Uloga vođe u oblikovanju formalnih timskih normi
Simon Taggar i Robert Ellis
Razvijen je i testiran model iz više nivoa obrazovanja norme. Očekivanja lidera
(vođe) i očekivanja osoblja (ekipe) imali su značajan uticaj na norme, koje su timovi
uključili oko rešavanja problema saradnje. Postojala je interakcija između očekivanja
vođe i osoblja. Našli smo da kada osoblje drže niska očekivanja u rešenju problema
ponašanja, vođe koje imaju visoka očekivanja o takvom ponašanju mogli su da pojasne
rast u rešavanju problema saradnje i u rešavanju problema normi koji su ustanovili
njihovi timovi. Problem timskog rešavanja normi značajno je uticao na pojedinačne
članove tima u rešavanju problema ponašanja.
Određivanje norme se retko proučava, uprkos periodičnim pozivima za sistematičniju
empirijsku pažnju. Zapravo, u njihovom prikazu literature o društvenom ponašanju,
Cialdini i Tros beleže: „mada su sociolozi koristili norme kao objašnjenje konstruisano
tokom XX veka, empiriska literatura naročito proučavana hitnost i prenos društvenih
normi je prilično mali“. Sadašnje ulaganje pomaže da se razume uzloga vođa u
oblikovanju normi koje se razvijaju u timovima. Feedman (1984) je predložio da vođe
mogu imati jak uticaj na razvoj normi tima, ali ova napomena nije proverena.
U cilju potsticanja efikasnosti tima u odnosu na njihovo ponašanje, akademici i
praktičari predlažu da ti timovi postave formalne(prepisane) norme na početku
interakcije tima. Norme bi obezbedile članovima informacije o grupnoj realnosti i
ponuđenim standardima pomoću kojih se može porediti ponašanje osobe.
Sadašnja studija se fokusira na to kako vođe i drugi članovi tima utiču na norme tima
koje su prihvaćene u okviru tima.
Glavni cilj ove studije bio je da razvije i zada model koji se odnosi na uticaj vođa tima i
osoblja na pregovore i slaganje u okviru tima za saradnju u rešavanju problema u
novoformiranim timovima. Posebno, proveravamo da li očekivanja koja imaju vođe i
osoblje je bitnije od uticaja na formiranje normi tima. Dok Stevens i Campion (1994)
posmatraju problem rešavanja saradnje kao fundamentalan za efikasnost tima uopšte,
trebalo bi da bude posebno važno u timovima da se kompletira hijerarhija rešavajući
zadatke, gde efektivno korišćenje kolektivnih izvora je bitno za uspeh.
Efekti rešavanja problema saradnje koje su određene od tima i odnose se na
pojedinačne članove tima, njihovo ponašanje takođe su ispitani. Slika 1 pokazuje
testirane modele.
Slika1. Formiranje normi od očekivanja lidera i osoblja u novoformiranim timovima
U našoj teoriji, sledimo Morgeson i Hofmann’s (1999) vodiče za primenu konstrukcija na
kolektivnom nivou. To je, počinjeno na najosnovnijem delu analize u bilo kom sistemu-
pojedinačna verovanja i akcije. Zatim, tražimo razumevanje veze vođa i osoblja u
konfiguralni model o obrazovanju norme. Konačno, razmatramo kontekst modela u
prelasku nivoa. Norme tima bile su promenljive. U našem modelu tražimo da odredimo
uticaj normi na ponašanje u timskom radu.
2
Očekivanja
vođe
Očekivanja
osoblja
Saradnja tima
u problemu
rešavanja
normi
Odluka o
konfliktu
Satadnja u
rešavanju
problema
komunikacij
a
Cilj-
postavljanje
izvođenje
Planiranje/zadatak
i koordinacija
+H1
+H2
+H3
+H4a
+H4b
+H4c
+H4d
+H4e
odgovarajuće ponašanje. To je kada član tima određuje normu, društvenu podršku za tu
preferencu određenu kroz diskusiju.
Stalne društvene promene u teoriji, normama daju rast do obaveza da se obim zasniva
na vezi sa svakom osobom i sa timom kao celinom. Kao rezultat „članovi grupe žele da
umanje različitost u njihovom ponašanju“ pošto njihovo ponašanje zamenjuju slaganje
sa normom. Norme prihvataju više ili manje svi članove tima.
Norme mogu biti korisne za funkcionisanje tima zato što:
a) olakšavaju opstanak tima, drže tim zajedno, i štite ga od drugih timova (pošto
ponašanja koja prete timu su kažnjiva)
b) obezbeđuju regularnost i predvidivost očekivanog ponašanja članova tima, i zato
pomažu članovima tima da predvide radnje drugih članova tima
c) pomažu timu da se suoči sa problemima među osobama i zato obezbeđuje da
članovi imaju zaštićen imidž
d) opisuje(izražava) centralne vrednosti tima i pojašnjava šta je bitno u vezi sa
identitetom tima.
