Семинарски рад

1

Садржај

1. Увод..........................................................................................................3

2. Технологија производње...........................................................................7

3. Анализа.........................................................................................................22

4. Закључак.......................................................................................................32

5. Литература...................................................................................................33

Семинарски рад

2

Увод

Металургија је грана индустрије која се бави добијањем метала из руда као и њиховом 

рафинацијом и прерадом у коначне продукте производње. Она је једна од најстаријих 

људских делатности али уједно и једна од најмлађих грана науке. 

Основна   подела   металургије   је   на  

екстрактивну

  и  

прерађивачку

.   Екстрактивна 

металургија   проучава   добијање   метала   и   легура   из   руда   и   других   примарних   и 

секундарних   сировина   док   се   прерађивачка   бави   прерадом   метала   и   легура   у 

полупроизводе и готове производе. 

Екстрактивна металургија обухвата следеће поступке:

1)

пирометалуршке

 

 

  - најчешће примењивани процеси који подразумевају редукцију 

металног оксида с′ тим што у случају сулфидних руда претходи пржење. Изводе се 

на повишеним температурама а метали се добијају у течном стању или у облику 

паре. Као гориво се користи кокс а примесе се везују у згуру помоћу додатака тзв. 

топитеља. 

2)

хидрометалуршке

 

 

  – процеси који се ређе примењују. Руда се раствара у неком 

погодном ратварачу па се из раствора метал добија електролитички, редукцијом 

помоћу неког гаса, истискивањем помоћу другог метала или на неки други начин 

(концентровањем   помоћу   јонских   измењивача,   екстракцијом   или   таложењем   а 

затим прерадом у метал)

3)

електрометалуршке

 

 

 – поступци који подразумевају добијање и рафинацију метала 

применом електричне струје

Прерађивачка   металургија   обухвата   ливење,   пластичну   деформацију,   синтеровање, 

термичку обраду и др.

У односу на врсту метала која се добија одређеним технолошким поступком, металургија 

се дели на:

црну металургију

 која обухвата добијање сировог гвожђа и челика

обојену   металургију

  која   обухвата   металургију   осталих   метала   и   дели   се   на 

металургију:

background image

Семинарски рад

4

Гвожђе 

Особине

Гвожђе је најважнији и уједно најјефтинији технички метал. Према садржају у земљиној 

кори, од метала, гвожђе заузима друго место (5%) после алуминијума (8,13%). Има велики 

афинитет према угљенику и склоно је оксидацији (корозији) на влажном ваздуху. Налази 

се   у   4.периоди   и   VIIIб   групи.   Сребрнастобеле   је   боје,   сјајан   метал,   добар   проводник 

електрицитета а има и магнетна својства. Најчешће се јавља у облику оксидних руда као 

што су хематит, Fe

2

O

3

  и магнетит Fe

3

O

4

  али и у форми сидерита FeCO

3

, пирита FeS

2

  и 

халкопирита CuFeS

2

Подела

                                                                

гвожђе

                                                           

              

хемијски чисто гвожђе

                           

техничко гвожђе

                                                                                       

  

са више од 2%C

                                  

са мање од 2%C

               

бело гвожђе

                  

сиво гвожђе

              

варени челик

           

топљени  челик 

       

         

    

 

Техничко гвожђе се разликује од хемијски чистог по томе што поред гвожђа садржи и 

друге металне и неметалне примесе или елементе. Ти различити елементи делом улазе у 

Семинарски рад

5

гвожђе (легирају се њиме) при самој производњи а делом се намерно додају да би се 

постигле неке одређене особине гвожђа. Уколико садржај угљеника у гвожђу не прелази 

2% тада се оно може деформисати, нарочито у ужареном стању и дефинише се као челик. 

Ове могућности деформације престају са већим процентом угљеника па се такво техничко 

гвожђе назива белим или сивим у зависности од тога да ли је угљеник присутан у облику 

једињења Fe

3

C или се налази у елементарном стању као графит. Ако се угљеник при 

хлађењу не издваја из гвожђа у облику графита већ остаје везан као гвожђекарбид, тада 

метал   на   прелому   има   белу   боју.   Међутим,   уколико   се   угљеник   испод   одређене 

температуре   издваја   у   виду   црног   графита   тада   ће   он   у   комбинацији   са   металом   на 

прелому дати сиву боју [2]

Биолошки значај

У организму здравих, одраслих особа налази се од 3 до 5g гвожђа. Јавља се у три облика:

физиолошки активно гвожђе

  – улази у састав хемоглобина (65%), миоглобина 

(10%) и ензима (1%)

транспортно гвожђе

 – налази се у серуму у концентрацији од 0,1%

резервно гвожђе

 – присутан је у концентрацији од 25% у слезини, јетри и коштаној 

сржи

Гвожђе   је   саставни   део   хема   у   хемоглобину   и   има   улогу   у   везивању   и   преношењу 

кисеоника из плућа у периферну крв. У ткивима и органима гвожђе је везано за разне 

беланчевине.   То   су   хромопротеини   (хемоглобин,   миоглобин,   цитохром-оксидазе, 

пероксидазе,   кателазе),   флавопротеини   (цитохром   ц-оксидаза,   дехидрогеназа,   оксидазе 

ксантина) и протеини који везују гвожђе (трансферин и феритин).

Гвожђе учествује у синтези ДНК, у метаболизму катехоламина, служи као преносилац 

електрона у митохондријама, спречава анемију и појачава имунитет.

background image

Семинарски рад

7

добијеног метала, а најчешће је реч о једињењима сумпора и фосфора[1]. Од састава 

јаловине зависи који се додаци за топљење (топитељи) морају употребити и у којој 

количини. Јаловина се не редукује у пећи па се уклања на тај начин да се претвара у 

лако топљиве силикате који су специфично лакши од метала и одвајају се од њега.

Добијање гвожђа у високој пећи

Производња   гвожђа   из   оксидних   руда   у   високим   пећима   заснива   се   на   редукцији 

металуршким коксом односно угљен-моноксидом који од њега постаје:

3Fe

2

O

+ CO → 2Fe

3

O

4

 + CO

Fe

3

O

4

 + CO → 3FeO + CO

2

FeO + CO → Fe + CO

2

Кокс служи као редукционо средство, гориво, хемијски се везује с′ гвожђем и у великој 

мери утиче на особине сировог гвожђа. Металуршки кокс мора одговарати многим 

условима као што су максималан садржај пепела (најчешће до 10%), влаге (4%) и 

сумпора (1%), треба да буде чврст тј. отпоран према према притиску и реактиван. 

Пошто   руде   садрже   примесе   додају   се   топитељи.   Они   са   примесама   дају   топљиву 

згуру   која   се   лако   одваја   од   сировог   гвожђа.   Уколико   јаловину   чине   силицијум-

диоксид  или алуминијум-оксид, као базни топитељи се додају кречњак или доломит. 

Међутим,   кречњачким   рудама   се   додају   кисели   топитељи   као   што   су   различити 

силикати, глина, гранит, песак, кварц, шљунак или нека кисела згура. 

У високој пећи се процес редукције изводи на високој температури па редуковано 

гвожђе у великој мери раствара угљеник. Због тога се у високим пећима, као главни 

производ увек добија сирово гвожђе у течном стању који представља легуру са већим 

садржајем угљеника. 

Želiš da pročitaš svih 32 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti