Садржај :
1. Увод ....................................................................................................
3
2. Изазивачи међународних криза и њихови
циљеви ........................ 4
3. Појам и природа међународне
кризе ............................................. 5
4. Ефекти и последице међународне
кризе ....................................... 8
5. Узроци међународних
криза ........................................................... 9
5.1. Економски узроци међународних криза .........................
10
5.2. Политички и геополитички узроци
међународних
криза .......................................................... 12
5.3. Војни узроци међународних криза ..................................
16
5.4. Главне одлике међународних политичких
криза ........... 20
5.5. Глобална криза савременог светског
система ................. 22
6. Управљање међународном
кризом ............................................... 26
7. Закључак ..........................................................................................
28
8, Литература
1. УВОД
Међународна криза јесте комплекс разноврсних рушилачких светских
процеса и убрзаних промена, конфликтних односа међусобног
непријатељства и оштрих мешовитих сукоба
између држава, војних савеза и других противничких страна субјеката
кризе, претња миру и стабилности и опасност за светски мир и безбедност,
Резултат је узрочних дејстава и
политичке воље и делатности изазивача и арбитра кризе ради остваривања
економске добити, геополитичке превласти и других интереса и циљева.
Узроци међународних криза могу да буду економске,
политичке/геополитичке, војне, еколошке и друге природе, а делују
појединачно и кумулативно. Међународне кризе (економске, политичке,
њихове обавештајне и безбедносне службе и принудни апарати; војни
савези, војни блокови или пактови и коалиције и групације држава; неке
међународне организације и институције; неке регионалне међународне
организације и регионалне економске интеграције; транснационалне
корпорације и мегакорпорације и мултинационалне компаније; тајне
организације и тајна друштва; сецесионистичке и сепаратистичке снаге у
појединим земљама и групама земаља и њихове незаконите војне
формације и сепаратистичко -терористичке организације и међународне
терористичке организације, у савезу и спрези са одређеним страним
државама и другим актерима; неке међународне „невладине“ организације
и приватне институције и фондације; разни субверзивни покрети и сл.
Главни креатори или творци међународних криза у савременом
постбиполарном периоду (после 1989. године) јесу неоимперијалистичке и
неоколонијалистичке снаге које настоје да преуреде свет у сопственом
интересу, да целом свету наметну своје вредности и на-
чин живота, систем и идеологију и да успоставе глобалну превласт.
Приоритетни интереси и циљеви главних протагониста или изазивача
међународних криза могу да буду:
1)
освајање туђих територија и
проширивање државног и националног простора анексијом, мирном
окупацијом и на друге начине, те ревизија међународних уговора и
државних граница;
2)
обуздавање и рушење противника, слабљење и
распад неког војног блока, дестабилизација и дезинтеграција појединих
држава и стварање на њиховим рушевинама мноштва малих и слабих
клијент-држава и протектората и ширење интересних сфера;
3)
претварање
појединих малих и средњих земаља или групе малих зе-
маља у вазале и неоколонијалне творевине;
4)
свргавање „непослушних“ и
„некооперативних“ режима у појединим земљама и наметање
марионетских режима и сопственог типа друштвеног уређења и система
вредности;
5)
заджавање на власти ненародног и марионетског режима у
појединим земљама, који покорно следе политику страних господара;
6)
стицање и увећање економског профита, ширење спољног тржишта и
контрола над природним богатствима и другим ресурсима у страним
земљама;
7)
промена граница и стицање и проширивање опште и
геополитичке доминације и хегемоније у свету – у погледу ширења мреже
поморских, ваздухопловних и војних база и стратегијских упоришта
широм света, као и контроле светских извора нафте и гаса и других
природних богатстава и путева њиховог транспорта, односно геополитичка
контрола међународних трговинских путева и поморских комуникација и
ваздушних коридора;
8)
успостављање светске доминације, стварање
империје и ширење и наметање сопственог система, идеологије и начина
живота, и потпуно преуређење света и наметање „нових поредака“.
