Diplomski rad
Tema:
Branilac i njegov doprinos utvrđivanju istine u krivičnom
postupku
2
Sadržaj :
Uvod .................................................................................................................
1. ULOGA BRANILACA ...............................................................................
2. PRAVO NA BRANIOCA I PRAVO NA ODBRANU .............................
3. FILOZOFSKI I PRAVNI ASPEKTI NAČELA ISTINE .......................
4. VOĐENJE KRIVIČNOG POSTUPKA RADI UTVRĐIVANJA
ISTINE ……………………………………………………………………….
4.1 Nadležnost …………………………………………………………..
4.2 Presuda i žalba ………………………………………………………
4.3 Krivične sankcije ……………………………………………………
5. UTVRĐIVANJE ISTINE I NJENA NAČELA – DOPRINOS
BRANIOCA ………………………………………………………………….
6. POJAM I PREDMET KRIVIČNOG POSTUPKA I KRIVIČNOG
PROCESNOG PRAVA ……………………………………………………..
6.1 Pojam krivičnog postupka …………………………………………..
6.2 realistički pojam krivičnog postupka ………………………………..
6.3 Pravni pojam krivičnog postupka …………………………………...
6.3.1 Karakteristike krivičnog postupka …………………………….
6.3.2 Osnovne procesne pretpostavke ………………………………
6.3.3 Forma krivičnog postupka …………………………………….
6.3.4 Obim krivičnog procesa odnosa ………………………………
7. CILJEVI I OPRAVDANJE POSTOJANJA BRANIOCA U
KRIVIČNOM POSTUPKU ………………………………………………
Zaključak …………………………………………………………………….
Literatura ……………………………………………………………………
3
5
9
12
15
17
19
20
23
28
28
29
30
32
35
36
38
39
41
42
4
Branilac, pored lekara, je osoba koju, po narodnom verovanju, nikad ne treba
lagati.
Tokom prakse advokati se obično specijalizuju za određenu oblast prava,
porodično, krivično, privredno ili neko drugo pravo. Advokati se udružuju u
advokatsku komoru
1
.
1
Savremeni komorski sistem uveden je u Srbiji Zakonom o advokaturi 1929. godine kada je i osnovana
Advokatska komora Beograda, kao obavezna asocijacija advokata, koja autonomno odlučuje o upisu
novih članova, vodi njihov Imenik, propisuje norme profesionalnog ponasanja i izriče sankcije za njihovo
nepoštovanje, kao i da vodi brigu o edukaciji budućih advokata.
Advokatske komore nastoje da svojim radom zaštite i unaprede profesionalni, društveni, ekonomski i
statusni položaj advokature. U tom cilju preduzimaju brojne mere i stavljaju predloge za izmene i
donošenje propisa o organizovanju advokature, pravosudnog sistema, procesnih i drugih zakona. U tom
cilju razvijaju saradnju sa drugim profesionalnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, sudovima,
Ministarstvom pravde, pravnim fakultetima kao i međunarodnim asocijacijama advokata
.
5
1. ULOGA BRANILACA
Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka. Branioca
okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u
pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim
okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Za branioca se može
uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak
vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju
dopet godina. Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac može biti samo advokat.
Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak.
Okrivljenimože dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred
kojim se vodi postupak. (Član 68)
Više okrivljenih mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u
suprotnosti sainteresima njihove odbrane. Jedan okrivljeni može imati istovremeno
u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da jeodbrana obezbeđena kad u
postupku učestvuje jedan od branilaca.( Član 69)
Branilac ne može biti saokrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca,
ni njihovsrodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do
četvrtog stepena ili potazbini do drugog stepena. Branilac ne može biti ni lice koje
je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku oslobođen
od dužnosti svedočenja i izjavilo je da neće svedočiti. Branilac ne može biti ni lice
koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tužilac ilije preduzimalo
radnje u predkrivičnom postupku. (Član 70)
7
O zahtevu odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac,
a braniocapostavlja predsednik suda. U pogledu određivanja branioca primeni će se
odredba člana 71.stav 5. ovog zakonika. (Član 73)
Umesto postavljenog branioca (čl. 71. i 72), okrivljeni može sam uzeti drugog
branioca. Utom slučaju razrešiće se postavljeni branilac. Branilac postavljen po
odredbi člana 71. stav 2. ovog zakonika biće razrešen nakonpravnosnažnosti
rešenja o ukidanju pritvora. Postavljeni branilac može samo iz opravdanih razloga
tražiti da bude razrešen.
O razrešenju branioca odlučuje pre glavnog pretresa istražni sudija, odnosno
predsednikve ća, na glavnom pretresu veće, a u žalbenom postupku predsednik
prvostepenog veća,odnosno veće nadležno za odlučivanje u postupku po žalbi.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljenažalba. Predsednik suda može razrešiti
postavljenog branioca koji neuredno izvršava dužnost.Umesto razrešenog branioca,
predsednik suda će postaviti drugog branioca.
O razrešenju branioca obavestiće se advokatska komora. (Član 74).
Posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja
optužnice( član 244), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o
saslušanju okrivljenog,branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda
prikupljene predmete koji služe kao dokaz. Neposredno pre prvog saslušanja
osumnjičenog, branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju,
nalaz i mišljenje veštaka i zahtev za sprovođenje istrage.( Član 75)
Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se može s njim dopisivati i
razgovarati. Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen
slobode i pre nego štoje osumnjičeni saslušan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u
pritvoru.
