Ustavnog prava

I-Opsta pitanja Ustavnog prava

1.Predmet i naziv Ustavnog prava?

Predmet Ustavnog prava su pravne norma koje sadrze Ustavi, kojim se uglavnom
propisuje funkcionisanje i ogranicavanje politice vlasti.

1) tradicionalno shvatanje

– u formalnom smislu -Ustavni rezim postao je sinonim

za Liberalni rezim zato sto je Ustav utvrdjivao prava i slobode gradjana.
Postojanje Ustava bio je simbol politicke slobode. Imao je ideolosko znacenje.

2) U materijalnom smislu

- Predmet Ustavnog prava u materijalnom smislu su

norme koje uredjuju politicke institucije koje se odnose na najvisu vast.
Institucije se sastoje iz

organa (predsednik republike, parlament, sindikati..) i

mehanizama (mandat, referendum, brak, ugovor..).

Ustav je pravni tekast koji

ima za svoju glavnu temu organzaciju javnih vlasti i ujamcavanje licnih i
kolektivnih sloboda.

Ustavno pravo je deo Javng prava zato sto je ustav skup normi koje organizuju
javne ustanove.

Ustavno pravo ima trostruku sadrzinu:

1) strukturu drzave
2) sastav i funkcionisanje organa
3) osnovna nacela politickog rezima drzave.

Naziv- Pored naziva Ustavno pravo koristi se i naziv Drzavo pravo. Ustavno pravo
je novijeg datuma, potice od kraja 19.veka stvaranjem formalnih Ustava.
Istorijski, nastao je u Engleskoj.

Ustav je izaraz narodne suverenosti (ogranicava drzavnu vlast).Ustavom
sestvara drzava, on je delo najvise vlasti koju vrsi neposredno narod, dok je
zakon izraz vlasti ustanovljene ustavom koji vrse narodni predstavnici.

Ustavno pravo ne sme se ograniciti na proucavanje liberalno-demokratskih
rezima, jer: 1) je ideoloski domasaj reci ustav danas ublazen i 2) jer je svako a
priori odbacivanje proucavanja necega iz ideoloskih pobuda nedopustivo.

2.Pojam i klasifikacija izvora Ustavnog prava?

Pojam izvora prava ima tri znacenja:

1) Izvor DONOSENJA prava (organ ili subjekt nadlezan za donosenje

norme)

a. Drzavni organ
b. Pojedinacni subjekt
c. Svi clanovi drustva

2) Izvor SAZNANJA prava (akt ili document koji sadrzi pravne norme)
3) Izvor NASTANKA prava (proces stvaranja norme)

Materijani izvor prava su sve drustven cinjenice i snage koje stvaraju pravo.

Formalni izvor prava su svi oblici kojima se izrazavaju opsti pravni akti.

Klasifikacija izvora prava:

1) Ustavi
2) Zakoni pralamenta (ne mogu biti suprotni od ustava, ne mogu uredjuvati

pitanja iz ustavne nadleznosti)

3) Delegirani zakoni
4) Dekret-zakoni
5) Uredbe izvrsne vlasti --- ne mogu izmeniti, derogirati ili
6) Parlamentarni poslovnici ---// abrogirati zakone parlamenta
7) Obicaji i ustavne konvencije
8) Odluke ustavnih sudova (njima se tumaci pravo-imaju snagu zakona)

*zakonski I ustavni rezervati – ustavni rezervati odredjuju materiju koja
mora biti propisana ustavom, dok zakonske rezervate propisuje ustav,
odredjujuci koja materija mora biti uredjena zakonom; postoje relativni
(ustav propisuje samo osnovna nacela I smernice) I apsolutni (ustav propisuje
do detalja kako treba resiti neko pitanje)

3.Ustavni obicaj kao izvor Ustavnog prava?

Obicaju su tip nepisanog prava. Obicaj kao pojam sastoji se iz 2 elementa:

1) Spoljasnji

-sastoji se u nizu trajno ponavljanih ponasanja

2) Unutrasnji

-obicajna norma se mora postovati, jer je to ponasanje pravno

obavezno.

Znacaj: Spada u javno pravo.

Javno pravo moze biti unutrasnje I medjunarodno,

Unutrasnje je jer se odnosi na najvise drzavne institucije (najvazniji organi koji
donose najvaznije odluke i mehanizmi preko kojih se ove odluke donose:sef
drzave, vlada…)

Proucavanje demokratije.

