1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ СТВАРНИХ ПРАВА
Стварна права су права на некој ствари и она се врше према свим лицима (апсолутна права)
Стварна права настају поводом ствари и својим титуларима омогућавају непосредну правну
власт.
Она може бити потпуна, као код права својине или ограничена као код службености и заложног
права.
Стварна права се могу супротставити свим трећим лицима јер делују erga omnes - према свима.
Сва трећа лица су у обавези да не узнемиравају титулара у вршењу његових овлашћења.
Стварна права су субјективна права која свом титулару гарантују овлашћења непосредно на
основу закона.
Стварно право проучава следећа права:
Право својине
Право државине
Право на туђим стварима
Титулар стварних права овлашћен је да ствар следи и захтева повраћај од свакога у чијим се
рукама налази. Није потребно да са њима буде у правном односу јер његова права проистичу из
закона. Код облигационих права поверилац своје овлашћење може остварити само преко
дужника јер је са њим у правном односу.
Стварно право омогућава свом имаоцу право првенства.То је овлашћење имаоца стварног права
да искључи од коришћења ствари лица која на њој имају облигациона или стварна права које
касније настаје.
Као последица ових обележја јавља се ограничен број стварних права чије су врсте и садржина
одређене законом. За облигациона права не важи овај принцип. Она настају аутономијом воље,
постоји слкобода уређивања облигационих односа.
У стварна права спадају:
1.- ПРАВО СВОЈИНЕ је највиша правна власт на ствари која обухвата држање, коришћење и
располагање на ствари у оквиру закона. Остала стварна права су ограничена.
2.- ПРАВО СЛУЖБЕНОСТИ је стварно право на туђој ствари које овлашћује титулара да на
ограничен начин ствар користи или да захтева од власника да ствар не користи на начин на који
би могао.
3.- ЗАЛОЖНО ПРАВО је стварно право на туђој ствари које овлашћује имаоца да заложену
ствар прода и из њене вредности наплати свој дуг.
4.- ПРАВО ГРАЂЕЊА је право лица да на туђем земљиштуили испод његове површине има у
својини зграду што је власник земљишта дужан да трпи.
5.- ЗАКУП је право лица, тј. Закупца да користи туђу ствар. Ова овлашћења су настала на
основу уговора а не на основу закона а закуподавац је обавезан да преда ствар на коришћење.
6.- ПРАВО ПРЕЧЕ КУПОВИНЕ је право које овлашћује свог имаоца да у случају продаје
ствари стекне ту ствар пре осталих купаца.
7.- РЕАЛНИ ТЕРЕТИ представљају овлашћење титулара да захтева периодичне чинидбе од
власника туђе непокретности (нпр. У случају уступања имовине за живота уговори се право
уступаоца да захтева давања у новцу или натури..
У Модерном праву стварна права се деле на:
Основна, где спадају својина и службености
Споредна где спадају ручна залога и хипотека.
2. ПОЈАМ СТВАРИ. ДЕЛОВИ ЉУДСКОГ ТЕЛА КАО СТВАРИ
Ствар (res) је материјални део природе који служи задовољавању потреба појединца, поводом
којих могу постојати грађанска субјективна права.
Нису све ствари предмет или објект стварних права Постоје ствари на којима није могуће
постојање стварних права јер их човек не може поседовати, као што су: сунце, ваздух,
светлост... Зато постоје критеријуми по којима се одређује које ствари могу бити објект
стварних права
Први услов да би се ствар третирала као објект стварног права је да је део материјалне природе
који је потчињен човековој вољи и то је физички услов. Ствари које се не могу потчинити
људској власти не могу бити правни објект у стварном праву
Други услов је да је правне природе, ако на њима може постојати право својине или неко друго
право. Као објект се јављају и делови органске материје, нпр. делови човековог тела, животиње
и сл.
У нашем праву узимање и пресађивање делова човековог тела уређено је посебним законом.
Узимање органа од даваоца допуштено је само на основу добровољног правног посла,
закљученог у писаној форми, и под условом да се даваоцу не нарушава здравље.
Леш је ствар која може бити објект располагања – завештањем или ако није противан томе за
живота.
Вештачки делови тела (протезе за ноге, руке и сл.) јесу ствари и налазе се у промету док нису
спојене са човековим телом. Од тог момента су саставни делови тела.
