Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet
Departman za geografiju, turizam i
hotelijerstvo
KONCEPT EKOHOTELA GRADSKOG TIPA U NOVOM SADU
Seminarski rad
Studenti:
Profesor: Dr Vladimir Marković Jelena Stevanović 685/05 Asistent: Mr Igor Stamenković Maja Pljevaljčić 886/08 Verica Majer 591/05
Novo Sad, Maj 2010.
UVOD
Ekohoteli, za razliku od običnih hotela, koriste ono što priroda nudi: od
građe do hrane i deterdženata. U Novom Sadu jos uvek nema izgrađenih ekohotela dok svi ostali hoteli ne obraćaju puno pažnje na zaštitu životne sredine. Precizne podatke o ovoj temi nismo dobili, iako smo pokušavali u više navrata, jer osoblje hotela nije imalo vremena i želje da nam izađe u susret, iz nama nepoznatih razloga. Često se potvrđuje da je osnovni motiv u mnogim delatnostima pa i u hotelijerstvu sticanje dobiti i opsanak u konkurenciji po ceni svega, nažalost i zagađenja životne sredine.
Hipoteza našeg seminarskog rada je da u našoj zemlji još uvek nije u
dovoljnoj meri razvijena svest ljudi o potrebi zaštite životne sredine, tako ni u oblasti hotelijerskih i turističkih preduzeća i da je potrebno slediti primere razvijenih ekoloških zemalja.
Predmet seminarskog rada je analiza buduceg nastanka ekohotela,
principi i načini njegovog funkcionisanja, evolucija koncepta i održivost ideje.
Cilj ovog seminarskog rada je da prikaže kako funkcionišu savremeni
ekohoteli u svetu, kako mogu funkcionisati u našoj okolini i ispita koliko njihov razvoj pomaže u rešavanju problema zagađenja životne sredine.
Zadatak seminarskog rada je da edukativno ukaže na prednost razvoja
ekohotela, razumnog korišćenja resursa i zaštite životne sredine, u okviru hotelijerske delatnosti.
Metode koje smo koristili u izradi seminarskog rada za prikupljanje i
obradu podataka su internet, istrazivanje, metoda analize.
NOVI SAD
Koncept ekohotela gradskog tipa u Novom Sadu
Page
2
EKO NOVI SAD
Grad Novi Sad već je pokrenuo inicijativu za preuređenje plaže
„Oficirac“ u Petrovaradinski EKO Park, koji bi predstavljao novu lokaciju za interaktivne sadržaje, sportske aktivnosti i kulturna dešavanja, i koji bi značajno doprineo razvoju ekoloških standarda u Novom Sadu. Novi najveći park u Novom Sadu sadržao bi botaničku baštu, trim stazu, eko kamp i kupalište, a predviđeno je I uređivanje marine za lake jedrilice na Dunavu. Pored rekreativne, park bi imao i značajnu kulturnu i umetničku funkciju jer bi u njemu bili smešteni umetnički paviljoni, galerija na otvorenom, mobilne kafeterije, restorani, barovi, kao i trg na kome bi se održavali raznovrsni kulturni
događaji,
performansi
i
izložbe.
Izgradnjom eko parka bile bi uklonjene i divlje deponije kao i divlje kupalište i brojni nelegalni ugostiteljski objekti na ovoj lokaciji.
Petrovaradinski eko park predstavljaće i značajno ulaganje u ekologiju i
kvalitet života građana Novog Sada, koji se kao regionalni ekonomski i politički centar, ubrzano širi i razvija, sa primetnom industrijalizacijom, ogromnim porastom stanovnika u poslednjih deset godina, kao i velikim povećanjem broja automobila i zakrčenjem saobraćajnica. Samim tim u gradu je sve manje kiseonika, pojedini delovi grada, kao što je Grbavica, praktično su ostali bez zelenila pojačanom gradnjom, a prosečna temperatura vazduha je znatno povećana, naročito u letnjim mesecima.
Formirana je i "Vojvođanska zelena inicijativa" kao nepolitičko,
neprofitno i nevladino udruženje čiji je cilj podizanje ekološke i građanske svesti o odgovornosti za stanje životne sredine i stanje demokratije u lokalnoj zajednici.
ODRŽIVI RAZVOJ
Koncept ekohotela gradskog tipa u Novom Sadu
Page
4
Pojam održivog razvoja potiče iz šumarstva. Odnosi se na meru u kojoj
su pošumljavanje novim mladicama i seča šuma u direktnoj zavisnosti - stalno se omogućava novi prirast šume a da se istovremeno ne naruše životna staništa. Sme se poseći samo onoliko stabala koliko je mladica posađeno, pa bi se kao moto mogla koristiti sledeća rečenica: „Treba živeti od profita a ne od osnovne supstance“.
Definiciju održivog razvoja koja se najčešće upotrebljava dao je Lester
Braun
(Lester
Brown)
, osnivač
WorldWatch Institute-a
. Ona je navedena i u
izveštaju „Naša zajednička budućnost“: „Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“
Ova definicija jeste opšteprihvaćena, ali ne govori mnogo. Zbog toga je naučnik i istraživač Fritjof Kapra (Fritjof Capra) predložio sledeću operacionalizaciju: „Ključ za funkcionalnu definiciju održivog razvoja je shvatanje da ne moramo ponovo izmisliti ljudsku zajednicu, već da je moramo organizovati ugledajući se na prirodne ekosisteme, a to su održive zajednice biljaka, životinja i mikroorganizama.
U cilju rasvetljavanja apstraktnog pojma „održivi razvoj“ i njegovog
prevođenja u konkretne obrazovne mere, Ujedinjene Nacije su deceniju od 2005. godine do 2014. godine proglasile decenijom „Obrazovanja radi održivog razvoja“. Nemačka UNESCO Komisija je predložila sledećih deset tema za dekadu:
Ponašanje konzumenata i održivo privređivanje
Kulturalna raznovrsnost
Zdravlje i kvalitet života
Snabdevanje vodom i energijom
Rezervati biosfere-mesta za učenje
Gradovi svetskog nasleđa-mesta za učenje
Održivi razvoj učenja u naučnom društvu
Učešće građana i dobro upravljanje
Smanjenje siromaštva putem održivih razvojnih projekata
Ravnopravnost međugeneracijama: ljudska prava i etička
