На основу члана 10. став 2. Закона о управљању отпадом („Службени
гласник РС", број 36/09) и члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник
РС", бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07 и 65/08),
Влада доноси,
СТРАТЕГИЈУ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ ЗА
ПЕРИОД 2010-2019. ГОДИНЕ
1. УВОД
Дугорочна стратегија Републике Србије у области заштите животне
средине подразумева побољшање квалитета живота становништва
осигуравањем жељених услова животне средине и очувањем природе засноване
на одрживом управљању животном средином. Кључни кораци укључују јачање
постојећих и развој нових мера за успостављање интегралног система
управљања отпадом, даљу интеграцију политике животне средине у остале
секторске политике, прихватање веће појединачне одговорности за животну
средину и активније учешће јавности у процесима доношења одлука.
Стратегија управљања отпадом представља основни документ који
обезбеђује услове за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу
Републике Србије. Стратегија мора бити подржана већим бројем
имплементационих планова за управљање посебним токовима отпада
(биоразградиви, амбалажни и други). Утврђивање економских инструмената и
финансијских механизама је неопходно како би се осигурао систем за домаћа и
инострана улагања у дугорочно одрживе активности. Такође, стратегија
разматра потребе за институционалним јачањем, развојем законодавства,
спровођењем прописа на свим нивоима, едукацијом и развијањем јавне свести.
Стратегија управљања отпадом:
-
одређује основну оријентацију управљања отпадом за наредни
период, у сагласности са политиком ЕУ у овој области и стратешким
опредељењима Републике Србије;
-
усмерава активности хармонизације законодавства у процесу
приближавања законодавству ЕУ;
-
идентификује одговорности за отпад и значај и улогу власничког
усмеравања капитала;
-
поставља циљеве управљања отпадом за краткорочни и дугорочни
период;
-
утврђуј е мере и активности за достизање постављених циљева.
За достизање циљева одрживог развоја, у складу са Националном
стратегијом одрживог развоја, потребно је: рационално коришћење сировина и
енергије и употреба алтернативних горива из отпада, смањење опасности од
непрописно одложеног отпада за будуће генерације, осигурање стабилних
финансијских ресурса и подстицајних механизама за инвестирање и
спровођење активности према принципима „загађивач плаћа" и/или „корисник
плаћа", успостављање јединственог информационог система о отпаду, повећање
броја становника обухваћених системом сакупљања комуналног отпада,
успостављање стандарда и капацитета за третман отпада, смањење, поновна
употреба и рециклажа отпада, развијање јавне свести на свим нивоима друштва
о проблематици отпада и др.
Потребно је створити осећај одговорности за поступање са отпадом на
свим нивоима, осигурати препознавање проблема, обезбедити тачне и потпуне
информације, промовисати принципе, подстицајне мере и партнерство јавног и
приватног сектора у управљању отпадом. Иницијативе имају за циљ да
подстакну становништво на одговорнији однос према отпаду и на поступање са
отпадом на одржив начин, као што је смањење отпада на извору, поновна
употреба отпада, рециклажа, енергетско искоришћење отпада и одлагање
отпада на безбедан начин.
Иако Република Србија још увек нема обавезу имплементације циљева из
ЕУ директива везаних за свеобухватни третман отпада, постепено укључивање
ових захтева и успостављање интегралног система управљања отпадом један је
од приоритета Владе Србије и свих релевантних стратешких докумената.
Процена реализације Националне стратегије управљања отпадом за
период 2003-2008. године, изведена је на основу анализе планираних
приоритетних активности и мера и садашњег стања у управљању отпадом
(Прилог 1.). Резултати процене показују да се имплементација Националне
стратегије управљања отпадом не одвија жељеном динамиком, упркос
значајним мерама које су последњих година предузимане на подручју
успостављања система управљања отпадом. У претходном периоду постигнути
су резултати на усклађивању регулативе у области управљања отпадом
доношењем Закона о управљању отпадом и Закона о амбалажи и амбалажном
отпаду, мада доношење подзаконским прописа тек предстоји. Резултати су
постигнути и на институционалном јачању и развоју, удруживањем општина у
регионе за управљање отпадом и потписивањем међуопштинских споразума.
Урађено је и на развијању јавне свести, јер се став о отпаду полако мења и све је
заступљеније схватање да отпад представља ресурс. Није се много постигло на
развијању система финансирања управљања отпадом и примени економских
инструмената. Није се много урадило ни у инвестициониом пројектима на
изградњи инфраструктуре за управљање отпадом, осим што се напредовало и у
припреми техничке документације. Санирана су сметлишта у неким
општинама која су представљала ризик по животну средину.
