1
SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………………………..3
2. NASTAVA I VRSTE NASTAVE...................................................................................................5
3. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE.....................................................................7
3.1. POJAM TEHNIČKOG I INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA........................................7
3.2. ULOGA TEHNIČKOG I INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA.........................................7
3.3. CILJEVI I ZADACI TEHNIČKOG I INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA……..…........8
4. GODIŠNJI (GLOBALNI) PLAN NASTAVE TIO………………………………………….......10
5. INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE U TIO…………………………………………………......11
5.1. OPERATIVNI PLAN RADA……………………………………………………………….11
6. PRIPREMA ZA IZVOĐENJE NASTAVE……………………………………………………...13
7. RAČUNARSKE MREŽE……………………………………………………………….……….15
7.1. POJAM RAČUNARSKE MREŽE………………………………………………………….15
7.2. KOMUNIKACIONI SISTEM................................................................................................16
7.3. RAZLOZI ZA UMREŽAVANJE............................................................................................17
7.3.1. ZAJEDNIČKO KORIŠĆENJE HARDVERA I SOFTVERA........................................18
8. PRISTUP UMREŽAVANJU..........................................................................................................20
8.1. MREŽE RAVNOPRAVNIH RAČUNARA..........................................................................20
8.2. SERVERSKE MREŽE...........................................................................................................21
9. STANDARDNE TOPOLOGIJE...................................................................................................24
10. MREŽNI KABLOVI.....................................................................................................................26
10.1. KOAKSIJALNI KABL........................................................................................................26
10.2. KABL SA UPREDENIM PARICAMA...............................................................................26
10.3. OPTIČKI KABLOVI............................................................................................................28
10.4. STRUKTURNO KABLIRANJE..........................................................................................29
11. MREŽNI UREĐAJI......................................................................................................................31
11.1. RIPITER (REPEATER)........................................................................................................31
11.2. HAB (HUB)..........................................................................................................................31
2
11.3. MREŽNI MOST (BRIDGE)...............................................................................................32
11.4. SVIČ – SKRETNICA (SWITCH)......................................................................................32
11.5. USMERIVAČ (ROUTER)..................................................................................................33
11.6. MREŽNI PROLAZ (GATEWAY).....................................................................................34
11.7. BEZBEDNOSNA BARIJERA (firewall)...........................................................................35
12. VRSTE RAČUNARSKIH MREŽA PREMA PROSTORU KOJI OBUHVATAJU................37
12.1. LOKALNA RAČUNARSKA MREŽA (Local Area Network, LAN)..............................37
12.2. REGIONALNA RAČUNARSKA MREŽA (Wide Area Network, WAN)......................37
13. BEŽIČNA MREŽNA KOMUNIKACIJA...................................................................................39
13.1. KOMPONENTE WLAN-a..................................................................................................40
13.2. PRINCIP RADA WLAN-a.................................................................................................41
13.3. BLUETOOTH......................................................................................................................42
14. PROTOKOLI................................................................................................................................43
14.1. TCP/IP..................................................................................................................................44
14.2. ETHERNET.........................................................................................................................45
15. ZAKLJUČAK..............................................................................................................................48
16. LITERATURA…………………………………………………………………………...……..50
4
uređaj primarni. Korišćenjem nove tehnologije obrazovanje postaje dostupnije širem krugu ljudi
zainteresovanih za permanentno usavršavanje u svojoj delatnosti.
Informaciona tehnologija u obrazovanju pruža mogućnosti za upotrebu novih nastavnih
metoda i novu organizaciju nastave čime bi se nedostaci tradicionalne nastave mogli svesti u
granice tolerancije. Klasične učionice i oblici rada se ne izbacuju nego se dodaje nova
tehnologija koja integriše pozitivne elemente tradicionalne tehnologije menjajući položaj
učenikai nastavnika u nameri da se poveća aktivno učešće učenika i stalno praćenje njegovog
napredovanja.
Korišćenjem multimedijalnih softvera moguće je pripremiti i realizovati nastavu u skladu sa
individualnim sposobnostima i predznanjima učenika. Takođe, nastava postaje očiglednija,
dinamičnija, povećava se unutrašnja i spoljašnja motivacija učenika, a znanja učenika postaju
trajnija. Mogućnost dobijanja povratne informacije u realnom vremenu i kontinuirano
vrednovanje znanja učenika omogućava kompleksniju evaluaciju svih aktivnosti učenika
uključujući i činjenična znanja, razumevanje, sposobnost analize i sinteze znanja, primene
znanja i dr.
U poslednjih nekoliko godina proizvodi se veliki broj računara univerzalne namene, koji su,
u poređenju sa ranije proizvedenim, tehnički savršeniji, sa visokim perfomansama, fleksibilni,
jeftini i pogodni za korišćenje u raznim uslovima i u različite svrhe. Mikrokompjuteri najnovije
generacije sa brzim procesorima sa velikim kapacitetom radne i periferne memorije imaju
značajne prednosti u procesu učenja u odnosu na ranije generacije. U razvijenim zemljama sveta
intenzivno se koriste video projektori koji se povezuju sa računarima i omogućavaju kvalitetan
prikaz sadržaja na projekcionom, platnu, aktivne elektronske table, mikrokamere za
prezentovanje trodimenzionalnih modela i sl.
Elektronske enciklopedije i internet predstavljaju značajne izvore informacija koje učenici i
nastavnici koriste u sticanju novih znanja. Nema sumnje da nova tehnologija pruža mogućnost
nastavniku da podiže kvalitet poučavanja i da obezbedi dvostranu komunikaciju u nastavi.
