1
VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA
Izvod iz knjige:
Topenčarević Ljubomir,
Organizacija i tehnologija drumskog transporta
,
Građevinska knjiga, Beograd,1987.
5. VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2
5.1 Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2
5.2 Sastav voznog parka......................................................................................................... 2
5.3 Inventarski vozni park........................................................................................................ 3
6. RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5
6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5
6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6
6.3 TEHNOLOŠKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6
6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIŠĆENJA PREĐENOG PUTA ............................ 24
6.5 BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30
6.6 IZMERITELJI ISKORIŠĆENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA .................................... 35
7. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44
2
5. VOZNI PARK
5.1 Definicija voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljači, prikolice i poluprikolice).
Vozni park može biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.
Organizacioni vozni park se može formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza
za sopstvene potrebe.
Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike
organizacionog voznog parka ali sa ograničenim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom
podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.
5.2 Sastav voznog parka
Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i priključnih vozila čije su
eksploataciono-tehničke karakteristike različite i tehničko stanje nejednako. Pod eksploataciono-
tehničkim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visina,
razmak osovina, razmak točkova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprečnici podužne i
poprečne prolaznosti, radijus okretanja, dinamička svojstva vozila, masa praznog vozila,
ekonomičnost pogona, pogodnost za tehničko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost,
specifična površinska i zapreminska nosivost u t/m
2
itd.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav
voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najčešće je heterogene strukture tj.,
sastavljen je od vozila različitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su različite pa su i
tehničko-eksploatacione karakteristike različite.
Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlakše je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod
kojeg je tehničko održavanje vozila lakše i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova
potrebno je težiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku
svesti na minimum.
Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upoređivanje rada vozila u voznom
parku, potrebno je izvršiti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehničko-eksploatacione
karakteristike i čije je stanje približno jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji
marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sandučari,
cisterne, hladnjače, teretna vozila sa uređajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za međugradski
saobraćaj, autobusi za prigradski saobraćaj, autobusi za turističke vožnje itd.)
Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada
vozila mogli upoređivati.
4
5.3.3 Eksploataciona podela tehnički ispravnog voznog parka
Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnički ispravnom za eksploataciju sposobnom
stanju može u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimično na radu, a delimično van rada. Uzroci
usled kojih deo voznog parka ili čitav vozni park sposoban za eksploataciju može biti van rada
mogu biti različiti (nedostatak posla, režim rada voznog parka, viša sila, nedostatak vozača).
Ako se kod homogenog voznog parka sa
A
r
označi broj vozila koja se nalaze na radu, a sa
A
g
broj
tehnički ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garaži, onda će eksploataciona
podela dela voznog parka sposobnog za rad biti:
A
s
=
A
r
+
A
g
Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od
n
grupa vozila biće:
n n n
A
s
=
∑
A
s
i
=
∑
A
r
i
+
∑
A
g
i
1 1 1
gde je:
n
∑
A
r
i
=
A
r
1
+
A
r
2
+
...
+
A
rn
1
n
– skup broja vozila na radu po grupama vozila
∑
A
g
i
=
A
g
1
+
A
g
2
+
...
+
A
gn
– skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
1
5.3.4 Eksploataciono – tehnička podela inventarskog voznog parka
Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehnički ispravnog dela inventarskog voznog parka u
izraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehničkom stanju dobiće se izraz za
eksploataciono – tehničku podelu inventarskog voznog parka.
Za homogen vozni park biće:
A
i
=
A
r
+
A
g
+
A
n
Za vozni park heterogenog sastava biće:
n n n n
A
i
=
∑
A
i
i
=
∑
A
r
i
+
∑
A
g
i
+
∑
A
n
i
1 1 1 1
Uspešno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva što je
moguće veći broj vozila na radu
A
r
i što manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.
5
6. RAD VOZNOG PARKA
6.1
TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG
PROCESA
Transportni proces predstavlja proces premeštanja – prevoženja putnika i robe i uključuje sve
pripremne i završne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe,
odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upućivanje vozila
na mesto utovara robe – ukrcavanje putnika.