1.1 Значење израза
POPs
отпад -
отпад који се састоји, садржи или је контаминиран дуготрајним
органским загађујућим материјама.
Амбалажни отпад
- свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да
се искористи у првобитне сврхе, изузев остатака насталих у процесу производње.
Анаеробна дигестија -
процес у којем се биоразградиви материјал разграђује у
одсуству кисеоника.
Биоразградиви отпад
- било који отпад који се може подвргнути анаеробној или
аеробном разлагању, као што је храна или баштенски отпад, папир и картон.
Грађевински отпад и отпад од рушења -
грађевински отпад укључује: земљу од
ископа, отпад од рушења и грађења (отпад од керамике, бетона, гвожђа, челика,
пластика и др.), као и отпадни асфалт и бетон.
Депонија
- место за одлагање отпада на површини или испод површине земље
где се отпад одлаже укључујући: интерна места за одлагање (депонија где
произвођач одлаже сопствени отпад на месту настанка), стална места (више од
једне године) која се користе за привремено складиштење отпада, осим
трансфер станица и складиштења отпада пре третмана или поновног
искоришћења (период краћи од три године) или складиштења отпада пре
одлагања (период краћи од једне године);
Дозвола
- решење надлежног органа којим се правном или физичком лицу
одобрава сакупљање, транспорт, увоз, извоз и транзит, складиштење, третман
или одлагање отпада и утврђују услови поступања са отпадом на начин који
обезбеђује најмањи ризик по здравље људи и животну средину.
ЕУ Директиве
- правне инструкције ЕУ које повезују све земље чланице и
морају бити имплементиране кроз законодавство земаља чланица у
прописаним
роковима.
Индустријски отпад
- отпад из било које индустрије или са локације на којој се
налази индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из рудника
и каменолома.
Инертни отпад
- отпад који није подложан било којим физичким, хемијским
или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин
физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче
неповољно на друге материј е са кој има долази у контакт на начин кој и може
да доведе до загађења животне средине или угрози здравље људи; укупно
излуживање и садржај загађујућих материја у отпаду и екотоксичност
излужених материја морају бити у дозвољеним границама, а посебно не смеју
да угрожавају квалитет површинских и/или подземних вода.
Инсинерација отпада
(спаљивање) - термички третман отпада у стационарном
или мобилном постројењу са или без искоришћења енергије произведене
сагоревањем чија је примарна улога термички третман отпада.
Интегрално
управљање отпадом
- укључује бројне кључне елементе и партнере у процесу
доношења одлука; коришћење разних опција управљања отпадом са локалним
системом одрживог управљања где сваки корак у процесу управљања отпадом
представља део целине.
Истрошена батерија или акумулатор
- батерија или акумулатор који се не може
поново користити и представља отпад, а намењена је третману односно
рециклирању.
2
Постројење за сепарацију рециклабилног отпада
- технолошка линија за
издвајање корисних рециклабилних компоненти из комуналног отпада
Постројење за управљање отпадом
- стационарна техничка јединица за
складиштење, третман или одлагање отпада, која заједно са грађевинским
делом чини технолошку целину.
Произвођач отпада
- привредно друштво, предузеће или друго правно лице,
односно предузетник, чијом активношћу настаје отпад и/или чијом активношћу
претходног третмана, мешања или другим поступцима долази до промене
састава или природе отпада (Закон о управљању отпадом, члан 5.).
Регион за управљање отпадом
- просторна целина која обухвата више
суседних јединица локалне самоуправе које, у складу са споразумом који
закључују те јединице локалне самоуправе, заједнички управљају отпадом у
циљу успостављања одрживог система управљања отпадом.
Регионални центри за управљање отпадом
- центри у регионима за
управљање отпадом који садрже: регионалну депонију, постројење за
сепарацију рециклабилног отпада, трансфер станице, постројење за
компостирање, центре за сакупљање рециклабилног отпада.
Редукција отпада
- приоритетна акција за постизање што је могуће већег
смањења отпада.
Рециклажа -
поновна прерада отпадних материјала у производном процесу за
првобитну или другу намену, осим у енергетске сврхе.
Сакупљање отпада
- активност систематског сакупљања отпада, разврставања
и/или мешања отпада ради транспорта за даљи третман или одлагање.
Складиштење отпада
- привремено чување отпада на локацији произвођача или
власника отпада, као и активност оператера у постројењу опремљеном и
регистрованом за привремено чување отпада.
Транспорт отпада
- превоз отпада ван постројења који обухвата утовар, превоз
(као и претовар) и истовар отпада.
