1. POJAM I PREDMET METODOLOGIJE

Bitan deo svake nauke je njen metod. Kao i predmet nauke, i metod je predmet naučnog saznanja i istraživanja.

Metodologija je nauka koja se bavi naučnim istraživanjima metoda kojima se istražuje, pomorcu nje se stide
naučno saznanje o metodama. To je dakle nauka o metodima sticanja naučnog saznanja odnosno o metodima
naučnog istraživanja.

Postavlja se

pitanje «da li je metodologija kao posebna nauka uopšte moguća»,

jer se smatra da naučna disciplina

druge nauke ne koze da bude posebna nauka; i da su metod i predmet bitni i nerazdvojni cinici svake nauke
(naučne discipline) te su naučna saznanja i naučna istraživanja metode odredbene nauke, sastavni delovi i te
nauke.
Medjutim , previja se da se radi o specifičnom predmetu metodologije – metodu, odnosno macinu naučnog
saznanja i naučnog istraživanja predmeta nauke.
Macin sticanja naučnog saznanja odnosno naučnog istraživanja nije činilac predmeta nauke (naučne discipline)
Lec medku njima postoji funkcionalni i normativno instrumentalni odnos u kom metod ima polivalentnu ulogu.

Predmet i metod su u medjuzavisnosti

–i obim i naučno saznanje o predmetu nauke zavise od razvijenosti

metode, od naučnih saznanja o prodornim i produktivnim macinima naučnog istraživanja i naučnog saznanja
predmeta nauke.
Ova medjuzavisnosti zahteva posebno sistematsko naučno istraživanje i naučno saznanje o metodu . Naučno
saznanje o postim, posebnim i pojedinačnim specifikovanim pravilima u sprovodjenju naučnog istraživanja i
sticanju naučnog saznanja o predmetima nauke i naučnih saznanja, zahteva postojanje posebne nauke –
metodologije.
Metodologija se definiše kao

logička disciplina

. Svako istinito i smisleno saznanje je logično (u skladu je sa

normama logičkog mišljenja), ali su logička pravila u primeni povezana i uslovljena drugim delovima
metodologije.
Metod metodologije – u metodološkim istraživanjima koncipiraju se specijalni postulati, pravila, instrumenti i
postupci metode koji se koriste i u istraživanjima predmeta drugih nauka , te se koze reci da postoje posebne
metode metodologije.
Metodologija je

normativna nauka

Predmet istraživanja

u metodologiji

su naučna saznanja o naučno istrazivackoj praksi i norme koje

propisuju odredbene aktivnosti i ponašanja u procesima naučnog istraživanja i sticanja naučnog saznanja.
Metodologija na osnovu svog naučnog saznanja utvrdjuje interpretaciju i primenu vec postojecih i uvodjenje
novih pravila.

Metodologija je empirijsko – teorijska nauka

. Empirijsko i teorijsko se prozimaju, empirijska saznanja imaju

znacajnu ulogu u primeni rezultata istrazivanja odnosno naucnih saznanja metodologije.

SASTAVNI DELOVI METODOLOGIJE

Metodologija je slozena, empirijsko teorijska nauka, te bi se saznanja koja ulaze u sastav metodologije mogla
svrstati u tri funkcionalne celine:

LOGICKI DEO

– naucna saznanja o pravilima logike i odnosima pravila logike sa

metodama i predmetom istrazivanja. Ovim delom se uspostavlja odnos izmedju
metodologije i logike. U njemu se razresavaju pitanja primene logickih postulata i pravila
u okvirima utvrdjenih paradigmi nauke, sistema logike, metodoloskih pravaca, metode
istrazivanja u istrazivanjima predmeta nauke i metoda.

EPISTEMOLOSKI (SAZNAJNI) DEO

– u ovom delu resavaju se problemi odnosa izmedju

naucnog saznanja o predmetu i naucnog saznanja o metodu; odnosi naucnog saznanja
primenom odredjenih metoda u istrazivanju predmeta nauke i u istrazivanju metoda; kao
i odnosi raznih vrsta i tipova istrazivanja i odnosi ranih metoda.