6.1.1 Ciklus transportnog procesa
Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:
−
upućivanje vozila na mesto utovara robe – ukrcavanje putnika
−
prijem i utovar roba – ukrcavanje putnika
−
prevoz robe – putnika
−
istovar i predaja robe – iskrcavanje putnika.
6.1.2 Prosta vožnja
Prosta vožnja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanja
putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na sledeće
mesto utovara robe (ukrcavanja putnika).
6.1.3 Složena vožnja
Složena vožnja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog
procesa pri čemu se transportno sredstvo – vozilo u toku izvršenja transporta kreće od početne
tačke vožnje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara – istovara tereta, odnosno ukrcavanja
– iskrcavanja putnika.
6.1.4 Obrt
Pod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vožnji sa
povratkom prevoznog sredstva – vozila u prvobitnu polaznu tačku.
6.1.5 Prevozni put
Pojam prevoznog puta definiše odabrani i vozaču propisani pravac kretanja vozila pri izvršenju
prevoza između dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve tačke
spojene sa dva ili više putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispečerska služba i
unosi u putni nalog vozila.
7
3) Izmeritelje iskorišćenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.
4) Izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa.
5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.
Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omogućava ocenu organizovanosti i intenziteta
korišćenja raspoloživih kapaciteta voznog parka i to:
a)
Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji
vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehničke ispravnosti
α
t
,
koeficijent iskorišćenja tehnički ispravnog – sposobnog za rad voznog parka
α'
,
koeficijent iskorišćenja voznog parka
α
, zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog
balansiranja auto – časova rada, auto – časova vožnje
AHw
, auto – časova dangube
AHd
, koeficijent iskorišćenja vremena u toku 24 časa
ρ
i koeficijenta iskorišćenja radnog
vremena
δ
.
b)
Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja pređenog puta podrazumevaju se: ukupan
pređeni put
AK
, pređeni put sa teretom – putnicima
AKt
, pređeni put bez tereta – putnika
AKp
, i nulti pređeni kilometri
AKn
. Koeficijenti bilansiranja pređenog puta su: koeficijent
iskorišćenja pređenog puta
β
i koeficijent nultog pređenog puta
ω
.
c)
Pod izmeriteljima iskorišćenja kapaciteta – korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent
statičkog iskorišćenja korisne nosivosti
γ
i koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne
nosivosti
ε
.
d)
U izmeritelje uslova pri izvršenju transportnog procesa spadaju: srednja saobraćajna
brzina
Vs
, prevozna ili transportna brzina
Vp
, brzina obrta
Vo
, i eksploataciona brzina
Ve
.
Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja dužina jedne vožnje sa teretom
Kstλ
, srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta
Kst1
, srednje rastojanje prevoza
jednog putnika
Ksp1
, broj vožnji sa teretom
Azλ
, koeficijent izmene putnika
η
sm
,srednja
dnevna kilometraža
Ksd
, vreme trajanja utovara i istovara
tui
, kao i vreme trajanja
ukrcavanja – iskrcavanja putnika.
e)
Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni rad U,
ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W’
U
, W’
Q
, W
U
i W
Q
.
Pogodna metodologija omogućava izučavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i
iznalaženje odgovarajućih organizaciono – tehnoloških mera za povećanje proizvodnosti vozila i
sniženje cene transporta.
6.3.1 Vremenski bilans voznog parka u danima – auto dani
Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije (autobus,
teretno vozilo, tegljač, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u posmatranom
vremenskom periodu
Di
dana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehničkoj podeli inventarskog
voznog parka može biti
Ds
dana u tehnički ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i
Dn
dana u tehnički neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju:
Di
=
Ds
+
Dn
Sa stanovišta racionalnog iskorišćenja raspoloživog vremenskog fonda od
Di
dana, kod tehničke
podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati službu održavanja i
opravki vozila da:
Dn
→
0
odnosno da
Di
≅
Ds
Za kalendarsko vreme, u kome se nalazi u tehnički ispravnom stanju
Ds
dana, jedinica voznog
parka shodno eksploatacionoj podeli inventarskog voznog parka može provesti
Dr
dana u
eksploataciji, tj. na radu i
Dg
dana u tehnički neispravnom stanju ili van rada, tj. u garaži:
Ds
=
Dr
+
Dg
