5
ИЗГОВОР
A
се
изговара
као
и
у
српском
.
Када
се
,
у
страним
речима
,
пише
после
самогласника
–
најчешће
после
¿
,
e
(
уместо
=
),
изговара
се
ја
:
iølja, keæghrea, l¿t+rgjça
.
G
у
речима
страног
порекла
испред
g k h
изговара
се
као
н
:
½‹èaçggel¿e
,
s‹ègkliçtx.
Реч
aòggeçÊ
(
име
)
представља
изузетак
.
½ò
(
тзв
.
широко
)
пише
се
на
почетку
речи
и
изговара
се
је
:
½õsm#, ½òliçk…, ½õÊ
.
У
речима
страног
порекла
изговара
се
е
:
½ògzaçrhx
,
½òpaçrh¿a
.
На
исти
начин
се
изговара
и
у
везнику
½òdaæ.
Слово
e
има
двојак
изговор
:
е
и
је
.
Као
е
изговара
се
када
стоји
после
палаталних
l
и
n
(
који
се
јотују
) :
zemleç$
,
neçm#
,
zaneæ
,
t+çne
и
уопште
после
веларних
сугласника
:
velerqç~¿e
,
tewiç.
Као
је
изговара
се
када
стоји
после
самогласника
:
znaçmen¿e
,
moeæ
,
као
и
када
је
реч
састављена
од
предлога
и
речи
која
почиње
са
½
:
…òbeçml$.
Слово
§
се
изговара
као
српско
з
:
§ql…æ.
Слово
i
изговара
се
и
када
стоји
на
почетку
речи
или
после
сугласника
:
iòzvoçliti,
braniçti.
Као
ји
се
изговара
када
стоји
после
самогласника
:
moiçmx, veçrb¿ihx.
Као
ј
се
изговара
када
је
кратко
и
у
тим
случајевима
краткоћа
је
означена
слитном
:
koçeÊ, kjçÊ, m+`eçÊ.
Код
придева
,
за
разлику
од
партиципа
,
крајње
Ê
може
изостати
у
изговору
–
према
српском
примеру
.
Као
и
са
умекшавањем
претходног
сугласника
изговара
се
после
палаталних
l
и
n
.
Слово
¿
се
изговара
као
српско
кратко
и
:
m¿rx
.
Као
ј
изговара
се
у
речи
aòllil+¿a,
али
и
у
речима
у
којима
после
почетног
jò
следи
самогласник
,
а
које
се
и
у
српском
језику
изговарају
с
почетним
ј
:
jò…çna, jòereçÊ,
jò…açnx.
Слова
l
и
n
имају
двојаку
гласовну
вредност
:
л
,
љ
и
н
,
њ
.
За
одређивање
изговора
ових
слова
треба
узети
у
обзир
одговарајуће
изговорне
моделе
у
српском
језику
,
односно
,
у
недостатку
таквих
модела
треба
се
ослонити
на
етимологију
датог
облика
.
Тако
,
изговорно
л
и
н
присутно
је
у
облицима
:
leçst#, likovaçti, hvaçl#no, seçl#nyÿ, vx
pogiçbeli, poleçznoe, pril#peæ, dniæ, pqçsn#
Изговорно
љ
и
њ
присутно
је
у
облицима
:
poçsle{i, koçl#, koste
/
l#, na poçsteli,
vnegdaæ, zaneæ, t+çne, voçn#`e, doçnde`e
(
овде
је
могућ
и
изговор
дондјеже
)
Слова
u
и
+
изговарају
се
као
у
:
uòboç`estvo, uòbq`açti
,
blago+troçb¿e, vsk+ç$, b+çd+.
Слово
w
се
изговара
као
двоглас
шч
:
neçmow#, wedroçta.
Слова
x
и
#
се
не
изговарају
.
7
сугласника
не
могу
сасвим
доследно
да
се
примене
на
све
црквенословенске
облике
,
јер
би
они
у
неким
случајевима
постали
неразумљиви
и
непрепознатљиви
.
Изговорно
о
.