NAUCNO–STRATEGIJSKI DEO

- naucno saznanje se razvija pa se time razvija i nauka. U

ovom delu se artikulise i resava pitanje odnosa medjuzavisnosti razvoja saznanja o
predmetu i o metodu nauke (razvoj saznanja o predmetu nauke moze biti usporen

razvojem saznanja o metodama istrazivanja, i obrnuto). Za ovaj deo vezuju se i sadrzaji
oji se odnose na tzv. naucne revolucije (ogovor na pitanje valjanosti naucnih paradigmi).

2.KLASIFIKACIJE METODOLOGIJE

Pitanje: Da li postoji samo jedna nauka o metodama naucnog istrazivanja ili ih je vise? Pristupi:

Metodologija kao JEDNA SLOZENA NAUKA

– ako metodologiju shvatimo kao nauku o metodama sticanja

naucnog saznanja i naucnog istrazivanja uredjenu u jedinstven sistem sa strogo naucnom sistematizacijom i
naucno utvrdjenim strukturama, funkcijama i odnosima, osnovano je govoriti o jednoj slozenoj nauci koju cini
vise delova – celina.

VISE METODOLOGIJA koje se medjusobno razlikuju

– ne opovrgava stanoviste da je metodologija jedna nauka, jer

se sve metode koriste ili se mogu mogu primenjivati u istrazivanjima predmeta svake grupe srodnih nauka ili
svake nauke. Razlikuju se samo modaliteti primene (kriterijum klasifikacije su odredbe predmeta istrazivanja i
odnosa metoda prema njemu) te se najcesce razlikuju:

Opsta metodologija

– izucava opsta pravila naucnog istrazivanja, za koja se moze

smatrati a vaze za istrazivanja svih vrsta u svim naukama.

Metodologija prirodnih nauka

– istrazuje metode naucnog saznanja i naucnog

istrazivanja koje se koriste u prirodnim naukama.

Metodologija drustvenih nauka

– metode koje se upotrbljavaju u drustvenim naukama

Metodologija pojedinih nauka (specijalne metodologije)

– izucava metode koje se

promenjuju u istrazivanjima u pojedinim naukama odnosno naucnim disciplinama.

Moguce je koristiti i kriterijum paradigmi, ali on samo uvazava razlike u pristupima, postulatima i aksiomima
pojedinih metodoloskih pravaca, odnosno njihove konceptualne razlike.

Metodologija je slozena nauka ciji sistem i poredak cine mnogi medjuzavisni i medjusobno uslovljeni i prozeti
delovi koji se samo uslovno mogu odvajati i tretirati kao posebni.

IZVORI METODOLOSKIH SAZNANJA

Metodologija se zasniva na mnogim iskustvenim teorijima i saznanjima (koja su mnogo puta proveravana, na
raznim mestima, od mnogih istrazivaca sticana, sistematizovana i promisljana).
Bitna odredba predmeta metodologije je nastojanje da se da odgovor na pitanje «kako saznati istinu».
Metodologija polazi sa stanovista da cim postoji smisleno pitanje verovatno je da postoji i istinit odgovor na
njega; cim postoje manifestacije pojava i procesa mogucno je i istinito saznanje o njima, samo treba naci pravi
put da se do njega dodje. To stanoviste opredeljuje i izvore metodologije:

FILOZOFIJA

– kao sistematizovano opste promisljanje celokupnog iskustva i

predvidjanja razvoja ljudskog drustva. (O ljudskom drustvu se oduvek mislilo polazeci od
nekih premisa i u okvirima nekih postavki i sistema misljenja, a ta misljenja su uvek bila
dokazivana ili pobijana nekim argumentima, stanje i situacije su objasnjavani,
klasifikovani i upravo to cini filozofiju, a posebno njenu disciplinu epistemologiju,
izvorom metodoloskih saznanja).

LOGIKA

– koja sadrzi komponente osnova metodologije. Pravila i kriterijumi istinitog

misljenja sadrzani i izgradjeni u logici su strukturni cinioci metodoloskih sistema.

