ТЕРОРИЗАМ И АНТИТЕРОРИЗАМ
Проблем је и
постојање
бројних уврежених, а нејасних, и притом
међусобно спорних колоквијалних представа
о томе шта је тероризам.
Неке државе не желе да тероризам буде дефинисан
јер то
онемогућава испуњење њихових посебних политичких интереса. Неке које
пак желе дефинисање, чине то тако да се усвоји њихово виђење тероризма
које би било инструмент спровођења њихових интереса. Унутар ОУН постоје
најмање две стране, које заступају две опречне потребе за међународном
дефиницијом тероризма: једна заступа потребу за наметањем једне такве
општеприхваћене дефиниције, док друга избегава дефинисање у страху од
последица које би из такве дефиниције могле произаћи.
Непостојање дефиниције је условљено
различитошћу и
супротстављеношћу политичких интереса, као и постојањем
двоструких стандарда и двоструког морала
у међународној политици,
поготово од стране великих сила.
Низ других фактора онемогућава дефинисање тероризма:
- тероризам је
тајна активност
, што и поред бројних сазнања
спречава потпуни увид у овај феномен;
- тероризам је
више пута до сада мењао значење
– у почетку је
означавао насиље револуционара који су преузели власт, насиље власти,
док је у 19. веку био везан за деловање анархистичких и нихилистичких
организација; у 20. веку се опет везује за насиље власти и режиме
страховладе попут нацистичког и стаљинистичког, као и за борбу за
ослобођење народа од колонијалних власти; од 70-их година се опет
означава као насиље против неке и нечије власти, као и насиље неких
држава «спонзора тероризма»;
- термин тероризам је
данас изузетно демонизован
услед
политичког естетизирања, иако то није увек био (француски револуционари
и руски анархисти су себе називали терористима, док данас ниједан
терориста себе не назива тако, већ се траже позитивнији изрази, попут
«борац за слободу»); демонизација терориста има за циљ да се што више
људи што је више могуће дистанцира и оштрије осуди њихово деловање;
- под термин тероризам се данас подводе
не само бројни облици
политичког насиља, већ и ствари које немају никакве везе са
тероризмом
, акти обичног криминала;
- мало је термина у чијем дефинисању у великој мери учествују
интереси и емоције
, које имају мобилизирајућу фукцију; присутност
емоција је у тесној вези са
изразитом субјективношћу
при одређивању
тероризма;
- тероризам се често
дефиниционо своди на обичан криминал
,
чиме се постиже непризнавање статуса политичког актера терористима;
4
- различити научни приступи (правни, политиколошко, војни) доводе
до
употребе различитих вокабулара
уобичајених за те науке, који се
међусобно семантички разликују;
- терористи се често ангажују и у неким другим,
више легитимним
облицима оружаних конфликата, па чак и у легалним политичким
активностима
, што ствара конфузију при покушају дефинисања;
- дефинисање тероризма као целокупне појаве се често замењује
дефинисањем само метода или само циљева терориста
.
Тероризам је
глобална опасност
која ће бити изузетно присутна и у
21. веку, што ће неминовно довести до утврђивања једне општеприхваћене
дефиниције. Ипак, остаће
проблем сталног редефинисања тероризма
услед потребе да се дефиниција прилагоди реалности која је променљива.
Разликовање тероризма од појавно сродних облика пол. насиља:
терорисања, терора и гериле
Трпање многих других облика политичког насиља под тероризам и
често посезање за овим термином представљају облике
пропагандне
манипулације,
као и
непознавања самог феномена тероризма и њему
сродних феномена.
Најтипичније грешке су
неразликовање терора од терорисања,
терора од тероризма, као и тероризма од гериле.
Терорисање
је систематско, произвољно и циљно чињење насиља
над условно речено истим објектом које није обавезно узроковано разлогом
његове кривице, већ је чисто израз нечијег слободног избора, нечије велике
ситуационе надмоћи и нечије воље за насиље. Не мора имати ни политичку
димензију (пример оца који терорише породицу).
Терор
је облик интензивног и застрашујућег насиља које спроводи
неко ко је доминантан, што подразумева не само имање власти, већ и
коришћење сваке тренутно надмоћне позиције у људским односима, али
као политичка категорија, терор јесте насиље неке и нечије политичке
власти. Суштинска одлика терора јесте организовано, планско и циљно
извршење изазивања страха широких размера да би се кроз жељено
понашање и деловање застрашених постигли одговарајући циљеви. Он је
најчешће испољен у облику разних видова репресије не само над стварним,
већ и над могућим или претпостављеним противницима власти, при чему
сви могу бити третирани као сумњиви.
Неразликовање терора и тероризма
је засновано на томе што су у
питању два сродна облика политичког насиља који
прете великом броју
потенцијалних жртава
и подразумевају
неселективно насиље.
Оба
5
атентате, отмице, подмећу бомбе, и они заправо само
глуме војску.
Тероризам је и
стратегија комуницирања
, а терористички акт је сигнал и
пријатељима и непријатељима: пријатељима да се охрабре и придруже, а
непријатељима да се понизе и уплаше. Герилци теже да окупирају
простор
,
а терористи
умове људи.
Герилци
увек теже да успоставе персоналну
власт
на освојеној територији, док терористи
не теже личном освајању
власти као примарном циљу.
Тероризам се разликује од гериле и по томе
што терористи
не поседују територију, не носе оружје јавно и не уживају
јавну подршку респектабилног дела становништва.
Ипак, и ту има
разлика, онда када терористи теже да прерасту у герилу или када желе да
њихове акције изазову једну ширу побуну. Терористи углавном
не теже
конкретном и брзом унапређењу услова живота својих сународника
или суверника
као што то чине герилци, већ обећавају боље сутра. Оно
што изазива забуну кад је у питању разликовање руралног тероризма и
гериле је
несхватање да тероризам може прећи у герилу и обрнуто.
Критеријум
бројности
није релевантан. Герила на шпанском језику значи
мали рат,
док тероризам није никакво ратовање. Код гериле је
изненађење најбитнији део тактике,
док код тероризма
бруталност
превазилази изненађење.
Објекти напада
гериле су војска, полиција и
државна администрација, док терористи нападају државне, верске,
националне, политичке симболе, који могу да укључују и становништво.
Што се тиче
признатости,
ни герила ни терористи нису признати унутар
државе, али герила може бити међународно призната и помагана.
Светска наука у одређивању и дефинисању тероризма
Дефиниције тероризма се по степену научности, циљевима настанка,
употребљивости у практичне сврхе може поделити у две групе: 1)
академске дефиниције,
настале у оквиру научно-образовних институција;
2)
административне дефиниције
, настале у оквиру различитих
институција и за њихове потребе.
Академске дефиниције
тероризма одражавају став светске науке, а
од 70-их година 20. века до данас настало је више стотина дефиниција, од
којих су тек неке због своје вредности или (а)типичности ваљане. Два
основна узрока невалидности великог броја дефиниција су:
неумешност
валидног дефинисања феномена тероризма,
као и
повлађивање
дневно-политичком укусу одређеног миљеа.
Алекс Шмид
је покушао да створи академску дефиницију на бази
консензуса, извршивши анализу 109 академских дефиниција и извукавши
из њих кључне елементе, а од 50-ак академских експерата је прикупио
мишљења, чиме је постао незаобилазан у свакој озбиљнијој анализи
7