4. ПРОСТЕ И СЛОЖЕНЕ СТВАРИ. ПРИПАДАК
Просте ствари су оне код којих се њихови саставни делови не виде – као да су изграђене од
једне материје, нпр. новчаница.
Сложене ствари се састоје из више делова који се могу распознати (нпр. телевизор, радио,
компјутер и сл.). Могу бити чврсто спојени – неодвојиви, или одвојиви без оштећења.
Припадак је покретна споредна ствар намењена да трајно служи употреби друге (главне
ствари). Припадак није саставни део ствари нпр. резервни точак, пумпа за аутомобил, алат.
Неопходно је да је исто лице власник и припатка и главне ствари. Битна је и намена да трајније
служи главној ствари
Заменљиве ствари су оне на место којих се у испуњењу обавеза може дати друга ствар истих
својстава и вредности. То су: брашно, шећер, серијски изграђене ствари итд. Заменљиве ствари
су по правилу генеричне, или ствари одређене по роду. Предмет правног посла могу бити само
заменљиве ствари (нпр. код уговора о зајму).
Заменљиве ствари карактеришу иста својства, тако да дужник може своју обавезу испунити
давањем било које ствари која припада истом роду.
Незаменљиве ствари су оне које се не могу заменити јер имају специфична обележја која су
карактеристична за одређену ствар и уместо њих не може доћи друга ствар (уметничка слика,
вајарско дело).
Предмет правних послова могу бити само заменљиве ствари.. Незаменљиве ствари могу бити
предмет уговора о послузи, закупу. Значај се огледа и у накнади штете. Накнада за уништену
или оштећену незаменљиву ствар даје се у новцу.
10. ДЕЉИВЕ И НЕДЕЉИВЕ СТВАРИ
Дељива ствар је она која у случају поделе ,сваки њен део задржава сразмерно умањена својства
целе ствари. Дељиве ствари су: шећер, со, штоф, брашно...
Недељива ствар у случају поделе губи своју намену, нпр. Огледало, сто, слика итд. .У
грађанском праву важна је употреба или намена ствари, њена економска функција. Подела
ствари на дељиве и недељиве значајна је када на истој ствари већи број лица има право својине,
код сусвојине или заједничке својине или када обавезу дугује више лица (солидарне
облигације) као и код стицања права прираштајем.
Ова подела је значајна кад на истој ствари већи број лица има право својине.
12. ПОТРОШНЕ И НЕПОТРОШНЕ СТВАРИ
Потрошне ствари су оне које се једном употребом потроше, односно отуђе. То су: храна, пиће.
Непотрошне ствари се могу употребити више пута , као што су нпр.:аутомобил, кућа, апаратии
сл.
Поред тога иста ствар се може третирати једном као потрошна а други пут као непотрошна
(дрво за огрев је потрошна ствар а као грађевински материјал непотрошна)
Подела ствари на потрошне и непотрошне заснива се на природи ствари. Овом критеријуму се
нпр. одаје новац који се сматра потрошном ствари иако у физичком смислу новац постоји и
после отуђења – утрошка.
Код уговора о послузи, плодоуживању, најму, ако је потрошна ствар, мора се вратити ствар
исте врсте, сличног квалитета и вредности.
13. НЕПОКРЕТНЕ И ПОКРЕТНЕ СТВАРИ. ЗНАЧАЈ ПОДЕЛЕ
Непокретне ствари су оне које се не могу преместити с једног места на друго без повреде
њихове суштине. То су: земљиште, куће, станови и други трајни грађевински објекти. У групу
непокретних ствари спада и дрвеће и остала вегетација на земљишту док су његов саставни део
– везани за њега.
Да би зграде и други грађевински објекти били третирани као непокретности потребно је да су
уграђени у земљу или чврсто спојени с њом. Ако се налазе на земљи потребно је да су грађени
за трајну употребу.
Непокретним стварима сматрају се и саставни делови ѕграде (електричне и друге инсталације,
прозори, олуци.
Превођење економске целине у правну захтева испуњење неких услова:
Да покретна ствар служи непокретности и примењује се правило да споредна ствар дели
судбину главне ствари
Даје превођење покретне ствари у непокретну могуће уз услов да и покретна и непокретна
припадају истом власнику
Покретне ствари - res mobiles, су ствари које се могу премештати с једног места на друго без
повреде њихове суштине. У групу покретних ствари спадају и енергије: електрична, топлотна,
атомска, сунцева, под условима о којима смо говорили о општем појму ствари.