SOCIOLOGIJA SAZNANJA

– koja se bavi medjuzavisnostima izmedju svojstava drustva i

drustvenih saznanja ukljucujuci i naucno saznanje

4. POSTOJECA NAUCNA SAZNANJA o raznim predmetima nauke i o metodama saznanja u

okvirima raznih nauka. Za politicke nauke posebno su vazna saznanja drustvenih nauka,
politikoloska naucna saznanja.

EVIDENTIRANA PRAKSA ISTRAZIVANJA odnosno sistematizovana i
nesistematizovana istrazivacka iskustva –

sadrzana i iskazana u u mnogim

ZAKONI OSNOVNIH ODLIKA ISTINITOG MISLJENJA

1. Zakon

PREDMETNOSTI

– neophodno je da se misljenje odnosi na neki predmet misljenja

2. Zakon

SADRZAJNOSTI

– zahtev da misljenje bude ispunjeno odredjenim sadrzajem

3. Zakon

ODREDJENOSTI

– zahtev da misljenje o predmetu bude odredjeno

4. Zakon

OSNOVANOSTI

– zahtev da misljenje bude zasnovano a ne proizvoljno

5. Zakon

LOGICKE POVEZANOSTI

– zahtev za logickom koegzistentnoscu i smisljenoscu

6. Zakon STALNOSTI I RAZVOJNOSTI

ZAKONI ISTINITOG ZAMISLJANJA PREDMETA

OPSTI ZAKON

– zahteva istinito zamisljanje predmeta – onakvog kakav on zaista jeste.Predmet se moze uopste

uzev i naucno saznati samo ako je zamisljen tako da odgovara realitetu na koji se odnosi.

POSEBNI ZAKONI

1. Zakon

ISTINITOG ZAMISLJANJA JEDINSTVA RAZNOVRSNOG

– podrazumeva shvatanja

povezanosti raznih cinilaca u jednom predmetu kao istorodnih cinilaca (npr. masa
biraca).

2. Zakon

IDENTITETA

– podrazumeva shvatanje slozenih ali relativno izdvojenih i

relativno konstantnih pojava kao jednih (npr. clanstvo stranke). Ovaj zakon se odnosi i na
procese, odnose, desavanja, institucije.

3. Zakon

RAZLICITOSTI

– moze se tretirati kao

opsti

, jer se posredstvom njega identifikuju

razliciti cinioci u okvirima i sastavu jednog, i kao zakon

proste razlicitosti

koji konstatuje

razliku izmedju odredjenog predmeta u odnosu na sve druge predmete.

4. Zakon

SUPROTNOSTI

–

opsta suprotnost

se konstatuje kada u jednoj pojavi imamo

odredbe koje su medjusobno suprotne, medjusobno se uslovljavaju i prelaze jedna na
drugu (npr. opste/posebno, apstraktno/konkretno).

Prosto su suprotni

cinioci ili pojave

kada su kvalitativno ili kvantitativno bitno ili maksimalno razliciti ili suprotni.

5. Zakon

PROTIVURECNOSTI I NEPROTIVURECNOSTI

– svaki razvojan predmet sadrzi

medjusobno povezane, uslovljene i prelazne protivurecne cinioce koji su neophodni
nukleus razvoja.

6. Zakon

RAZVOJNOSTI I STALNOSTI

– usmeren je na shvatanje procesualnosti,

razvojnosti svakog predmeta. Takodje i misljenje o tom predmetu je razvojno. Relativna
stalnost je takodje svojstvo svakog predmeta zamisljanja i ona se ispoljava kroz
identitet i jednistvo predmeta koji su relativno nepromenjivi, odnosno predmet je
relativno identicno jedan – stalan.

