U obavljanju poslovnih aktivnosti iskristalisale su se moralne norme ponašanja. Džek Velč je
slikovito rekao da biznis, kao i sve druge igre – ima igrače, jezik, pravila kontroverze i ritam.
Moral je oblik vladanja, oblik ljudske prakse, oblik praktičnog odnošenja čoveka prema
samom sebi, prema drugim ljudima, kao i prema svetu.

Moral predstavlja sastavni deo društvene svesti. Njega sačinjavaju pravila i norme ponašanja
ljudi u zajedničkom životu i međusobnim odnosima u društvu. Društvena svest se satoji iz
dva sloja: sistematizovanog dela koji istupa u više različitih vrsta poput morala, naučno
filozofske svesti, religije, umetnosti, itd i nediferenciranog, nesistematizovanog i opšteg dela,
koji se određuje kao "društvena psihologija".

Poslovna etika se definiše kao skup principa, standarda ponašanja koji usmeravaju pojedince
ili grupe u biznisu i normi, ili kao skup principa i standarda koji usmeravaju ponašanje u
poslovnom svetu. U najopštijem smislu reči, ona podrazumeva moralno ponašanje i delanje.
Trend razvoja koncepta poslovne etike i njegovog praktičnog implementiranja u
organizacionu strukturu preduzeća traje preko trideset godina. Najveći deo poslovnog
ponašanja je definisan međunarodno prihvaćenim ugovorima ili nacionalnim zakonima.

Primeni i razvoju poslovne etike posebno su doprineli japanski menadžeri, koji su aktivno
razvijali koncept upravljanja kvalitetom. Japanci su ostvarili stalno unapređenje
produktivnosti poslovanja, brigu za ljudske resurse i partnere, a na međunarodnom nivou
izbegavanje konkurencije između firmi iz Japana. Biznis je jedan od načina časnog služenja
naciji i društvu, a uspeh u sferi ekonomije zahteva trud, visok moral i individualne
sposobnosti.

Motivacija zaposlenih rezultuje visokim stepenima lojalnosti preduzeću. Prema shvatanjima,
na mestima gde se primenjuje etika su i dostojanstvo zaposlenih, visok moral, visoka
produktivnost i profitabilnost.

1.2. Korporativna etika i upravljanje organizacijom

Najznačajniji princip na kojem počiva savremeno poslovanje je organizacija zasnovana na
odgovornosti. Organizacije moraju preuzeti odgovornost za svoju ulogu u društvu.

Prema Galbrajtu postoje četiri činioca koji zahtevaju javnu intervenciju i regulaciju:



Zaštita potrošača



Zaštita planete



Sistem (tržišne ekonomije)



Zaštita najugroženijih u privredi

Osnova za uspostavljanje poslovne politike je izrađivanje korporacijske kulture.
Organizaciona kultura je skup mišljenja, sudova, stavova, verovanja ljudi koji se nalaze
unutar jedne organizacije.

U faktore ličnosti spadaju snaga ega, lokus kontrole i makjavelizam, a u faktore socijalizacije
spadaju   uloga   religija,   poslova,   radno   iskustvo,   starosno   doba,   itd.   Smatra   se   da   je   kod
rukovodioca   dominantna   utilitarna   filozofija.   Od   pojedinca   do   pojedinca   varira   kako   će
primenjivati   svoju   etičku   filozofiju.   Pojedinci   se   razlikuju   po   moralnim   sudovima   koje
donose.   Odluke   donesene   u   prošlosti   imaju   značajnu   ulogu   u   sadašnjem   i   budućem
odlučivanju.
Sledeća grupa faktora koja utiče na etičko ponašanje zaposlenih su organizacioni faktori. Pod
njima   spadaju   karakteristike   posla,   sistem   jačanja,   filozofija   rukovođenja,   ponašanje
rukovodilaca, itd. Rukovodstvo organizacije je odgovorno i za donošenje poslovnih odluka
koje u sebi nose etičke dileme.

1.3.

Odgovornost organizacije

Društvena odgovornost se odnosi na obavezu preduzeća i drugih poslovnih organizacija, da
uvećaju svoj pozitivni uticaj i da svoja negativna delovanja, na društvo, smanje.
Norveški ekonomista Erik Rejnert smatra da je kapitalizam zasnovan na sopstvenom interesu,
da pravi grehove koji mogu da se pretvore u korist za zajednicu. Uspešni kapitalisti zarađuju
novac kroz nesavršenu konkurenciju.
Prema Eriću, pod društvenom odgovornošću se podrazumevaju stvari koje organizacije čine
za društvo u kome postoje.
Prema Fridmanu postoji samo jedna društvena odgovornost – da se njeni resursi koriste i da
se delatnosti koje povećavaju profit upražnjavaju. Prema Adižesu, stalno su prisutne promene
i taj proces traje oduvek, a nastavljaće se zauvek. Promene su ekonomske, fizičke i društvene.
Porter smatra da mogućnost da odlikuju strukturu privrednog segmenta, nameće posebnu
odgovornost firmama koje su lideri u svojim privrednim segmentima.