Педагошке идеје и значај Јан Амоса Коменског
Иако је много путовао написао је више од 140 дела углавном посвећена
педагошким проблемима. Најпознатија су: “Лавиринт света и рај срца”,
“Велика дидактика” , “Материнска школа” , “Отворена врата света” ,
“Најновија методика језика” , “Свет у сликама”…
Он је расправљао о скоро сваком важнијем педагошком питању, за
њега је васпитање представљало главно средство обнове човечанства.
Васпитањем се бави од најранијег узраста до смрти појединца и преласка у
вечни живот. Расправљајући о овим питањима, први је дао оригиналне
идеје и напредна решења, и тиме је означио почетак једне нове епохе и
промењеног односа према детету, васпитању и школовању уопште. Први је
дао целовит педагошки систем доприневши да се педагогија утемељи као
самостална наука. Тако је извршио велики утицај на многе своје
савременике и следбенике па се његов рад и данас проучава кроз посебну
дисциплину-КОМЕНИОЛОГИЈУ.
У свом првом и најзначајнијем делу “
ВЕЛИКА ДИДАКТИКА
” дао је
четворостепени систем образовања: материнска школа (0-6 година), школа
матерњег језика (6-12 година), латинска школа или гимназија (12-18 година)
и академија (18-24 година).
У овом делу је изнео своја верска схватања као и велики значај школе
за оздрављење друштва. Имао је мишљење да је људска природа
универзална и да је овај живот припрема за вечни живот. Сматрао је да
постоје три степена припремања за вечност: познавати себе, владати собом
и управљати се према Богу.
Веровао је да хармонија која се запажа у природи треба да влада и у
човеку и у друштву и васпитању. Развој човека мора да се одвија према
природним законима, а да су притом васпитачи само “слуге природе” и да
делују у складу са природом ако желе да образовање буде успешно. Захтева
да се васпитање и образовање прилагоде природи детета, узрасту и полу.
Коменски је био велики познавалац детета и зато се насупрот дотадашњем
схватању залагао да се сви морају васпитавати и образовати без обзира на
пол,средину из које потичу, и да школе треба отварати свуда. Говорио је да
омладину треба образовати од најранијег доба, али да своје знање не црпе
из књига већ да сами проучавају и испитују ствари на основу својих
запажања и мишљења (принцип очигледности). Коменски је захтевао да
настава буде поступна и систематична,а посебно је указивао на значај
понављања и вежбања да би се запамтило и стечено знање било трајно. У
1
том случају било је јако битно питање мотивације и усвајање квалитетног
знања - “ДА ВАЉА УЧИТИ АКО СЕ ХОЋЕ НЕШТО ЗНАТИ”. Говорио је
да треба учити и спроводити активне методе које би нам омогућиле брзо и
темељно учење. У томе је јако важно интересовање и пажња. Он истиче да у
школама треба: развијати способност за науке и уметности, усавршавати
језик, васпитавати и оплемењивати владање, искрено поштовати Бога.
Јан Амос Коменски у својим делима дао је и значајно место
предшколском васпитању. Његова књига
“СВЕТ У СЛИКАМА”
је зачетак
едукативних сликовница и први уџбеник (1/3 текст и слике) који се користи
у предшколском периоду.
Школовање се по њему завршава путовањем по својој и страним
земљама и стицањем искуства. Желео је да за сваки степен школовања
напише посебан приручник-информаторијум за родитеље и васпитаче.
Успео је у томе и 1632. године објавио своје дело
“ИНФОРМАТОРИЈУМ
МАТЕРИНСКЕ ШКОЛЕ”
и ово дело је прво систематично дело о
васпитању деце предшколског узраста.
Књига:
“Материнска школа”
је дело посвећено васпитању деце раног
узраста. У Материнској школи посебно се говоре лепе ствари, о учитељу и
његовим добрим особинама, јер дете у предшколском периоду опонаша
старије. Он је у њој указао важност систематичност предшколског
васпитања и разрадио систем задатака,садржаја и метода којима ће мајке
васпитавати и образовати децу до поласка у школу. Коменски мисли да су
деца “бесмртно наследство” својим родитељима, најдража невинашца,
којима су дужни да указују и љубав и поштовање. Такође сматра да је
бављење децом највећа радост. Родитељска брига није само физички развој
детета, већ и брига да им “украсе мисли и душу”
Коменски је изнео своје мишљење да са васпитањем деце треба почети у
пренаталном периоду и млађем узрасту јер је како он
мисли “тешко
исправљати дрво које је криво израсло”.
Недостаци и пропусти у
васпитању у првим годинама касније се надокнађују касније у
преваспитању. Често говори и о разним факторима тј.великом утицају
подложности средине и осетљивости деце раног узраста. Формирао је тезу о
критичним периодима за васпитање и образовање -
“ДОБРУ СЕ НЕ
МОЖЕ НАУЧИТИ БИЛО КАДА,КАО НИ ОБРАЗОВАТИ У
КОРИСНИМ СТВАРИМА”
Коменски се залагао да васпитање буде хармонично и да деца, осим у
расту, успешно напредују и у
“мудрости и милости”
Материнска школа има за задатак да постави темеље физичког,моралног
и умног васпитања деце која у току од 0-6 године треба да вежбају: у
разумности, у раду и умењима, у моралу и врлинама, у говору.
2
