Inženjerska ekonomika
1
autori:
mr Zdravka Velikić
dr Tima Segedinac
dr Gordana Veliki
ć
...............................
recenzenti:
dr Dragan Karabasil
spec Nenad Stanković dipl ing
Urednik , tehnički urednik i kompjuterska priprema: autori
Izdavač: VTŠ Novi Sad
Štampa: VTŠ Novi Sad
tiraž : 300 primeraka
ISBN............
CIP..............
Inženjerska ekonomika
2
SADRŽAJ:
ISTORIJAT
..............................................................................................4
RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEĆA
......................................................5
TEJLOR I NAUČNO UPRAVLJANJE
........................................................6
FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA......................................8
POJ
AM I DEFINICIJA PREDUZEĆA
......................................................12
VRSTE PREDUZEĆA
...............................................................................13
PODELA RADA – FUNKCIJE I ORGANIZACIONE JEDINICE.............16
FUNKCIJE PREDEZEĆA
..................................................................17
ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ......................................................................17
TEHNIČKA FUNKCIJA
...........................................................................18
FINANSIJE I RACUNOVODSTVO..........................................................18
KOMERCIJALNA FUNKCIJA ................................................................. 19
OPŠTI POSLOVI.......................................................................................20
FUNKCIJA KONTROLE ..........................................................................20
PLANSKO –
ANALITIČKA FUNKCIJA
..................................................21
KADROVSKA FUNKCIJA.......................................................................22
EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA
..........................................23
SREDSTVA U PREDUZEĆU
...................................................................23
OSNOVNA SREDTSVA...........................................................................24
OBRTNA SREDSTVA..............................................................................27
FONDOVI PREDUZEĆA
.........................................................................28
KALKULACIJE ........................................................................................31
ODREĐIVANJE CENE
.............................................................................35
POTRAŽNJA I PONUDA .........................................................................36
KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE .....................................................36
PROCENA TROŠKOVA...........................................................................37
UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE .....................................................38
IZBOR METODE FORMIRANJA CENA .................................................38
EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA .......................................39
PRODUKTIVNOST RADA ......................................................................40
INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA ......................................................41
PRINCIP EKONOMIČNOSTI
...................................................................42
RENTABILNOST .....................................................................................43
Inženjerska ekonomika
4
ISTORIJAT
Istorija je svedok prolaska vremena; ona obasjava sadašnjost, oživljava memoriju,
daje smernice svakidašnjem zivotu, i približava nam veze proslosti”
– Cicero
“…istorija sadrži zapise beskonacnih varijacija ljudskih iskustava koje svi mogu da
vide; i u tim zapisima svako moze naći uzore i upozorenja; dobre st
vari za ugled i
osnovne stvari pokvarene skroz-naskroz da izbegne. “
- Livi
Naziv
EKONOMIJA
potiče od grčke reči
OIKOS
u prevodu KUĆA
i
NOMUS
, u prevodu zakon.Reč EKONOMIJA, podrazumeva zakone
pomoću kojih se vodi i upravlja kućom.
Ekonomija proučava i iznalazi metode, čija primena u procesima
proizvodnje, potrošnje, raspodele i razmene materijalnih dobara i usluga,
omogućava uspešno upravljanje KUĆOM, bilo da se radi o
, porodičnom
domaćinstvu preduzeću, privredi
jedne države
ili
svetskoj privredi
.
Može s
e reći da je ekonomija izbor najbolje, odnosno najracionalnije
kombinacije ekonomskih
ciljeva
i
sredstava
pomoću kojih se osvaruju
postavljeni ciljevi.
Pod izrazom
EKONOMIJA
, podrazumeva se
štedljivost
i
racionalno
korišćenje raspoloživih resursa , ali i
red
u vođenju gazdinstva.