Administracija+politicke institucije=ustavno pravo

5.Nauka i metod Ustavnog prava?

Pocinje svoj razvoj 1834.god kada je osnovana katedra “Ustavo pravo”.

Ustavno pravo i politicka nauka: Ustavno pravo je pravna disciplina sto odradjuje
i metod njegovog proucavanja koji je pretezno pravni, po tome se razlikuje od
politicke nauke. Obuhvata nekoliko dimenzija proucavanja predmeta:

-istorijska

-nacionalna

-inostrana

-komparativna

-sinteza

Politicka nauka ne bavi se onim sto bi trebalo da bude nego onim sto jeste.

Ustavno pravo je pozitivna disciplina ali nema prilaz stvarnosti kakav ima
politicka nauka. Ona se bavi primenom prava, obraca paznju na vladavinu prava.
Kada otkrije njihove uzroke i medjusobna delovanja zadatak politikologa se tu
zavrsava (oni samo objasnjavaju i konstatuju).

Metod:

I Egzegeticki i normativni prilaz Ustavnom pravu:

Posto proucava politicke institucije, metod DOGMATSKOPRANI. Metod zavisi
od shvatanja predmeta ustavnog prava.

Egzegeticki prilaz

sastoji se u objasnjavanju teksta ustava.

Normativni prilaz

zasniva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje

uporedjivanje sa

prethodno postavljenom idealnom koncepcijom kao merilo za

ocenu ustavne stvarnosti.

II Socioloski i pozitivni prilaz ustavnom pravu

Socioloski

-bez poznavanja drustvene pozadine teso je utvrditi pravi smisao

pravne norme.

–treba ga staviti u kulturni I istorijski okvir.

Pozitivni metod

- analiza posmatranih fenomena bez obzira na idealan model

konstituisan “a priori”

Cilj ustavnog prava je da utvrdi zasto postoje takva pravila kakva ono obuhvata.

II-Funkcija i priroda Ustava

6.Pojam Ustava?

Ustav je najvisi glvni akt o drzavnoj vlasti kojim se stite prava i obaveze
pojedinaca, izlozen u pisanoj formi

Pojam ustava obelezavaju prvi pisani i svecani tekstovi, kojima se ogranicava
dotle neogranicena drzavna vlast, odnosno organ koji je tu vlast olicavao. Svrha
tih tekstova je:

1) da utvrde prava i slobode koje ce monarh postovati
2) da zajemce prava i povlastice parlamenta
3) da poboljsaju vrsenje vlasti

NORMATIVNI POJAM USTAVA- U

materijalnom smislu

Ustav je skup normi

kojima se uredjuju osnovi drustvene organizacije, nacin vrsenja i granice vlasti.

-U

formalnom smislu

Ustav je formalni pisani

pravni akt opste pravne snage.

Elementi POLITICKOG POJMA USTAVA: 1) podela vlasti

8.Svojstva Ustava?

Ustav u formalnom smislu ima par

pravnih

i par

nepravnih

svojstava.

I PRAVNA SVOJSTVA- Ustav je:

1) osnovni zakon-doneo ga je poseban ustavotvorni organ; on je akt kojim se

predvidja zakonodavni postupak; sadrzi osnovnija pravna pravila od obicnih
zakona; akt koji obuhvata najsir materiju.

2) najvisi opsti pravni akt-iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti’

njegov dodnosilac je pravno suveren, pravno slobodan; donela ga je
ustavotvorna vlast koja je originerna i pravom neogranicena.

Akti koji nisu u skladu sa Ustavom lisavaju se pravne snage.

II NEPRAVNA SVOJSTVA- Ustav je i ideolosko politicki akt (jer se resenja
data u ustavnim normama cesto inspirisana razlicitim teorijama o ulozi drzave u
drustvu)

I programsko deklarativni akt (to jest postavlja neke ciljeve, kroz

norme)

Postoji

ustav-bilans

koji je okrenut sadasnjosti, cilj mu je da pravno

uoblici realnost. Takodje, postoji i

ustav-program

koji tezi promeni ralnosti,

okrenut je buducnosti.

9.Vrste Ustava?

I KLASICNA PODELA USTAVA

Izvedena je prema formalnim merilima, na