Opsta pedagogija
2012
1.Poreklo i zna
č aj termina pedagogija
Reč pedagogija je grčkog porekla i potiče iz antičkog doba. Sastavljena je iz dve reči
pais
,
paidos
– dete, dečak i
ago,agein
– voditi. Osnovno značenje je voditi dečaka, dete. Pedagogija u najširem značenju je svaka osoba koja se bavi
vaspitanjem, a u nešto užem značenju je svako onaj koji se profesionalno bavi vaspitanjem u školi ili van nje. U užem
značenju oni nastavnici koji predaju pedagogiju u školama za pripremanje nastavnika, a u najužem značenju to su oni koji
uopštavaju pedagošku praksu. U prvo vreme vodjenje je bilo bukvalno – rob je voditi dete od kuće do samog mesta gde se
sakuplja i na kojem je bilo odvojeno, bilo u društvu, omladina sticala i dobijala odredjeno obrazovanje i vaspitanje. U
Rimu se znanje znatno menja – rob je učen i on obrazuje dete. Takav rob se tamo nazivao
paedagogus
.
2.Različito odredjivanje vaspitanja kao predmeta pedagogije
Vaspitanje je staro koliko i čovek i društvo. Nastalo je u procesu očovečavanja i prodruštvljavanja čoveka. U svakoj
porodici je postojalo vaspitanje.
Jedna od koncepcija je:
- biologističko-naturalistička koncepcija
vaspitanja po kojoj se vaspitanje svodi i izjednačava sa pojmovima rašćenja,
sazrevanja, razvijanja, samorazvijanja pod uticajem i u okvirima datih bioloških činilaca. Čovek je u osnovi
homo
naturalis
(biće prirode).
- teološke koncepcije
polaze od stava da je čovek odraz, lik Boga da je on u šuštini
homo religiosus
i da sve što postoji
dobro u čoveku potiče od Boga. Smisao čovekovog života po ovoj koncepciji je u tome da se on vrati svom tvorcu, tj.
Bogu.
- racionalističko shvatanje
Čovekova suština jeste njegov sopstveni logos. Čoveku se može pomoći i treba mu pomagati
da bi bio čovek na taj način što će se razvijati i vaspitavati njegov razum, svest, samosvest. Ovo shvatanje čoveka
nalazimo kod Sokrata, Aristotela, Dekatra
(mislim, dakle postojim)
, Kanta i drugih. Na toj osnovi izrastao je jedan od
najuticajnijih pedagoških koncepata
herbartijanstvo
, tu su i razne esencijalističke, perenijalističke i druge racionalistički
zasnovane koncepcije vaspitanja.
- perenialistički
pravac se razvija u SAD-u pod uticajem racionalističke koncepcije vaspitanje mora biti razvijanje
ličnosti. Pedagoške postavke ovog pravca su da je čovek uvek čovek, svuda isti, a budući da je njegova priroda uvek ista,
konstantna, i vaspitanje mora biti takvo, usmereno na razvijanje racionalnosti. Nasuprot ovom pravcu razvija se
esencijalistički
čije su osnove pedagoške ideje “učenje je težak posao i njegovu osnovu ne treba tražiti u interesovanjima
čoveka već u naporu”. Poseban pravac izmedju ova dva, je
pragmatistički
, za koji je karakteristicno da se zalaže za školu
znanja, a ne za školu zabave i interesovanja.
3.Značaj odredjenja predmeta pedagogije
Smisao pedagogije kao nauke je u unapredjivanju i proučavanju vaspitanja, vaspitnog procesa kao sastavnog dela
društvene stvarnosti. Svrha je da istražuje formuliše, uopštava vaspitne zakonitosti. Pedagogija je po karakteru društvena
nauka, ali je u isto vreme i humanistička nauka jer se bavi čovekom kao i razvitkom svih njegovih sposobnosti.
Normativna funkcija pretpostavlja i traži kritiku postojećeg
-kakvo vaspitanje treba da bude
-da izgradi ličnost deteta po ovoj funkciji je revolucionarna
4.Karakteristike vaspitanja kao saznate ljudske delatnosti
Vaspitanje je uvek celishodno. Uvek postoji cilj u vaspitanju. Intencionalno realizovanje zadataka radi ostvarenja cilja.
Sve mora biti unapred potcinjeno postavljenom cilju. Ne moze se govoriti o univerzalnom dobrom i losem vaspitanju.
Ljudi ni danas nisu ovladali procesom vaspitanja samo njegovim zakonima , niti su svesni svakog dela vaspitne delatnosti.
Potrebna je svesnost, organizovanost, sistemni rad.