4. PREDMETI MIŠLJENJA I NAUČNOG SAZNANJA

Smatra se da je opšti predmet mišljenja je društvena stvarnost, odnosno sve komponente društvene stvarnosti.
Opšti predmet mišljenja i naučnog saznanja je ukupnost saznanja procesa i odnosa događanja i stvari u
prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Uže određen

, konkretizovan predmet mišljenja i naučnog saznanja političke nauke, su

svi činioci političkih

procesa i odnosa i bitni činioci okruženja u kojima se oni odigravaju

(vreme, prostor, činioci strukture i

sastava, funkcija, aktivnosti, odnosa i veza).
U okvir predmeta istraživanja ulaze:

prirodne i ljudske tvorevine (materijalne i duhovne)

ljudska ponašanja (veoma složene pojave proizašle iz prirodnih, društvenih, fizičkih i
psihičkih komponenata)

KLASIFIKACIJA PREDMETA MIŠLJENJA I NAUČNOG SAZNANJA

1. Prema stepenu i obliku razvoja predmeta mišljenja i naučnog saznanja:

prirodne pojave

– mehanička kretanja, molekularno fizička, atomska hemijska,

biološka kretanja

b) društvene pojave i procesi

U okviru ovog kriterijuma razlikuju se i :

stvari

(određeni materijalni sadržaj u određenoj formi relativno konstantne strukture i

relativno samostalnog postojanja)

proces

i kako promena i razvoj čije su komponente dogadjaji koji se javljaju kao momenti

procesa

2. Prema odnosu prema subjektu:

a) predmeti nezavisni od čoveka i čovečanstva
b) opaženi predmeti i opažaji
c) predstave i nečulne slike
d)

misli i zamisli

(ukoliko se ne uvšćuju u nečulne slike)

Razumljivo je da se ovde uvrste i ljudske tvorevine jer one nisu nezavisne ili samo opažene.

3. Prema obliku predmeta:

a) jednosni predmeti – pod kojima se podrazumevaju jednosne celine
b) opšti predmeti shvaćeni kao

jedno u mnogome

mnogo jednoga (opšte celine jednovrsnog)

4. Prema složenosti predmeta:

Najjednostavnija je podela na proste i složene predmete.
Međutim u političkim naukama su svi predmeti složeni (nema prostih) samo je stepen složenosti nejednak.
Složeni predmeti razlikuju se po stepenima složenosti i po karakteristikama unutrašnje povezanosti činilaca.

Skup

– najniži oblik složenog predmeta. Veza između raznovrsnih činilaca skupa je

slučajna i pretežno spoljašnja. Skupovi mogu biti: konačni, beskonačni, kontinuirani i
diskretni

Mnoštvo

– je jedinstvo raznovrsnih predmeta koji imaju neku zajedničku kvalitativnu

osobinu ili bitan odnos. Moglo bi biti jednovsno ili raznovrsno. Može biti i sređeno ili
nesređeno. Pojam mnoštva u sebi sadrži pojam mnogo, a šta je to mnogo yavisi od
okolnosti.

Agregat

– je množina u kojoj su tačno određeni odnosi članova jednih prema drugima, ali

unutar njih nije upostavljen hijerarhijski red (odnos viših i nižih članova). U društvenom i
političkom smislu agregati su množine koje nemaju uspostavljen unutrašnji čvrst
poredak, dinamične su i sa pokretačkim potencijalom.

Grupa

- je množina ma po čemu jednovrsnih ili srodnih članova. Pojam grupe je velikog

obima i elastičnosti. Grupa ne mora da ima strogo definisan prostor i vreme (kao skup ili
mnoštvo), ona se javlja kao karakterističan pojam iz kog se specifikacijom i
konkretizacijom mogu izvesti i pojmovi klase, sloja, niza, reda, sistema itd. Vezu između
članova grupe mogu činiti bitne ili nebitne osobine, svojstva. Ove veze mogu da budu
prostorne, funkcionalne ili organske, a mogu u jednu celinu da povezuju različite
predmete. Takve celine se nazivaju

blok

Niz i red

imaju zajedničku osobinu da članovi koji ih čine slede jedan drugog po nekom

svojstvu. Posebna karakteristika reda je da u sebi sadrži hijerarhijsku odredbu,
zasnovanu na određenom svojstvu.

