1
Prof. dr Dara Milenović
SUBJEKTI
PRIVREDNO
G PRAVA
Skripta
2
1. Individualne pravne forme privrednih subjekata
Preduzetnik
je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja
obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući i umetničke i stare zanate i poslove
domaće radinosti (delatnost: proizvodnja i promet roba i vršenje usluga na tržištu).
Nužni uslovi za sticanje svojstva individualnog trgovca – preduzetnika
Jedno fizičko lice može organizovati preduzeće i steći status individualnog trgovca –
preduzetnika
kumulativnim ispunjenjem određenih uslova
:
1. Preduzetnik može biti
samo fizičko lice, punoletno i poslovno sposobno
, koje nije osuđivano
za neka krivična dela ili privredne prestupe;
2. Ovaj uslov se odnosi na delatnost. Individualni trgovac – preduzetnik je pravna forma
organizovanja preduzeća
radi obavljanja određene delatnosti radi sticanja dobiti
. U preduzeću
su bitna dva faktora:
kapital i rad
. Nosilac preduzeća je onaj kome pripada kapital koji se
upotrebljava u preduzeću, a samim tim pripadaju mu i koristi koje nastaju njegovim
delovanjem;
3. Individualni trgovac – preduzetnik može organizovati preduzeće
podnošenjem prijave za
registraciju u Registar privrednih subjekata
.
Za sve svoje obaveze (bez obzira da li su nastale delovanjem preduzeća ili proizilaze iz
njegovog privatnog odnosa izvan toga poslovanja)
preduzetnik odgovara svom svojom
imovinom
.
Pravni status
Individualno organizovano preduzeće u formi individualnog trgovca – preduzetnika
nema
pravni subjektivitet
.
Karakteristike specifičnog statusa preduzetnika:
1) preduzetnik obavlja delatnost
pod posebnim poslovnim imenom
; svoje individualno
personalno poslovno ime (firmu) upisuje u Registar privrednih subjekata;
2) može biti član trgovačke komore;
3) ima privilegiju da bude titular tzv. industrijske svojine (trgovački žig, firma);
4) za preduzetnika važi poseban fiskalni režim;
5) za preduzetnika važi poseban režim knjigovodstva;
6) dužan je da vodi trgovačke knjige.
Radnja
Za obavljanje trgovačke (privredne) delatnosti individualni trgovac – preduzetnik osniva
radnju.
Radnja
je organizacioni oblik za samostalno obavljanje delatnosti preduzetnika sa ciljem
sticanja dobiti.
Trgovačka radnja
je skup dobara organizovanih sa ciljem da se iskorišćava preduzeće ili sfera
poslovne delatnosti trgovca stvorena njegovim radom.
4
Strana lica
mogu biti osnivači
pod uslovima reciprociteta
.
Odgovornost osnivača
Pri osnivanju privrednog društva osnivači društva moraju postupati savesno, sa pažnjom
dobrog privrednika i uredno izvršavati obaveze koje su utvrđene osnivačkim aktom, obaveze
koje su nastale vršenjem pravnih poslova društva u postupku osnivanja i obaveze propisane
zakonom. Osnivač koji ne izvrši obaveze u vezi sa osnivanjem privrednog društva ili da
netačne podatke o ulogu
odgovara društvu za prouzrokovanu štetu
.
Na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom u imovinu društva
primenjuju se odredbe ZPD i ZOO.
Osnivači i lica koja, u skladu sa zakonom, pristupe: a)
ortačkom društvu
(o.d.) su
ortaci
; b)
komanditnom društvu
(k.d.) su
ortaci
, odn.
komplementari
i
komanditori
; c)
društvu sa
ograničenom odgovornošću
(d.o.o.) su
članovi društva
; d)
akcionarskom društvu
(a.d.) su
akcionari
.
Osnivački akt
Privredna društva osnivaju se
osnivačkim aktom
koji ima formu
ugovora o osnivanju društva
,
ako ga osniva više osnivača ili
odluke o osnivanju
, ako ga osniva jedan osnivač.
Registruje se u registru privrednih subjekata.
Osnivačkim aktom osnivači određuju i pravnu formu društva. Pritom, oni slobodno biraju
pravnu formu društva koje će osnovati.
ZPD dozvoljava mogućnost postojanja i drugog akta. To je
ugovor ortaka društva
kod
O.D.
i
K.D.
Kod
D.O.O.
to je
ugovor članova društva
.
A.D.
može imati i
statut društva
.
Ovim aktima uređuju se odnosi unutar društva, pa se zato oni i ne deponuju u registar.
Osnivačkim aktom određuje se i da li se društvo osniva na određeno ili neodređeno vreme.
Osnivači koji nameravaju da osnuju privredno društvo mogu zaključiti predugovor o
zaključenju ugovora o osnivanju privrednog društva.
3. Pravni subjektivitet privrednog društva (pojam, pravni položaj, preddruštvo)
Privredno (trgovačko) društvo
je pravno lice koje osnivačkim aktom osnivaju pravna i/ili
fizička lica radi obavljanja delatnosti, u cilju sticanja dobiti.
U našem pravu svaka forma privrednog društva ima status pravnog lica, koji stiče po sili
zakona registracijom osnivanja u registar privrednih subjekata. Sticanje svojstva pravnog lica
ne zavisi ni od čije volje.
Privredno društvo predstavlja institucionalno jedinstvo personalnog i materijalnog supstrata.
Personalni supstrat
čine
članovi
i
zaposleni
.
Materijalni supstrat
čini
imovina
.
Imovinu privrednog društva čini
ukupnost imovinskih prava
(koja mu pripadaju).
Ona je
jedinstvena
– jedno lice može imati samo jednu imovinu.
