ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ПЕЋ У ЛЕПОСАВИЋУ
ДИПЛОМСКИ РАД
ТРГОВИНСКИ БИЛАНС
Студент:
Лепосавић, март 2013.
ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ПЕЋ У ЛЕПОСАВИЋУ
ДИПЛОМСКИ РАД
ТРГОВИНСКИ БИЛАНС
Ментор: Студент:
Лепосавић, март 2013.
1
Увод
Под појмом спољне трговине подразумевају се сви облици економске сарадње једне
земље са иностранством.Међутим у стриктном смислу спољна трговина обухвата
промет роба и услуга које једна земља обави са иностранством.У теоријском смислу
трговина представља организовану размену добара између појединих чланова светске
привреде по начелима целисходности и економичности.Спољна трговина се најчешће
дефинише као организовани и развијени вид робне размене.Подела трговине на
унутрашњу и спољну је ствар конвенције, с обзиром да су функције трговине готово
исте.
Спољна трговина представља део промета у коме се размена обавља на тај начин што
предмет купопродаје прелазећи царинску линију напушта територију земље продавца -
извоз, или улази на територију земље купца - увоз. Ова размена обухвата, поред размене
интерних добара, још и обавијање најразличитијих производних и непроизводних
услуга по налогу и за рачун иностраних држављана ( транспорт, шпедиција, осигурање,
банкарске услуге, туризам, привредне информације и пропаганда, издавачка и друге
услужне делатности).
За одређивање појма спољнотрговинског промета од домаћих извора права највећи
значај има Закон о спољнотрговинском пословању, док се страни извори права спољне
трговине одређују у зависности од тога о којој се страној земљи у конкретном случају
ради.
Систематски преглед односа између вредности укупног увоза и извоза добара једне
земље у току једне године назива се трговинским билансом.Трговински биланс један је
од изузетно важних, а често и најважнијих сегмената платног биланса.
Овај рад има за циљ да представи трговински биланс, његов појам и структуру, како
утиче на платни биланс као и трговински биланс у Србији. Пошто трговински биланс
представља део платног биланса осврнућемо се и на то шта је платни биланс,
неравнотеже у билансима, инфлацију, међународну сарадњу као битан фактор који
утиче на трговински биланс, као и на остале ставке које су уско повезане са
трговинским билансом, а у циљу што бољег схватања тог појма.
Србија има пуно тога да поправи у будућој сарадњи са осталим великим земљама.Русија
је шести партнер Србије код извоза, а први у увозу, што и не чуди јер смо енергетски
веома зависни од ове земље.
Чини се да најлошију привредну сарадњу Србија тренутно има са Америком, јер, према
речима стручњака, далеко заостаје за реалним могућностима двеју страна.Битан задатак
и проблем у робној размени јесте смањење нашег великог дефицита, али пре свега уз
повећање нашег извоза.
2
1. ПЛАТНИ БИЛАНС
1.1. Појам платног биланса
Платни биланс представља систематски приказ свих економских трансакција које земља
(сектор привреде, државе и становништва) обави са иностранством у одређеном
временском периоду.Платни биланс се најчешће саставља за временски период од једне
календарске године.
На основу анализе платног биланса добијају се информације које су од суштинског
значаја за креирање макроекономске политике земље, али и за доношење одлука на
нивоу предузећа (микро ниво).Анализа облика и обима економских трансакција земље
са иностранством је важан инпут за креирање макроекономске политике, односно
дефинисање монетарне, фискалне политике, политике девизног курса и спољно-
трговинске политике земље.Подаци из платног биланса указују на инвестициони
амбијент у земљи и као такви могу бити од значаја приликом доношења инвестиционих
одлука на нивоу предузећа.
Економске трансакције које се региструју у платном билансу обухватају:
токове робе,
токове услуга,
токове дохотка,
финансијска потраживања из иностранства,
обавезе према према иностранству и
трансфере, односно поклоне и донације.
1
Битно је нагласити да платни биланс евидентира промене (токове), а не стање роба,
услуга, међународних обавеза и потраживања.
У оквиру платног биланса се региструје неколико врста трансакција од којих су
најзначајније следеће:
текуће и капиталне трансакције;
једностране и двостране трансакције;
аутономне и компензаторне трансакције.
1
Ковачевић Радован, Међународне финансије, Економски факултет, Београд, 2010.стр. 114.
4
На страни дуговања са негативним предзнаком се евидентирају следеће трансакције:
увоз роба и услуга;
доходак, повећање нерезидентима од стране резидената;
трансфери, противставка једностраним трансакцијама које су са позитивним
предзнаком;
повећање у финансијској активи или смањење у финансијској пасиви.
Сума свих трансакција са позитивним знаком требала би да буде једнака суми свих
трансакција са негативним знаком и тада би платни биланс био у равнотежи.
1.2. Структура платног биланса
Структура платног биланса и начин евидентирања економских трансакција се мењао у
зависности од промена у међународним економским односима. У доба меркантилизма
спољно трговинска размена (увоз и извоз робе) поклапала се са међународним
плаћањима која су се обављала у злату. Тадашњи платни биланс се сводио само на
трговински биланс. Како су се временом развијали међународни односи, развиле су се
финансијске трансакције, а самим ти и платни биланс је постао комплекснији.
Формулисање и праћење методолошког оквира платног биласна је у надлежности
Међународног монетарног фонда (ИМФ). ИМФ је 1993. године објавио пет приручника
платног биланса, од којих је ревизија петог приручника објављена у априлу 2004.
године. У Србији је за израду и праћење извршења платног биланса надлежна Народна
банка Србије која сваког месеца у својим публикацијама објављује податке из платног
биланса.
3
Платни биланс се састоји из два основна дела:
биланс текућег рачуна (текући биланс) и
биланса капиталних и финансијских трансакција.
У текућем билансу трансакције се евидентирају по бруто принципу, док се у
капиталном и финансијском билансу већина трансакција евидентира по нето принципу.
Салдо трансакција текућег биланса мора бити једнак салду трансакција биланса
капиталних и финансијских трансакција, али са супротним предзнаком.
Текући биланс обухвата евидентирање економских трансакција између резидената
различитих земаља које се односе на робу, услуге, доходак и текуће трансфере.
Позитиван салдо текућег биланса указују да је земља остварила суфицит, а негативан
салдо указује на дефицит у текућим трансакцијама са иностранством.
Текући биланс има неколико подбиланса:
Биланс робне размене;
Биланс услуга;
Биланс робе и услуга;
3
Живковић Слободан, Бојовић Петар, Пословне и берзанске финансије, ФОН, Београд, 2007., стр. 223.