Kolektiv –

karakteristična je unutrašnja poveyanost visokog stepena i intenzivni odnosi,

a prvenstveno se odnosi na ljude i njihove uređene množine. To je slođen predmet a čine
ga objedinjeni članovi raznih uloga i funkcija. Članovi mogu da budu raznovrsni i

Naučni metod

shvata se kao sistematska celina koncepcija i načina istraživanja dotičnog predmeta nauke.

Time možemo konstatovati da je nauka elastičan i razvojan ali i konzistentan sistem kog čine dva međuzavisna i
međuprožeta složena podsistema. U svakom od podsistema otkrivamo teorijsku, duhovnu, intelektualnu i sa
njom prožetu praktičnu komponentu. Takođe, vidimo komponente saznanja i komponente primene saznanja.

Naučno saznanje

U   osnovi   nauke   nalazi   se   proces   sticanja,   demonstracije   i   primene   naučnog   saznanja.
Najčešći   su   stavovi   da   je   naučno   saznanje   ono   koje   se   tiče   predmeta   nauke   i   do   kog   se   dolazi   naučnim
istraživanjima i primenom naučnih metoda; da je naučno saznanje istinito ili bar verovatno tj. najbliže istini o
predmetu nauke.
Naučno saznanje je deo ukupnog ljudskog saznanja. U sastav naučnog saznanja ulaze mnogi činioci ljudskog
saznanja   (odnos   subjekt-objekt   saznanja,   opažanje,   predstavljanje,   mišljenje,   povezanost   i   međuzavisnost
čulnosti i intelektualnosti, fizičkog i psihičkog itd)
Naučno saznanje mora da bude predmetno, logično – dakle smisleno, da bude osnovano i pouzdano.
Bitne odredbe:

određenost predmeta saznanja koja je dovoljna da se ono razlikuje od svih drugih
predmeta saznanja

naučno saznanje je saznanje koje se stiče verifikovanim procedurama

ono je sistematsko i sistematizovano, pretežno usmereno i plansko

naučno saznanje je provereno i podložno stalnoj proveri, te je istovremeno pouzdanije od
drugih

kritičko je i razvojno

Naučno saznanje stiče se naučnim istraživanjima.

Naučna istraživanja

su ona koja se izvode u okviru prepoznatljive paradigme, odnose se na predmet odnosno

definisane   predmete   definisanih   nauka   ili   naučnih   disciplina   i   primenjuju   odgovarajuće   metode   naučnog
istraživanja.
Naučno saznanje je u delu u kom ga čine konstituisana naučna saznanja rezultat naučnog istraživanja.  Razlog
za   izvođenje   naučnog   istraživanja   je   sticanje   naučnog   saznanja   a   završna   faza   naučnog   istraživanja   je
utvrđivanje rezultata naučnog istraživanja – ostvarenog naučnog saznanja istraživanjem.

Metod

je način dolaženja do istinitog naučnog saznanja.

Termin metod – grčka reč metodos = put, traženje.

Metod naučnog saznanja

je smisleno i svrsishodno, racionalno konstituisan sistem ideja, koncepcija, radnji

(postupaka), i sredstava, odabran po naučnim kriterijumima i naučno proveren u cilju sticanja naučnog
saznanja, odnosno naučnog istraživanja o predmetu ili metodu nauke.
Osnove ove definicije izvodimo iz sledećih postulata:

naučna delatnost, aktivnost na sticanju naučnog saznanja, namerna je, racionalna,
usmerena na ostvarivanje naučnih ciljeva i u tom smislu planska. Ona nije stihijna,
slučajna, nesistematska i proizvoljna, što su bitne razlike u odnosu na sticanje saznanja
uopšte.

sticanje naučnog saznanja usmereno je na naučno definisan predmet određen kao
predmet i metod nauke

postupci, sredstva, koncepcije i opredeljenja biraju se po utvrđenim naučnim pravilima i
kriterijumima iz reda već proverenih

primena koncepcije, pravila, kriterijuma, postupaka i sredstava u procesima sticanja
naučnog saznanja u prvom redu naučnim istraživanjima strogo ej kontrolisana i kritički
proveravana.