EKONOMIKA
kao naučna disciplina proučava delovanje
ekonomskih zakonitosti u
određjenoj
zemlji, privrednoj oblasti ili
preduzeću.Ekonomika je deo ekonomskih zakonitosti u konkretnom
ekonomskom ambijentu. Termin ekonomika prvi put uvodi Alfred Maršal u
svom delu Principi ekonomike,
рočetkom dvadesetog veka.
Jedan od prvih pisanih tragova primene ekonomije nađen je prilikom
traganja za ostacima Vavilonske kule .
Inženjerska ekonomika
5
Vavilonski kralj Hamurabi (2285 – 2231 p.n.e.) je izdao zakone koji
propisuju:
1.
minimalnu nadnicu (
danas najniža cena rada
)
2.
kontrolu kvaliteta (
odstupanje od propisanog kvaliteta
surovo se
kažnjavalo
);
3.
obračun troškova (
za potrebe obezbeđenja finanasiskih
sredstava za
grtađenje
kule
);
4.
planiranje potrebnih kadrova
za građenje kule itd.;
Ekonomske nauke spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet
izučavanja imaju ekonomsku oblast života.
Ekonomika i organizacija preduzeća čine neraskidivu celinu i
izučavaju pojave stanja i promene stanja u preduzeću. Ona se ba
vi
preduzećem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom
procesa organizovanja.
RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEĆA
“Upravljaj svojim preduzece ili ce ono upravljati tobom”
–
Benđamin Franklin
Ekonomika preduzeća je relativno mlada naučna disciplina k
oja se
razvila kao rezultat drugih srodnih naučnih disciplina i ekonomske prakse a
manje kao rezultat sopstvenih istraživanja.
Inženjerska ekonomika
7
Kombinuj
ući i usavršavajući alate i metode rada sa kraćim i češćim
odmorima, Tejlor je uspevao da uvišestruči radni učinak. Tejlor je birao za
svoja ispitivanja najsnažnije i najspretnije radnike i prema njihovim
rezultatima je postavljao normu ( vreme potrebno za obavljanje posla ).
Za Tejlora je karakteristično isticanje onih rešenja u proizvodnji koji
omogućavaju
maksimalni ućinak
, bez obzira na ostale uslove , posebno
psihofizičke mogućnosti zaposlenih.
Analizirajući ulogu poslovođe , koja mu je bila dobro po
znata na
osnovu vlastitog iskustva , utvrdio je da se od njega zahteva :
1.
Poznavanje čitanja crteža,
2.
Poznavanje tehnološkog postupka ,
3.
Snabdevanje radnih mesta potrebnim resursima ( materijal,
alat, uputstva za rad .),
4.
Kontrola izvršenja proizvodnih zadataka i drugo.
U svom delu
PRINCIP NAUČNOG UPRAVLJANJA
izdatom
1911.god. Tejlor je postavio sledeće principe organizovanja poslova u
proizvodnji:
1.
Usavršavanje metoda rada i postavljanje normi na bazi studije rada i
vremena;
2.
Izbor i usavršavanje radnika
za određena radna mesta ;
3.
Odvajanje pripremnih od izvršnih poslova ;
4.
Usklađivanje odnosa između rukovodioca i radnika.
Tejlorov doprinos organizaciji kao nauci je u sledećem :
1.
Uveo je metodu naučnog upravljanja ( scientific management ) ;
2.
Uveo je eksperiment da bi utvrdio najbolji metod rada ;
3.
Uveo je funkcionalno rukovođenje .
4.
Postavio je princip ekonomičnosti;
Princip ekonomišnosti je postavio kao zahtev da se ostvari maksimalna cena
(
Cp
) prodaje uz minimalne troškove (
Ck
) proizvodnje :
E = C
p
/C
k Cena prodaje / cena koštanja
Ekonomičnost je jedan od glavnih ciljeva poslovne politike svakog
preduzeća.Ekonomično poslovanje rešava mnoge ekonomske i društvene
probleme kao što su standard stanovništva, ugled u međunaro
dnim odnosima
