Uslužne delatnosti i preduzeća u spoljnoj trgovini

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………...…………................5

I-Karakteristike spoljne trgovine............................................................................................8

1.1 Pojam,uloga i značaj spoljne trgovine........................................................................8
1.2 Osnovni zadaci spoljnotrgovinskih preduzeća...........................................................9
1.3Oblici povezivanja preduzeća u spoljnoj trgovini.....................................................10

             1.4 Industrijski klasteri....................................................................................................10

II-Osnovne funkcije međunarod.menadženta.....................................................................12

2.1   Pojam,značaj   i   osnovne   funkcije   međunarodnog   menadženta.......................................12
2.2 Planiranje….............................................................................................................12
2.3 Organizacija………………………………................................................................13
2.4 Organizovanje i potreba za menadžentom……………………………………………..13
2.5 Upravljanje organizacijom.......................................................................................14
2.6 Menadžment kao specijalnost za pitanja međuljudskih odnosa.................................14
2.7 Menadžerski i organizacijski učinak..........................................................................14
2.8 Proces menadžmenta................................................................................................15

2.8.1. Kontrola...........................................................................................................15
2.8.2. Liderstvo…………………………………………………………………….16
2.8.3. Osnovni tipovi liderstva…………………………………………………….18
2.8.4. Lidersko ponašanje i aktivnosti lidera…………………………………….20
2.8.5. Liderstvo i prodajna etika………………………………………………….22

III-Stilovi menadžmenta........................................................................................................24

3.1 Japanski menadžment…………………………………………………………………...24
3.2 Američki menadžentent…………………………………………………………………25

             3.3 Zapadnoevropski menadžment………………………………………………………….25

IV-Osnovni koncept međunarodnog marketinga……………………………………..…..25

      4.1 Globalizacija u međunarodnom poslovanju……………………………………………...26

           4.2 Strategijske alijanse…………………………………………………………….……….26

      4.3 Inostrane investicije………………………………………………………………………27

V-Posrednička trgovinska preduzeća…………………………………………………...28

             5.1  Uslužne delat.i preduzeća u spoljnoj trgovini……………………………………………31
             5.2 Međunarodna špedicija…………………………………………………………………...33
             5.3 Međunarodni transport……………………………………………………………………34
             5.4 Međunarodna kontrola kvaliteta robe…………………………………………………….35

VI -Vrste osnovnih dokumenata o spoljnotrgovinskom poslovanju………………….....37

             6.1Trgovački dokumenti……………………………………………………………………...38
             6.2 Špediterski dokumenti…………………………………………………………………….39
             6.3 Transportni dokumenti……………………………………………………………………39
             6.4 Carinski dokumenti……………………………………………………………………….40
             6.5 Dokumenti za osiguranje robe……………………………………………………………41

VII-Spoljnotrgovinska politika…………………………………………………………….43

             7.1 Robni režim……………………………………………………………………………….43

             7.2 Izvozne subvencije………………………………………………………………………..44
             7.3 Carine(pojam,uloga i značaj)……………………………………………………………..45
             7.4 Carinska tarifa…………………………………………………………………………….46
             7.5 Nacionalne institucije od značaja za spoljnotrgovinsko poslovanje……………………47
             7.6 Izvoz po Damping cenama……………………………………………………………….48

VIII-Finansiranje spoljnotrgovinskih poslova…………………….……………………...49

             8.1 Kreditiranje……………………………………………………………………………..50
             8.2 Međunarodni factoring……………………………………………………………………51
             8.3 Međunarodni forfeting……………………………………………………………………52
             8.4 Instrumenti plaćanja u spoljnotrgovinskim poslovima…………………………………53
             8.5 Rizici u spoljnotrgovinskim poslovima i osiguranje……………………………………54

8.5.1. I podela ……………………………………………………………………..…54
8.5.2. II podela…………………………………………………………………………55
8.5.3. Bankarske garancije……………………………………………………………56
8.5.4. Posao izvoza –podela I faze ……………………………………………………59

IX-Zaključak..……………………………………………………………………………….60

X-Literatura…………………………………………………………………………………61

poslovanju   se   spoljna   trgovina   definiše   kao   prekogranični   promet   roba   i   usluga.   U 

spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće proizvodnje, kako za 

nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u poslovanju, usled čega proizilazi 

potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, 

kreditnih   i   valutnih   sistema.   Sistemi   carina   i   carinske   politike,   primena   ili   ne   klauzule 

najpovlašćenije  nacije  i   dr.   spada  u   vrlo   složen   i   razgranat  mehanizam  ostvarivanja  spoljne 

trgovine.U oblasti liderstva, akcenat globalnih preduzeća se stavlja na rano uočavanje kandidata sa 

liderskim karakteristikama i, putem organizovanja različitih programa, njihovo usmeravanje ka 

razvijanju liderskih sposobnosti. U radu su, kao najčešće korišćene i zastupljene, identifikovane tri 

poslovne prakse: putovanja i transferi, timski rad u heterogenim timovima i programi obuke. 

Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe i usluga između trgovinsko-pravnih 

subjekata čija se sedišta nalaze na teritorijama različitih država. Ovo poslovanje se obavlja u skladu 

sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja države. Za svaku zemlju je jako bitan 

odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom 

svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, 

posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski 

upućene   jedna   na   drugu,   odnosno   u   stanju   su   međusobne   uslovljenosti   i   zavisnosti.Priroda 

ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke, pa čak i međudržavne granice i to i 

onda kada su one razdvojene političkim ili nekom drugim činiocima. Savremena ekonomska 

teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju 

posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri 

razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima: 



Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta



 Opadajući  troškovi proizvodnje



 Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.

Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi prednosti koje 

ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava 

ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za 

njihovu  proizvodnju,  niži  troškovi proizvodnje,  bolji  kvalitet proizvoda,  viši  stepen  primene 

tehnike i tehnologije.  Ovo omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. 

Danas   nema   države   koja   ima   privredu   koja   bi   zadovoljila   njene   potrebe.   Ni   jedna   državna 

zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba 

podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen 

je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski 

izvori,   rudna   i   mineralna   bogatstva,   prirodni   i   klimatski   uslovi   kao   faktori   proizvodnje, 

neravnomerno raspoređeni u svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u 

dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju 

velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju 

električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i 

poljoprivrednih   proizvoda   i   obrnuto,   klimatski   uslovi   diktiraju   mogućnosti   i   strukturu 

poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. 

Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim 

uslovima   i   izvorima,   onda   bi   struktura   te   proizvodnje   bila   vrlo   siromašna,   ekonomski   vrlo 

neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguća. Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do 

prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja 

proizvodnje. Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe 

za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, 

mineralnim   sirovinama   i   dr.   Zahvaljujući   spoljnoj   trgovini   i   međunarodnoj   razmeni   ponuda 

poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih 

prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih 

proizvoda u tim zemljama pojedinčno. Međunarodni ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina 

dovode do ubrzanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj 

zemlji   posebno.   Inovacije   u   nauci,   tehnici   i   tehnologiji   danas   se   brzo   šire   svetom   čime   se 

prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju 

razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju 

da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna 

države,   predstavlja   ukupan   promet   roba   i   usluga   sa   inostranstvom   –   UVOZ   i   IZVOZ.   Kada 

raščlanimo   definicijuspoljne   trgovine,   dobijamo   osnovne   činioce   spoljnotrgovinskog 

posla:Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja radni proces koji obuhvata sledeće delatnosti :

1.priprema posla

– marketing istraživanje tržišta, reklama i ekonomska propaganda

2.uspostavljanje poslovnih veza sa stranim partnerima

– ocena boniteta stranogpartnera i pregovori

3.zaključivanje posla

4.realizacija spoljnotrgovinskog posla i postprodajne aktivnosti

Uloga i značaj spoljne trgovine:

Spoljna trgovina omogućava da se na spoljna tržišta plasiraju viškovi i kupe tj. Popune manjkovi u 

robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl. Spoljna trgovina omogućava postizanje povoljnijih 

uslova razmene (cena), nego ako se prodaje samo na domaćem tržištu.Spoljna trgovina dopunjuje 

asortiman proizvoda i usluga i omogućuje kvalitetnije zadovoljenje ljudskih potreba – proizvodnih i 

potrošačkih.Spoljna trgovina usmerava proizvođače na primenu svetskih standarda i kriterijuma u 

proizvodnji i na primenu savremenih tehnologija. Osnovni parametri spoljne trgovine države:

1.Spoljnotrgovinski bilans

2.Spoljnotrgovinski deficit

3.Spoljnotrgovinski suficit

4.Spoljnotrgovinski koeficijent (Sk) – mera zavisnosti države od međunarodne trgovine,predstavlja 

zbir vrednosti uvoza i izvoza podeljenih sa vrednošću društvenog proizvoda T=UVOZ+IZVOZ; 

Y=društveni proizvod.

1 . 2   O S N O V N I   Z A D A C I   S P O L J N O T R G O V I N S K I H   P R E D U Z E Ć A

Spoljnotrgovinske kompanije su firme i preduzeća:

1.

Uvozno-izvozna preduzeća

2.(Direktni i indirektni izvoznici,uvoznici)

3.

Posrednička preduzeća

Uslužna preduzeća

Priprema kvalitetne robe za izvoz po međunarodnim standardima i plasiranje po najpovoljnijim 

uslovima, u pravo vreme i na pravom mestu. Nabavka robe iz uvoza (oprema, repromaterijal,roba