Imovina privrednog društva predstavlja
realni supstrat (materijalnu osnovu) društva
.
Imovina društva je garancija sigurnosti u privredno-pravnom prometu.
5
Kao poseban pravni subjekt, privredno društvo je u pravnim odnosima
odvojeno od članova.
Privredno društvo i njegov član mogu međusobno zaključivati ugovore, pod pretpostavkom da
se ne povređuje klauzula sukoba interesa. Prava i obaveze privrednog društva
nisu prava i
obaveze članova društva
. Član društva
ne odgovara
za obaveze društva, ni društvo za njegove
obaveze.
Individualna obeležja privrednog društva
:
1) poslovno ime (firma);
2) delatnost;
3) sedište
Može imati i matični broj, registarski broj, nacionalnost....
Pravni položaj delova privrednog društva
Ne postoji pluralitet pravne ličnosti u jednom privrednom društvu. Prema ZPD, jedno
privredno društvo je jedan subjekt u pravu (monistički koncept).
Delovi privrednog društva, kao oblici unutrašnje organizacije društva, sreću se u svim
privrednim sistemima, ali pod različitim nazivima (
filijale, pogoni, fabrike, sektori)
.
ZPD upotrebljava pojam
„ogranak“
– organizacioni deo privrednog društva koji
nema svojstvo
pravnog lica
, ali
ima izvesna ovlašćenja u pravnom prometu
.
Ogranci privrednog društva obrazuju se i njihov status, odn. ovlašćenja utvrđuju isključivo
aktima privrednog društva.
Formiranje ogranka nije zakonska obaveza.
Ogranak se može obrazovati:
a)
prilikom samog osnivanja
privrednog društva ili
b)
naknadno
– u već osnovanom privrednom društvu.
Ogranci prestaju na isti način na koji su i nastali: a) voljom samih osnivača ili b) voljom
(odlukom) organa privrednog društva.
Obrazovanje i prestanak ogranka privrednog društva upisuje se u registar privrednih
subjekata.
Smisao i cilj postojanja ogranka privrednog društva je u tome da njihov rad i poslovanje bude
uvek u funkciji privrednog društva kao jedinstvene celine.
Preddruštvo
Preddruštvo
nastaje ugovorom o osnivanju društva
, ali
svojstvo pravnog lica stiče tek
trenutkom registracije osnivanja u registar privrednih subjekata
. Tim trenutkom ono postaje
pravno lice, sa pravnom i poslovnom sposobnošću.
Preddruštvo nastaje zaključenjem ugovora o osnivanju društva, a
prestaje sticanjem svojstva
pravnog lica
.
Zaključenjem ugovora o osnivanju društva nastaje pravna zajednica članova, tj. društvo. Ono
deluje samo u postupku osnivanja društva sa statusom pravnog lica. Zajednički cilj koji
osnivači društva ostvaruju kroz ustanovu preddruštva jeste
preduzimanje svih radnji
neophodnih za registraciju osnivanja društva u registar
.
Značaj ustanove preddruštva
– ona deluje pre nego što društvo stekne status pravnog lica.
Kad društvo stekne status pravnog lica, preddruštvo prestaje, jer je zajednički cilj osnivača
ispunjen.
7
Fakultativni elementi poslovnog imena
:
- oznaka da je
privredno društvo povezano u neki oblik povezanih društava
(holding,
koncern);
- razni dodaci u vidu
skica, slika i crteža
ili pojedini ukrasi;
- oznaka
godine osnivanja
.
3. Elementi koje poslovno ime ne sme da sadrži
:
- neistiniti podaci;
- oznake suprotne moralu;
- službeni znakovi za kontrolu za kontrolu i garanciju kvaliteta.
Upotreba poslovnog imena
Privredni subjekt je dužan da koristi svoje poslovno ime u svom poslovanju, pravnom
prometu, komunikaciji sa trećim licima, na memorandumima, i to u obliku u kom je
registrovano.
Poslovno ime se u pravnom prometu upotrebljava: a) u punom obliku ili b) skraćeno.
Iz opšte obaveze korišćenja poslovnog imena proizilazi i
obaveza isticanja poslovnog imena
na poslovnim prostorijama privrednog subjekta
(u punom obliku, skraćeno ili kumulativno).
Privredni subjekt može svoje poslovno ime koristiti kao robni ili uslužni znak ili zaštitni znak.
Zaštita poslovnog imena
Svako registrovano poslovno ime uživa višestruku pravnu zaštitu.
ZPD ne reguliše zaštitu poslovnog imena. Privredni subjekt čije poslovno ime sadrži robni ili
uslužni žig ili zaštitni znak ima
pravo sudske zaštite po pravilima prava industrijske svojine
.
Zaštitu poslovnog imena vrši
sud
. Ona se vrši: a) po samom
zakonu
; b) po
tužbi
zainteresovanog privrednog subjekta; c) po osnovu
nelojalne utakmice
; d)
krivičnopravno
.
Zaštita poslovnog imena se sastoji u
zabrani upotrebe tuđeg poslovnog imena
.
Promena poslovnog imena
Privrednim subjektima je dopušteno da u celini ili delimično mogu da promene svoje poslovno
ime. Do promene
nužno dolazi
uvek kada se menja neki element njegove obavezne sadržine
(delatnost, oblik privrednog društva).
Promena poslovnog imena može uslediti i:
1) kao
posledica sudske odluke
(u postupku po zahtevu za zaštitu poslovnog imena);
2)
dobrovoljna promena
poslovnog imena (sam privredni subjekt odlučuje)
Promena poslovnog imena vrši se na način regulisan osnivačkim aktom privrednog društva.
Prenos poslovnog imena
