organizaciona struk.
Strategija je kontinuelno uvođenje ideje vodilje za donošenje odluka u promenljivim uslovima. Strategija predstavlja kombinaciju strategijskih izbora koje preduzeće pravi
pozicionirajući se na određenom tržišnom segmentu. Kultura je model ponašanja većine ili relevantne grupe u preduzeću. Komponenti kulture su stavovi, vrednosna matrica i norme
ponašanja. Potrebno je da kultura preduzeća bude elastična i usklađena sa strategijom.
Organizaciona struktura: Konvencionalni (klasični) model organizacije zasnovan na funkcionalnoj hijerarhiji je potpuno prevaziđen u uslovima kada preduzeca nisu vise sa
jednim preovladjujucim biznisom, vec diversifikovana.
4) Uvodjenje promene. – Liderstvo-sposbnost sagledavanja i iniciranja korisne i unosne promene kao suštinske komponente modernog menadžmenta tj. MpP
5) Novčani tok - on je krvotok preduzeća, govori o sposobnosti adaptiranja na promene. Mora biti usklađen sa investicionim projektima
6) Menadžment vrednosti – treba da poveca organizovanost preduzeca kako bi ono bilo sposobno da u nemirnom okruzenju brzu reaguje i ostvaruje svoje namere. Predstavlja
njegovo navođenje prema definisanjem ciljevima. Jedini način da se odgovori na diskontinuitet je strategijsko razmišljanje (dovodi do formulisanja strategije kao osnovnog
načina uspostavljanja interakcije sa okrušenjem). Inplementiranje strat vrši se preko projekata.
NOVA PREDUZEĆA
– N.p. nastaju na bazi pozitivno ocenjenog projekta. Nova pred. su proizvodne i usluzne firme koje nastoje da komercijalizuju projekat uvođenja tehničke inovacije.
- Po pravilu n.p. su mala pred. (dobra su osnova za kreativnost i preduzetništvo). Kriterijumi koji se koriste za definisanje malih pred. su 1. ukupan prihod, 2.poslovna aktiva i 3.broj
zaposlenih. U SAD-1. 5 milona dolara 2. 2 miliona dolara 3. 200 zaposlenih. Kod nas: 1. Ne više od 8000 prosečnih bruto zarada, 2. ne više od 6000 prosečnih bruto zarada. 3. ne
više od 50 zaposlenih
- Nova preduzeća: su posledica delovanja mehanizama tržišne privrede koji dovode do materijalizacije (afirmisanja) preduzetništva i podsticanja konkurencije.
- Primenjujući inovacije nova preduzeća istovremeno doprinose rastu kvaliteta života i ekonomskom rastu.
- U privrednoj strukturi približno nestane i nastane isti broj preduzeća. Među onima koja nestaju javljaju se i preduzeća sa dužom istorijom koja su izgubila sposobnost inoviranja.
Njihovo mesto zauzimaju nova pred. sa tzv. „klicama rasta“. Klice rasta mogu biti direktne (interni rast) i indirektne (rast na bazi preuzimanja malih preduzeća od strane velikih
pred.).
- U tržišnim privredama i do 3/4 otpada na mala i srednja preduzeća ( s tim da ona angažuju većinu radne populacije)
- Mala i srednja preduzeća, stvaraju radna mesta suprotno velikim koja pod pritiskom prestruktuiranja smanjuju broj radnih mesta.
- Uloga malih pred je da vrše strateške procedure i budu inkubatori za inovacije i dok je uloga velikih pred da obezbeđuju pozadinsko prilogođavanje efikasnim preuzimanjem malih
predu.
- Suština menadžmenta velikih preduzeća je realokacija gotovine iz akumulativnih u potencijalno atraktivne delatnosti .
- Suština menadžmenta malih preduzeća je prikuopljanje sredstava za finansiranje rasta.
- Postoje dve vrste malih preduzeća:
1) Konstantno mala preduzeća nemaju gen rasta. Izvor finansiranja su sopstvena sredstva i stvareni kapital (naraspodeljena dobit). Povremeni deficiti se zatvaraju uzimanjem
kredita .
- Potrebe za gotovinom kod malih preduzeća relativno su veće nego kod velikih. To je posledica odsustva ekonomije obima u upravljanju gotovinom.
- Male zalihe, visok koeficijent obrta, stabilan iznos kredita .
2) Rastom gurana mala preduzeća imaju značajne mogućnosti za ostvarenje rasta. Rast ostvauju ekspanzijom osnovne delatnosti i posredstvom projekata. Centralni problem je
problem finansiranja rasta. Osnovni izazov je izbegavanje krize likvidnosti zbog prebrzog rasta koji nije usklađen sa mogućnostima finansiranja.
- Glavne manifestacije prebrzog rasta su: visoke investicije i visoke zalihe s jedne i nesrazmerne visoku prodaja sa druge strane. Nagli pad prodaje dovodi do problema
nelikvidnosti.
a)Emitovanje kapitala putem obveznica – kod malih preduzeća loše jer preduzeće nije prešlo kritičnu veličinu i postalo poznato javnosti.
b)- Osnovni način za pribavljanje sredstava za finansiranje rastom guranih preduzeća je uzimanje kredita. Preterano uzimanje kredita dovodi do:
1) odustajanja od rasta; 2) prikupljanja sredstava emisijom akcija.
c)- Kupci akcija rastom guranih preduzeća su smeli kapitalisti. Sredstva investirana u nova preduzeća predstavljaju kapital uložen u nov poduhvat.Rizik sa kojim se suočavaju smeli
kapitalisti je visok pošto preduzeće raspolaže malim rezervama. Očekuje se visoka stopa prinosa (očekuje se povraćaj investicija u periodu od 3 do 5 godina). Smeli kapitalisti
nastupaju: 1. direktno 2. indirektno
- Mogućnost finansiranja malih preduzeća emitovanih kapitalom zavisi od više faktora.Mala rastom gurana preduzeća se javljaju u mekim granama (prostorna, resursna i
energetska štedljivost). U pitanju suj grane kao što su informacione tehnologije, konsalting. Meke grane su mnogo privlačnije za smele kapitaliste od ostalih grana.
- Mala rastom gurana preduzeća mogu emitovati akcije i otpočeti sa njihovom javnom prodajom samo ukoliko državna agencija garantuje nominalnu vrednost akcija.