У вези с тим, међународне кризе су за њихове главне творце веома
профитабилна врста ризичног бизниса и комерцијално-трговачка
активност, средство и метод за брзо оплођавање капитала
транснационалних корпорација и војноиндустријског комплекса и
стицања великих екстрапрофита, за освајање и контролу светског тржишта
и извора природних богатстава у страним земљама, и интрумент
хегемонизма и насилне унификације света по јединственом моделу.
3. Појам и природа међународне кризе
Међународна криза јесте један од централних појмова друштвених наука, а
пре свега науке о међународним односима, економске науке, опште
стратегије и других наука. Тај термин се користи у различитим наукама,
па, према томе, може имати и различита или у извесној мери бар
специфична значења. Међународна криза представља категорију или
општи појам који обухвата више посебних појмова према областима
испољавања – међународна економска криза, међународна политичка или
геополитичка криза, међународна војна (ратна) криза, глобална криза
новог међународног система, међународна еколошка криза и слично, као и
низ појединачних појмова према најужем садржају и обиму – међународна
валутна, берзанска, сировинска, прехрамбена и друга криза.
Криза
(грчки
κρισις
) јесте општи термин који означава: „стање
нестабилности у економским, друштвеним, политичким или
међународним односима“ и „одлучујући тренутак, после којег долази до
преокрета“.
Проучавање међународне кризе, као специфичног вида међународног
конфликта или као његовог дела, обухвата неколико типова конфликтних
ситуација, и то:
1) „међународне напетости које претходе оружаном сукобу, тј.рату“;
2) „кризне ситуације у чијем се центру налази локални оружани сукоб“;
3) „напете ситуације уз специфичну употребу војне силе“;
4) „критични поремећаји односа уз једнострану примену војне силе без
оружаног сукоба“; 5) „ситуације у којима уопште не долази до употребе
оружја, осим демонстрације или претње војном силом“ (
1)
У истом смислу је и дефиниција да је међународна криза такав „скуп
догађаја, који се брзо одвијају, који појачава утицај дестабилизирајућих
Она подразумева разне спољнополитичке акције, економске притиске и
економско ратовање, незаконито наметање разних санкција и војно
ангажовање сопствених и савезничких или коалиционих и
мултинационалних снага за регулисање кризе у сопственом интересу.
Под међународном кризом се подразумева:
1)
мноштво најжешћих војних, политичких и других напетости и узајамних
непријатељстава између држава, војних савеза и других сукобљених страна,
најопасније и потпуно небезбедно и нестабилно светско стање у свим
областима међународног живота, и прелазно најтеже критично стање
између мира и рата, уз пораст ратне опасности и реалну опасност настанка
ратног стања;
2)
мноштво крупних економских, политичких и друштвених поремећаја у
механизмима и токовима репродукције у свету и светског развоја уопште,
комплекс разноврсних међународних противречности заоштрених до
врхунца, и веома конфликтна и најопаснија међународна кризна ситуација
у свим областима међународних односа, укључујући и ратну ситуацију;
3)
комплекс разноврсних рушилачких међународних процеса у свим
областима, и врхунац конфликтних и нерегуларних односа и безакоња у
светском систему који садржи најгрубље кршење и ревизију међународног
права и принципа међународних односа у свим областима од стране
главних твораца и арбитара кризе;
4)
мноштво разноврсних преломних, најдраматичнијих и разорних
светских историјских догађаја и хаотичних збивања, одлучујућих
преокрета/заокрета и најрадикалнијих промена у свим областима
међународних односа, укључујући и потпуно деструктивне и регресивне
промене и геополитичко преобликовање света;
5)
мноштво разноврсних међудржавних и међународних спорова и
мешовитих сукоба и конфликата на свим подручјима међународног
живота, у којима сукобљене стране примењују све расположиве снаге и
средства ради остваривања постављених циљева, где однос снага између
сукобљених страна и општи однос снага у свету значајно утиче на исход
сукоба;
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(5)
Ministry of Defence, Whitehall, British Defence Doctrine, London, 1996, p. 3.5.
