1
ДИПЛОМСКИ РАД ЦАРИНСКА ДОКУМЕНТА
Савић Слободан
УВОД
Царина представља обавезу увозника - извозника да, у моменту када роба прелази
националну границу, плати прописану суму новца у корист државе. Царина представља
врсту посредног пореза који се наплаћује када роба прелази царинску линију. Циљ царине
није да повећа државни приход, већ заштита домаће производње, нарочито оне која тек
почиње да се развија. Царине представљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања
спољне трговине И заштите домаћег тржишта. У већини земаља царинска тарифа се
прописује законом. Царинска тарифане може да се мења од случаја до случаја и према
тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике. Основна подела
царина, по критеријуму кретања робе у односу на национално тржиште, је на увозне,
извозне и транзитне царине. Подела царина према циљу примене је на заштитне,
фискалне, прохибативне и реторзивне. Такође, царине могу бити аутономне и уговорне
(конвенционалне).
Сва роба која улази или излази из царинског подручја мора прећи преко царинског
прелаза, као места које је одређено за увоз, извоз и транзит робе, прелаз лица и превозних
средстава преко царинске линије. Лице које уноси робу дужно је да исту пријави и без
одлагања превезе до царинарнице, или другог места који одреди царински орган. Пре
допреме и пре декларисања, уз одобрење царинарнице, роба се може прегледати, узети
узорци, а све у циљу одређивања царински дозвољеног поступања или употребе робе.
Роба допремљена царинском органу мора бити обухваћена сажетом декларацијом.
Сажета декларација подноси се одмах по допреми робе царинском органу, а рок за
њено подношење, царински орган може продужити најдуже до истека радног дана после
допреме робе.
Царински орган може, пре стављања робе у одређени царински поступак, одобрити
и коришчење комерцијалних и транспортних исправа, као сажете декларације, под
условом да садржи податке неопходне за идентификацију робе.
Ради бржег обављања царинских процедура, лице које увози или извози робу може
на основу писаног захтева од Управе царине добити обавезујуће обавештење о сврставању
2
ДИПЛОМСКИ РАД ЦАРИНСКА ДОКУМЕНТА
Савић Слободан
робе по Царинској тарифи, односно обавезујуће обавештење о пореклу робе. Ова
обавезујућа обавештења имају дејство одлуке донете у управном поступку.
Пре него што роба напусти земљу извозника, она мора да се оцарини. Место
царињења робе одређује налогодавац у тексту диспозиције шпедитеру. Царињење
обављају званични царински органи на бази робних докумената која прате робу како би се
утврдила њихова сагласност. Документа потребна за царињење подноси овлашћени
шпедитер. На основу извршеног царинског прегледа царински орган оверава одговарајућа
документа.
Поред стандардне националне сажете декларације, у царинском поступку се
користи и следећа врста докумената и то :
Документа прописана Конвенцијом ТИР;
Документа прописана Конвенцијом АТА;
Стандардна међународна документа ЈЦИ јединствена царинска исправа);
Сажета декларација;
Декларација о царинској вредности (ДЦВ).
4
ДИПЛОМСКИ РАД ЦАРИНСКА ДОКУМЕНТА
Савић Слободан
1.2.Основни појмови царинске тарифе
Тарфни број је нумерисање робе које је одређено са два двоцифрена броја одвојена
тачком. Тарфини подброј је нумеровање робе означено са најмање шест цифара.
Тарифне ознаке су симболичке ознака којима су означени тарифни бројеви и тарифни
подбројеви. Тарифни став обухвата тарифну ознаку, нумеровање тарифног подбројева и
стопу царине.
2.ЦАРИЊЕЊЕ РОБЕ
Основна делатност царинске службе јесте вршење контроле робе и путника при
изласку територије земље и уласку на њену територију. Царињење робе се врши у
просторијама седишта царинарнице, односно њене оранизационе јединице, било да је то
царинска испостава или референт. Поступак царињења робе у увозу се састоји од
следећих фаза:
пријем царинских и осталих документација;
преглед робе и поређење стварног стања са подацима из документације;
обрачун царине и осталих дажбина на царинску основицу;
наплата обрачунатих износа и осталих дажбина;
приликом извозног царињења надлежност царинске службе је издавање
одговрајућих докумената;
робу која је смештене у магацине, царинска складишта и слободне царинске зоне,
царински органи имају обавезу да царине најкасније у току од 5 радних дана од
дана подношења царинских исправа.