Када
реч
почиње
сугласником
а
испред
ње
стоји
предлог
,
самостално
или
је
дошло
до
сједињавања
са
дотичном
речи
,
који
почиње
истим
или
сличним
сугласником
,
између
њих
може
доћи
до
појаве
изговорног
о
:
vvedi, sslavima
.
Акценат
.
Српско
обележје
изговора
црквенословенских
речи
јесте
и
акцентовање
речи
према
српском
новоштокавском
систему
.
Реч
је
,
пре
свега
,
о
речима
које
су
мање
или
више
идентичне
са
српским
.
У
црквенословенским
речима
које
не
одговарају
сличним
српским
речима
чува
се
правило
само
преношења
акцента
са
последњег
слога
.
ПРАВОПИС
½ò
(
тзв
.
широко
)
пише
се
на
почетку
речи
:
½õsm#, ½òliçk…, ½õÊ
.
У
речима
страног
порекла
:
½ògzaçrhx
,
½òpaçrh¿a
.
Слово
e
се
пише
у
средини
и
на
крају
речи
:
zemleç$
,
neçm#
,
zaneæ
,
t+çne.
Слово
§
се
среће
у
речима
:
§vqçr#, §vqzdaæ, §qçl¿e, §laçkx, §loæ, §mjçÊ, §ql…æ, §qçnica
,
такође
и
у
речима
које
су
од
њих
изведене
:
§laç~nyÊ, §lyçÊ
и
друге
.
Слово
¿
се
пише
:
-
испред
самогласника
:
paçstyr¿e, trjçe
-
у
речима
грчког
порекла
,
где
одговара
грчком
слову
i
или
дифтонзима
ει
,
οι
:
h¿t…nx, jõkosx
,
jõd…lx, t¿m¿açmx
-
у
речима
са
словенским
кореном
:
v¿noæ
,
vjçnogradx
и
m¿rx
у
значењу
васељена
–
за
разлику
од
miçrx
у
значењу
покој
,
тишина
.
Слово
o
пише
се
у
средини
и
на
крају
речи
:
iõnokx, koçndakx, lqçto, l$çbo
.
Слово
O
среће
се
на
почетку
речи
:
O
õtrokx,
O
òbaç~e,
O
òvcaæ,
O
õ~i
;
после
префикса
:
so
O
bwen¿e
;
у
саставу
сложеница
:
mnogo
O
~içt¿i, pervo
O
braçznoe
;
у
средини
речи
у
примерима
:
jò
O
rdaçnx, jò
O
ppjça
и
°
O
n+çd+`e
.
Слово
u
се
пише
на
почетку
речи
:
uòboç`estvo, uòbq`açti.
У
средини
или
на
крају
речи
пише
се
+: blago+troçb¿e, vsk+ç$, b+çd+.
Слова
x
и
#
се
не
изговарају
.
Остали
су
у
правопису
због
своје
слоготворне
функције
,
тј
.
због
потребе
да
се
слог
заврши
на
самогласник
.
Не
пишу
се
на
почетку
речи
.
Слово
x
означава
веларност
(
тврдоћу
)
претходног
сугласника
:
verteçpx, vx
.
Понекад
се
замењује
пајерком
(
ë
):
podë=çti, izë=daçti, podë.
Слово
#
може
означавати
палаталност
претходног
сугласника
:
zi`diçtel#, koçn#, voçl#na=
;
или
означавати
припадање
одређеној
историјској
именичкој
основи
:
koçn#
(
јо
-
основе
),
p+çt#
(
ǐ
-
основе
);
или
означавати
разликовање
значења
речи
:
voçn#
(=
унутра
),
voçnx
(=
ван
,
напољу
).
Слово
y
се
не
пише
на
почетку
речи
.
У
средини
речи
,
пише
се
по
старословенском
узору
:
syçnove, byçti.
Пише
се
после
слова
c
:
vx seçrdcy
.
У
облицима
множине
и
двојине
,
како
би
се
разликовали
од
облика
једнине
,
у
речима
с
основом
на
непчане