Multimedijska prezentacija doprinosi lakšem održavanju discipline u nastavi i kreiranju
pedagoških situacije u kojima će se povećati misaona aktivnost učenika i dolaziti doizražaja
njihova odgovornost za uspeh nastave i učenja.
Učenici marljivije prate multimedijsku prezentaciju, bolje pamte nastavne sadržaje (naročito
one koji se teže uče slušanjem ičitanjem) i aktivnije učestvuju u procesu saznanja novih sadržaja.
Brže sticanje znanja pruža mogućnost učenicima da razmišljaju, analiziraju i zaključuju; da se
više posvete učenju istraživanjem, otkrivanjem i rešavanjem problema i da na taj načindaju veći
doprinos svome razvoju. Posebno je značajno spomenuti da se savremenim kompjuterima mogu
koristiti učenici kod kuće i na taj način sticati raznovrsna znanja koja su u vezi s nastavnim
planom i programom i šire.
U ovom radu analiziraćemo nastavni sadržaj računarskih mreža u nastavi tehničkog i
informatičkog obrazovanja.
5
2. NASTAVA I VRSTE NASTAVE
Prema definiciji nastava je osnovni deo školskog rada u kojem se planski i organizovano
provodi vaspitanje i obrazovanje učenika prema propisanom nastavnom planu i programu,
odnosno jedinstven vaspitnoobrazovni proces koji se pod nastavničkim rukovodstvom odvija
planski i sistemski s jednom relativno stalnom grupom učenika.
Nastava se može definisati kao proces u kojem se učenici podučavaju, s tim da se pod
podučavanjem podrazumeva navođenje učenika na učenje bilo koje vrste, a s ciljem da se
učenicima izazovu određene promene ponašanja (spoljašnjeg i unutrašnjeg).
Izraz nastava moguće je shvatiti i kao ciljno usmeren, planski i organizovan proces
vaspitanja i obrazovanja podučavanih učenika koji se ostvaruje na temelju propisanog okvirnog
nastavnog plana i propisanih nastavnih programa i kojima upravlja jedan ili više kompetentnih
učitelja/nastavnika.
Nastava može biti:
a. Prema ciljevima:
Opšteobrazovna
Usmerena na struku
b. Prema načinu izvođenja:
Neposredna
Posredna
Kombinovana
c. Prema vrsti učenika:
Za učenike s prosečnim sposobnostima
Za darovite učenike,
Za učenike s poteškoćama u razvoju,
Za odrasle polaznike.
d. Prema vrstama nastavnog rada:
Teorijska,
Praktična,
Za učenike s poteškoćama u razvoju,
Za odrasle polaznike.
e. Prema dominaciji nastavnih metoda:
Verbalna,
Demonstrativna,
Praktična,
7
3. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE
3.1. POJAM TEHNIČKOG I INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA
Tehničko i informatičko obrazovanje obuhvata osnovna znanja i kompetencije čoveka na
područji tehnike, informatike i proizvodnje. Tehničko i informatičko obrazovanje je i radna
kultura u smislu celine reprodukcije savremenog društva.’’Radi se o znanjima, veštinama i
navikama koje su potrebne savremenom proizvođaču i svakom građaninu za život i rad u
tehnički razvijenom društvu.’’ U užem značenju tehničko i informatičko obrazovanje uz ostalo,
obuhvata sledeće: ’’poznavanje osnovnih principa tehnike sa informatičkom pismenosti,
ekonomije i organizacije proizvodnje, razumevanje mašina i mehanizama, ovladavanje opštom
tehnikom rada i naučnim tehnološkim principima, poznavanje tehničke dokumentacije.’’ Još uže
određena na osnovu pripadnosti području supstratne nauke, tehničko i informatičko obrazovanje
obuhvata:
osnove tehničkih nauka, tj. osnove mašinstva, građevinarstva, foto-tehnike, agro-tehnike i
dr.
poznavanje i obradu materijala, poznavanje i rad sa osnovnim alatima mehanizmima,
mašinama, instrumentima, uređajima i priborom potrebnim u proizvodnji i u životu.
upoznavanje proizvodnih procesa glavnih grana proizvodnje i osnovnih principa
organizacije rada i proizvodnje, s elementima ekonomskog obrazovanja.
Imajući u vidu interdiscipliniranost i multidiscipliniranost, možemo zaključiti da tehnika
pripada različitim poljima nauke uključujući i informatiku.
3.2. ULOGA TEHNIČKOG I INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA
Uloga tehničkog i informatičkog obrazovanja u savremenom životu bitno određuje i njen
položaj u sistemu opšteg vaspitanja i obrazovanja u osnovnoj školi. Osobenost tog položaja
ilustruju sledeće činjenice:
Tehničko i informatičko obrazovanje predstavlja legitiman sadržaj vaspitanja i obrazovanja,
a može imati i status vaspitno-obrazovnog područja, vaspitno-obrazovnog principa, posebnog
nastavnog predmeta ili sastavnog dela različitih nastavnih predmeta.
To je predmet čiji su sadržaji zastupljeni i uče se kontinuirano u razdoblju od osam godina, i
to:
Od I do IV razreda, kao sastavni deo nastavnog predmeta priroda i društvo, sa značajnom
zastupljenošću u pogledu broja časova i količinom sadržaja,
Od V do VIII razreda, kao poseban predmet pod nazivom Tehničko i informatičko
obrazovanje, i u okviru je radno-tehničkog vaspitno-obrazovnog područja sa određenim
brojem časova i sadržajima.