2.1.Царински закон
Царинским законом
уређује се царинско подручје, царински погранични појас,
царински прелаз, царинска роба, царински надзор и контрола, царинска ослобођења,
царинска вредност, царински поступак који се примењује на увоз робе у Србију, извоз
5
ДИПЛОМСКИ РАД ЦАРИНСКА ДОКУМЕНТА
Савић Слободан
робе из Србије и транзит робе преко њене територије, права и обавезе лица која учествују
у царинском поступку, као и права и обавезе царинског органа у царинском поступку.
3.ЦАРИНСКА РОБА
Појам царинске робе је, разумљиво, друкчији од самог појма робе. Ако је роба
производ људског рада намењен тржишту, то још увек не значи да је и царинска роба.
Царинска роба је роба која се по правилу извози, увози или провози преко царинске
линије и над којом се спроводе мере царињења.
2
По правилу то је покретна ствар која иде
из једног царинског подручја у друго. Ту се могу јавити и одређена одступања. Нпр.
случај превоза домаће робе из једног домаћег места у друго домаће место али преко
територије друге државе. Такав је случај кад је воз превозио робу на релацији Јаша Томић
- Међа, али преко територије Румуније.
Царинска роба су све ствари које се у царинско подручије увозе, односно уносе,
или примају и које се из тог подручија извозе, односно износе или шаљу даље, или су
преко тог подручија у транзиту, односно преносе.
Царинска роба представља најзначајнији институт у царинским системима свих
земаља. Када говоримо о роби треба да напоменемо да роба која је продата по
Међународним уговорима не сматра се да се тим актом она сматра и царинском робом, тек
онда кад она прође царинску линију и када се над њом спроводи поступак царињења. То
значи да она постаје царинска роба тек кад пређе царинску линију и уђе на територију
једне државе.
Роба мора да има све особине, као и свака покретна роба, односно ствар у
економији и праву. Она без ових особина не може да има карактер царинске робе. Постоје
случајеви када се одређена роба сматра царинском, а да није ни прешла границу. Може да
се каже да су то ретке ситуације и у вези је са различитим уштедама у транспорту.
Царинска роба представља предмет царинских система, односно њених органа и свим што
је у вези спровођења мера као што је царински надзор и царињење робе.
3
Неке од њених
2
Марковић, М.,:
Транспорт, шпедиција, царине и осигурање
, ЦИД, Београд, 2003.
3
Исто
7
ДИПЛОМСКИ РАД ЦАРИНСКА ДОКУМЕНТА
Савић Слободан
леш човека нема употребну вредност па ако се преноси преко царинске линије не сматра
се царинском робом. Међутим, људски органи се могу појавити као роба на међународном
тржишту па према томе они би могли да буду и царинска роба. Царинска роба има
вредност тј. може се изразити новчано. У нашем царинском систему је предвиђено да се
ствари, које су на царинско подручје Србије доспеле на било који начин, сматрају
царинском робом. То могу бити и ствари које су напуштене од неког власника или ствари
чији се власник не зна.
Царинска роба се налази под царинским надзором од момента преласка робе преко
царинске линије све до завршеног поступка царињења. Царински надзор над царинском
робом се врши низом мера, као што су:
6
чување и преглед царинске робе, спровођење
царинске робе, узимање узорака, проспеката, фотографија или других података, преглед и
претрес превозних и преносних средстава, преглед пртљага путника, лични претрес
путника.
Свака царинска роба има место у Царинској тарифи. Царинска тарифа је сређен
списак роба у коме су предвиђене одређене царинске стопе. Царинским законом у Србији
је предвиђено и које се робе не сматрају царинском робом. То су нпр. јавне исправе,
писмоносне поштиљке, чекови, менице, акције, пословне књиге, финансијска
документација. Ове робе нису царинска роба па се над њима не спроводи царињење, али
се врши царинска контрола из превентивних разлога.
4.ТИР КОНВЕНЦИЈА
ТИР Конвенција
је међународна конвенција којом се регулише међународни
друмски превоз робе на основу карнета ТИР, и која омогућава олакшано кретање робе под
царинским надзором у међународној трговини уз истовремено обезбеђен међународни
гарантни ланац.
7
На царинском подручју СР Југославије поново је званично почела да се
примењује од 01.12.2001.године. Отпочињање са применом ТИР конвенције на царинском
6
Исто
7
Цветановић, С., Ђурић, Д.,:
Царински систем и политика
ВПШ Блаце 2002.