Raspravom i ustanovljenjem formalnih normi, timovi su bolji u sposobnosti da se
aktiviraju na određenom ponašanju koji su najbolje prilagođeni prema njihovim
potrebama. Prema tome, zbog važnosti normi tima, neki su preporučivali da formalne
norme tima budu debatovane i prihvaćene kada je tim stvoren. Pregovaranje o
zajedničkim očekivanjima koja se odnose na to kako bi svaki član tima trebalo da se
ponaša, (norme tima) predstavlja proaktivno stanje prema problemima tima i trebalo bi
da doprinese predstavljanju tima. Na osnovu toga, norme su ustanovljene na početku
interakcije tima kao suprotnost razvoju neformalnih tokom vremena.
1.3 Obrazovanje normi u rešavanju problema saradnje u novo formiranim
timovima
Norme se formiraju poštujući ponašanje koje ima značaja za tim kao što su one
koje olakšavaju ostvarivanje zadatka. U ovoj studiji timovi su završili heurističke
zadatake koji su zahtevali saradnju u rešavanju problema saradnje koji su ima dati u
ovom kontekstu. Osnovna aktivnost timova kompletirajući problem rešavanja zadataka
što je integracija individualnog znanja u kolektivno znanje da bi se rešio problem.
U novije formiranim timovima sa ustanovljenim nagrađivanjem u timu, osnovna briga je
koliko napora bi trebalo da uloži svaki član tima da bi upravljao „fer“ ili jednako
recipročnim odnosima. Zato, ustanovljenje očekivanja o stepenu saradnje je prvi kričan
korak kada pojedinci moraju da rade zajedno na projektu bez znanja o tome koliko će
biti biti spremni za saradnju njihove kolege.
4
Postoje mnoge organizacione situacije u kojima članovi tima moraju da integrišu njihovo
znanje da reše probleme.
Vođe tima mogu uticati na vođenje diskusije o formiranju norme zato sto su naklonjeni
da usmeravaju druge članove tima, njihovo ponašanje kroz norme tima i utiču na
ponašanje da bi postigli cilj. U stvari, vođstvo je definisano u vidu uticaja vođe na druge
članove tima.
Vođe često usmeravaju proces diskusije ili serviraju integrativnu funkciju u okviru tima.
Ukratko ukazuje se na vezu između očekivanja vođe i normi, zasnovanih na uticaju
lidera i timskoj diskusiji o normama.
Hipoteza 1 je testirana na nivou tima.
H1. Očekivanja lidera o tome koliko često bi pokazali problem saradnje u rešavanju
problema ponašanja u dolazećem (budućem timu). Takođe očekivanja kako bi osoblje
uticalo na norme tima.
H2. Prosečna očekivanja osoblja o tome koliko često bi pokazivali saradnju u rešavanju
problema ponašanja pozitivno će uticati na pregovarački tim u rešavanju problema
normi.
Jednom ustanovljene norme mogu da omoguće ili ograniče ponašanje. Zato bi vođa
trebalo da razmotri da je odgovarajući visok nivo predstavljanja tima, uključen u norme.
Ovo ukuzuje na interakciju između osoblja i vođe kada očekivanja osoblja padnu ispod
očekivanja vođe. Naročito ako vođe pokažu značajan uticaj na članove tima. Vođa sa
visokim očekivanjima rešavanja problema mogao bi biti usmeren na pozitivan uticaj
očekivanja ponašanja osoblja.
H3. Lider i prosečna očekivanja saradnje osoblja u rešavanju problema će uticati na
predviđanje normi tima, kao i da lider može da poboljša niska očekivanja osoblja.
2. Problem saradnje u rešavanju problema normi i učestalo
ponašanje
Norme saradnje pojavljaju se da bi bile osnova za uspešan timski rad. Npr.
Chatman i Flynn (2001) pokazali su da saradnja utiče na efikasnost tima . Tjosvold i
njegove kolege demonstrirali su glavnu ulogu igrajući ciljeve saradnje u izgradnji jakog
tima i njegovih veza i ponovnog rešavanja konflikta. Zato je bilo očekivano da bi norme
za problem saradnje oblikovale širok spektar ponašanja u tima. Prema teoriji radnje sa
razlogom, normativi verovanja utiču na stavove, namerno ponašanje i ponašanje
predlaže da odgovarajuće predstavljanje ponašanja članova tima može biti grupisano u
pet kategorija:
a) rešenje konflikta
b) rešavanje problema saradnje
c) komunikacija
d) postavljanje cilja i predstavljanje rukovodstva
e) planiranje zadatak koordinacije.
5