Трансфер станица
- место до којег се отпад допрема и привремено складишти
ради раздвајања или претовара пре транспорта на третман или одлагање.
Третман отпада
- обухвата физичке, термичке, хемијске или биолошке процесе
укључујући и разврставање отпада, који мењају карактеристике отпада са
циљем смањења запремине или опасних карактеристика, олакшања руковања
са отпадом или подстицања рециклаже и укључује поновно искоришћење и
рециклажу отпада.
Управљање отпадом
- спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у
оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана и одлагања отпада,
укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за
управљање отпадом после затварања (Закон о управљању отпадом, члан 5.).
Центар за одвојено сакупљање рециклабилног отпада
- место одређено
одлуком локалних самоуправа, на које грађани доносе материјал погодан за
рециклажу, кабасте предмете (намештај, бела техника), баштенски отпад.
1.2. Врсте и класификација отпада
Отпад
је свака материја или предмет који власник одбацује, намерава
или мора да одбаци. Врсте отпада су:
-
комунални отпад (отпад из домаћинства);
-
комерцијални отпад;
-
индустријски отпад.
Комунални отпад
је отпад из домаћинстава (кућни отпад), као и други
отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства.
Комерцијални отпад
је отпад који настаје у привредним субјектима,
институцијама и другим организацијама, које се у целини или делимично баве
трговином, услугама, канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или
забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског отпада.
Индустријски отпад
је отпад из било које индустрије или са локације на
којој се налази индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из
рудника и каменолома.
У зависности од опасних карактеристика које утичу на здравље људи и
животну средину, отпад може бити:
-
неопасан;
-
инертан;
-
опасан.
Неопасан отпад
је отпад који, због своје количине, концентрације или
физичке, хемијске и биолошке природе, за разлику од опасног отпада, не
4
угрожава здравље људи или животну средину и нема карактеристике опасног
отпада.
Инертан отпад
је отпад који није подложан било којим физичким,
хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други
начин физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче
неповољно на друге материј е са кој има долази у контакт на начин кој и може
да доведе до загађења животне средине или угрози здравље људи; не поседује ни
једну од карактеристика опасног отпада (акутна или хронична токсичност,
инфективност, канцерогеност, радиоактивност, запаљивост, експлозивност);
садржај загађујућих материја у његовом воденом екстракту не сме угрожавати
законом прописани.
Опасан отпад
је отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији
опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље
људи, као и здравље животиња, и има најмање једну од опасних карактеристика
(експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна
отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа
запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце,
садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и
екотоксичне карактеристике), укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био
или јесте упакован.
Отпад се, према Каталогу отпада, разврстава у двадесет група
у зависности од места настанка и порекла. Каталог отпада се
користи за класификацију свих врста отпада, укључујући и опасан
отпад и потпуно је усаглашен са каталогом отпада ЕУ, који је
урађен да створи јасан систем за класификацију отпада унутар ЕУ.
Каталог ствара основу за све националне и међународне обавезе
извештавања о отпаду као што су обавезе везане за дозволе за
управљање отпадом, националне базе података о отпаду и
транспорт отпада. Каталог отпада се повремено допуњава и
ажурира.
Индексни
број
Место и порекло настанка отпада
01
Отпади који настају од истраживања, ископавања из рудника или
каменолома, и физичког и хемијског третмана минерала
02
Отпади из пољопривреде, хортикултуре, аквакултуре, шумарства,
лова и риболова, припреме и прераде хране
03
Отпади од прераде дрвета и производње папира, картона, пулпе,
панела и намештај а
04
Отпади из кожне, крзнарске и текстилне индустриј е
05
Отпади од рафинисања нафте, пречишћавања природног гаса и
пиролитичког третмана угља
06
Отпади од неорганских хемијских процеса
07
Отпади од органских хемијских процеса
08
Отпади од производње, формулације, снабдевања и употребе
премаза (бој е, лакови и стаклене глазуре), лепкови, заптивачи и
штампарска мастила
09
Отпади из фотографске индустрије
10
Отпади из термичких процеса
11
Отпади од хемиј ског третмана површине и заштите метала и
других материјала; хидрометалургија обојених метала
12
Отпади од обликовања и физичке и механичке површинске обраде
метала и пластике
13
Отпадна уља и отпади течних горива (осим ј естивих уља и оних у
групама 05, 12 и 19)
14
Отпади од органских растварача, средстава за хлађење и
потисних гасова (осим 07 и 08)
15
Отпади од амбалаже; апсорбенти, крпе за брисање, материј али за
филтрирање и заштитне тканине, ако ниј е другачиј е
специфицирано
16
Отпади који нису другачије специфицирани у каталогу
17
Грађевински отпад и отпад од рушења (укључујући и ископану
земљу са контаминираних локациј а)
18
Отпади из објеката у којима се обавља здравствена заштита људи и
животиња и/или с тим повезаног истраживања (искључујући отпад
из кухиња и ресторана који не долази од непосредне здравствене
5
план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би држава постала
чланица ЕУ, од политичких и економских, до усвајања закона и детаљнијих
стандарда који постоје у Унији у областима као што су, између осталих,
трговина, пољопривреда, заштита животне средине, инфраструктура. Циљ НПИ
је да државне институциј е, на ј асан и мерљив начин, прате сопствени напредак
у процесу придруживања ЕУ. Посебно поглавље односи се на динамику
доношења прописа и развој институционалних капацитета и потреба у области
управљања отпадом.
