Универзитет у Бањој Луци
Филозофски факултет
Учитељски студиј
Академска 2014 / 2015 година
ВЕЖБА 2
из предмета
Увод у педагогију
Ментор: Студент:
доц.др Бране Микановић Бојана Давидовић ( 2417 )
асистент Кристијан Поповић
Бања Лука, децембар 2014. године
Биологистичка концепција васпитања
Биологистичка концепција васпитања је само једна од многобројних
компоненти које утичу на формирање човекове личности. Имамо ту још много фактора
међу којима су: средина, породица, школа, васпитаник, као и много концепција које само
васпитање усмеравају на одређена подручја. Већ смо раније дефинисали да је васпитање
свесна, намерна, систематична и организована активност формирања развоја личности
са одређеним циљем, која се остварује путем одређених садржаја. Да бисмо у
потпуности разумели шта је то на шта се фокусира биологистичка концепција,
дефинисаћемо и саму биологију. То је природна наука, која изучава постанак и развој
живота на Земљи, тј. као што и сама реч биологија каже ( биос- живот и логос- наука ) и
ми ћемо једноставно рећи да је то наука о животу. Када говоримо о овој концепцији,
морамо се пре свега вратити на сам настанак човека. Још се и раније, од изучавања првих
људи видело да имамо одређене способности, да постоји нешто што нас наводи да
истражујемо свет око себе и да га постепено откривамо. Упознавајући живу природу, и
природу уопште, користили смо своја чула , посматрали, изводили закључке, стицали
одређене појмове о животу и на тај начин фомирали једну уопштену представу о свету.
Управо то, што нас је терало да откривамо свет, сматра се урођеним нагоном, јер је у
човековој природи да открива и објашњава непознато. Ако бисмо се зауставили на
овоме, и на основу тога рекли да је све што радимо пропраћено урођеним нагонима који
су нам дати, говорили бисмо о нативистичкој концепцији, која искључиво доводи
наслеђе у сам врх и представља га као доминантан фактор развоја и васпитања. Међутим,
биологистичка концепција иде даље, надовезујући се на нативистичку, она покушава да
објасни све промене које нам се дешавају приликом спознаје нових ствари које нас
свакодневно прате. Свакако је тачно то да нам је неопходно да прво установимо ко смо и
шта је то што нас дефинише као личност, али често то не знамо док се не деси баш та,
нека промена, у односу на нашу свакодневницу. Не доживљавамо сви све на исти начин,
поготово не као одрасли њуди, а васпитање се и посматра кроз читав човеков живот, и
престаје када живот стане, то је сталан процес који је подложан разним фазама и мења се
онако како се и ми мењамо. Зато не можемо рећи да ће дете и зрео човек доживети исто
неку ситуацију у којој се нађу. То је оно што чини билошку концепцију занимљивом, јер
је можемо посматрати кроз разна животна раздобља и видети у којој мери је битан њен
утицај.