У покретне ствари се упрајају и оне које су саставни део непокретности али су намењене да
буду покретне (необрано воће, трава за кошење, цигла). Њима се може располагати и пре
одвајања.
Покретне бестелесне ствари су права на туђим стварима (плодоуживање, употреба) као и тужбе
усмерене на повраћај покретне ствари или накнаду штете.
ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ПОДЕЛЕ СТВАРИ.- Основна подела ствари је да ли су покретне или
непокретне. Ова подела има велики значај:
Стварна права на непокретности стичу се и преносе уписом у земљишне књиге или предајом
тапије а на покретним стварима предајом.
Број непокретности је ограничен тако да је њихово евидентирање могуће што није случај са
покретним стварима.
Право својине не може се стећи на непокретној ствари од невласника јер се нико због уписа у
јавни регистар не може позвати на савесност. Покретне ствари се могу стећи и од невласника
ако је стицалац савестан.
Да би се стекла својина и друга права на непокретности правни посао мора бити закључен у
писаној форми а недостатак форме повлачи ништавост правносг посла.
Заложно право на непокретностима стиче се уписом у јавне регистре а заложена ствар остаје
код дужника. Код покретне ствари обезбеђење потраживања се постиже предајом ствари у
државину повериоца.
Рокови за стицање својине одржајем су различити.
У наследном праву се питање заоставштине умрлог мора обавезно расправљати по службеној
дужности, а ако у заоставштини има покретности само на захтев лица позваних на наслеђе.
14. ПРАВИЛО SUPERFICIES SOLO CEDIT
Овим правилом се регулише однос између земљишта и ствари које се налазе на земљишту, или
су уграђене или узидане у земљиште. Власнику припадају ствари спојене са земљиштем а то су
вегетација и грађевински објекти. gradjevinski objekti.
Деле се на:
v Стварноправне, у које се спада товарни лист који се издаје у друмском и ваздушном
саобраћају.
v Облигационоправне, које садрже облигациона права и ту спадају меница, чек, обвезница.
v Хартије од вредности с правом учешћа садрже право имаоца хартије да учествује у
управљању акционарским друштвом или правом учешћа на добити.
Према томе које је лице овлашћено на право из хартије, делимо их на:
v Хартије на доносиоца (пр. Лозови). Они не садрже име овлашћеног лица
v Хартије по наредби, које садрже име правог овлашћеног лица а њено даље преношење врши
се индосаментом.. Ова писмена клаузула може бити: пуна – садржи име преносиоца и стицаоца;
на доносиоца – уместо имена преносиоца стоји на доносиоца; бланко – само име преносиоца
(чек, меница)
v Хартије на име које садрже име власника хартије и право из хартије припада само њему
(штедна књижица)
v Легитимациони папири и знаци (железничке, аутобуске карте, бонови). Издавалац ових
папира се ослобађа обавезе без обзира да ли је знао или није знао да доносилац није ималац
права.
16. ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ. ОБЈЕКТИВНО И СУБЈЕКТИВНО СХВАТАЊЕ
Државина је фактичка власт коју једно лице има на некој ствари, без обзира да ли поседник има
право на ствари или не.
Може бити садржина неког субјективног права (пр. права својине) а постоји и када лоице нема
субјективно право, али на ствари предузима одређене радње као да је његова (закупац,
оставопримац, лопов...)
Да би фактичка власт на ствари била правно релевантна, потребни су следећи услови:
По објективном схватању, за постојање државине довољно је да постоји фактичка власт на
ствари (corpus possessionis), односно предузимање одређених радњи на ствари (коришћење,
употреба) које се могу сматрати као вршење неког права, тј. као да је држалац власник
(становање у кући, употреба аутомобила, обрада земљишта).
По субјективном схватању неопходна је воља да се ствар држи као своја (animus domini) која
представља психолошки елемент.
У нашем ЗОСПО предвиђен је објективни појам државине. Државину ствари има свако лице
које непосредно врши фактичку власт на ствари, као и лице које фактичку власт на ствари врши
преко другог лица коме је дало ствар у непосредну државину.
Објективни појам државине захтева само фактичку власт на ствари. Довољна је обична воља
али не и својинска воља (animus domini). Држаоци су: закупац, послугопримац, оставопримац.
Државину немају само она лица која фактичку власт врше под непосредним надзором другога и
по његовим упутствима. У нашем праву та лица се називају притежаоци (кућне помоћнице,
радници у ресторану, носачи).