Националну стратегију одрживог развоја
(„Службени гласник РС", број
57/08) Влада је усвојила маја 2008. године. Циљ Националне стратегије одрживог
развоја је да доведе до баланса три стуба, три кључне димензије -економског
раста, заштите животне средине и социјалне равнотеже стварајући једну
кохерентну целину, подржану одговарајућим институционалним оквиром. Ова
Стратегија значајно доприноси смањењу празнина између процеса утврђивања
политика, усклађивању евентуалних конфликтних циљева политика, као и
утврђивању њихових узајамних предности. То подразумева интеграцију и
усаглашавање циљева и мера свих секторских политика, хармонизацију
националних прописа са законодавством ЕУ и њихову пуну имплементацију.
Такође укључује циљеве смањења настајања отпада и изградњу инфраструктуре
за управљање отпадом, доношење прописа и регионалних и локалних планова
управљања отпадом. Влада је усвојила и Акциони план за спровођење
Националне стратегије одрживог развоја, марта
2009. године.
Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године
(„Службени гласник РС", број 44/05) и Уредба о утврђивању Програма
остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за
период од 2007-2012. године („Службени гласник РС", бр. 17/07, 73/07 и 99/09)
дефинишу развојне приоритете енергетике. У оквиру трећег - посебног
приоритета, који обухвата Програме селективног коришћења нових обновљивих
извора енергије и Програме нових енергетски ефикаснијих и еколошко
прихватљивијих технологија, посебно се разматра и енергетско искоришћење
отпада.
Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007-
2012.
(„Службени гласник РС", број 21/07) је усвојена јануара 2007. године. Овај
документ, први пут на свеобухватан и конзистентан начин, посматра
регионални развој у Србији, све проблеме и диспаритете који су настали и
предлаже низ мера за њихово ублажавање и решавање. Доношење Закона о
регионалном развоју је један од првих корака у спровођењу Стратегије. Разлике
у степену развијености у Републици Србији и територијалних делова су највиши
у Европи и показују тренд раста из године у годину. Према индексу развојне
угрожености, однос између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа је 1:7.
Стратегија увођења чистије производње у Републици Србији
(„Службени гласник РС", број 17/09), коју је Влада усвојила марта 2009. године,
представља разраду стратешких докумената, посебно Националне стратегије
одрживог развоја и Националног програма заштите животне средине.
Стратегијом се разграђује концепт одрживог развоја, кроз подстицање примене
чистије производње.
Одлуком о утврђивању Националног програма заштите животне
средине
(„Службени гласник РС", број 12/10) дефинисани су стратешки циљеви
политике заштите животне средине, као и специфични циљеви према заштити
медијума (ваздух, вода, земљиште) и утицајима појединих сектора на животну
средину (индустрија, енергетика, пољопривреда, рударство, саобраћај итд).
Такође, утврђени су и приоритетни циљеви у оквиру медијума и сектора и
предложене су неопходне реформе, како би се постигле све промене потребне за
спровођење циљева. Предложене реформе обухватају реформе регулаторних
инструмената, економских инструмената, система мониторинга и
информационог система, система финансирања у области заштите животне
средине, институционална питања и захтеве везане за инфраструктуру у
области заштите животне средине. Иако још није званично усвојен, овај
документ је свеобухватан и чинио је основу за остале стратегије које су у
међувремену донете.
У припреми је
Просторни план Републике Србије.
Просторни план
Републике Србије представљаће оквир за дефинисање новог приступа у
управљању просторним развојем, односно праћењу и усмеравању појава и
процеса у простору и утврдиће основне правце развоја инструментализацијом
дугорочних циљева и дефинисањем приоритетних и стратешких пројеката и
7