5.Razvoj pedagoške misli
Formirano je u 19 veku
*Rodovsko društvo
Opsta pedagogija
2012
*Robovlasničko i klasno društvo (za decu vlasnika)
*Feudalno društvo – u skladu sa klasom 8 vek gradjanske škole
*Humanizam i renesansa (razvoj mišljenja i sukoba)
*Velika didaktika
6.Istaknuti pedagozi prosvetitelji
Erazmo Rosterdamski (Diziderijus Erazmus)
1466 – 1536, Holandija (Pohvala ludosti)
Fransoa Rable
oko 1494 – 1553, Francuska
Misel Monten
Tomas Mor
1477 1535, Engleska (Njemu je posveceno delo ‘’Pohvala ludosti’’)
Džon Lok
1632 – 1704, Engleska (Misli o vaspitanju – 1693)
Zan Zak Ruso
1712 – 1778, Švajcarska (Društveni ugovor)
Johan Hedri
(Gertruda)
Johan Fridri
Marija Montesori
1870 – 1952, Italija (Obrazovni sistem’’Montesori’’)
Imanuel Kant
1724 – 1804, Nemačka (Spis o pedagogiju)
Neka dela i njihovi autori:
Sistem prirode
– Holbah
O čoveku
– Helvecije
Filozofske misli
– Dadro
Eseji o formiranju karaktera čoveka
– Robert Oven
7.Pedagoški pravci
Esencija
(Pedagogija, individualna, personalistička, funkcionalna, progresivistične, pedocentrizam)
Egzistencija
(socijalna pedagogija, pedagogija radne škole, socijalno dem. pedagogija, fašistička pedagogija, sovjetska
pedagogija)
*Kulturna polazi od filozofije vrednosti. Miri pojedinca u društvo.
*Pragmatička-kontinuirano sticanje, jedinstvo objekta i subjekta.
3 stava:
1. Vaspitanje je život, a ne priprema
2. Učiti radeći, a ne dobiti gotovo znanje
3. Škola je zajednica, čovek se ostvaruje u zajednici.
8.Odnos pedagoške teorija i prakse
Teorija
– ukupan fond znanja – služe kao osnova
Praksa
– neposredna praktična aktivnost koja je usmerena u organski proces.
Postoji jedinstven sistem protoka informacija od prakse do teorije i obrnuto. U uskoj su vezi.
9.Sistem pedagogije, predmet proučavanja
U 20 veku su se razvile i osamostalile:
*Opsta pedagogija – njen predmet čine osnovna fundamentalna pitanja pedagogije
(koja se mogu podeliti u dve veće
grupe problema)
Opsta pedagogija
2012
Vrste:
1. Intencionalno i funkcionalno
2.
Vaspitanje u užem i širem značenju.
13.Vaspitanje u užem i širem smislu
*Šire – obuhvata sveukupnost pedagoškog delovanja na sve sfere čovekovog bića. Usmereno je na izgradjivanje celovite
ličnosti, svih pozitivnih svojstava, intelekta, emocija, volja u karakter. U sebe uključuje intelektualno, moralno, fizičko i
radno vaspitanje.
*Uže – usmereno je na izgradjivanje i oblikovanje ličnosti i karaktera, na ostvarivanje onih pozitivinih osobina. Obuhvata
formiranje odgovarajućeg pogleda na svet, moralnih shvatanja, volje, karaktera.
14.Samovaspitavanje i prevaspitavanje
Samovaspitanje
– proces, nastojanje i aktivnost koja je usmerena na samorazvijanje, samoizgradjivanje, samofinansiranje
spostvene ličnosti.
-Biološka zrelost
-Emocionalna zrelost
-Socijalna zrelost
Prevaspitavanje
– specifičan vid procesa vaspitanja. Ono se primenjuje kada se kod jedne individue ispoljavaju
odredjene osobine, ponašanja koja nisu u skladu sa ciljevima. Vrši se u prevaspitnim ustanovama.
15.Pojam i vrste obrazovanja
Obrazovanje se najčešće definiše kao proces prenošenja naučenog znanja, opsteljudska i društvena vrednost, razbijanje
naučnog pogleda na svet i osposobljavanje za doživotno obrazovanje. Obrzovanjem se izgradjuju radne navike i umovanja
iz raznih oblasti. Obrazovanje je proces razvijanja umnih i saznajnih svojstava i procesa. Obrazovanost se podstiče
obrazovanjem.
Vrste:
1.
Permanentno (doživotno)
2.
Samoobrazovanje
16.Permanentno obrazovanje i samoobrazovanje
Permanentno obrazovanje
je nova filozofija obrazovanja koja je karakteristična za drugu polovinu 20 veka. Putem
obrazovanja na daljinu, učiće tu, studiraće kod kuće uz posao ili bez posla, pomocu TV-a, kompijutera, interneta koristiće
predavanja stručnjaka. Stiče se na osnovu samoobrazovanja.
Samoobrazovanje
je obrazovanje koje se stiče u procesu samostalnog učenja, obrazovno-vaspitnih ciljeva. Osnovni
preduslov za sposobnost samoobrazovnja jeste da sama individua, bez neposrednog i stalnog prisustva drugih lica, stiče,
posredstvom drugih sredstava, odredjena znanja i navike učenja.
17.Odnos vaspitanja i obrazovanja
Odnos vaspitanja i obrazovanja može se razmatrati sa dva osnovna stanovništa:
-
stanovišta izgradnje ličnosti
-
društveno-istorijskog stanovništa
U procesu izgradnje ličnosti vaspitanje i obrazovanje čine složen, ali jedinstven proces, čije posebne strane, uži procesi
medjusobno uslovljeni i ne mogu postojati jedan bez drugog. Pojam vaspitanja svodi se na kulturno ponašanje. Kada ne
postoji skladnost izmedju obrazovanja i vaspitanja na konkretnom području, moze se desiti da se jedno takvo kompleksno
