Sadržaj:
1. Uvod.......................................................................................2
2. Šta je zdravlje, a šta bolest? .............................................................................................3
3. Odnos društva prema bolesnim članovima.....................................................................4
4. Odnos prema fizički bolesnima u društvu.......................................................................5
5. Odnos prema hendikepiranim osobama...........................................................................6
6. Odnos društva prema psihijatrijskim bolesnicima..........................................................8
7. Odnos društva prema starima..........................................................................................9
8. Socijalna distanca između zdravlja i bolesti...................................................................10
9. Zaključak…………………………………………………………………………..11
Literatura
UVOD
Kada pomislimo na „bolesne“, ljudi vrlo često svrstavaju u tu kategoriju ljude koji usled
određenih okolnosti imaju neku akutnu ili hroničnu bolest, u smislu narušenog fizičkog
zdravlja.
Pojam „bolesni“ po automatizmu vezujemo za stare, nemoćne članove našeg društva.
Ali nisu samo oni „bolesni“. Bolesni članovi našeg društva su svi oni sa nekom narušenom
komponentom zdravlja, tačnije, ne samo fizički bolesni, već i osobe sa narušenom psihičkom
i socijalnom komponentom svog zdravlja.
Stoga, ovaj rad se ne bazira samo na hroničnim bolesnicima, već i na psihijatrijskim, na
osobama obolele od hepatita, HIV-a, ali i na hendikepirane osobe i stare osobe. Jer svi
nabrojani jesu članovi našeg društva.
1
A šta onda predstavlja bolest?
Bolest
je abnormalno stanje organizma koje otežava funkcije tela. Kod ljudi, "bolest" se često
koristi kao naziv svakog stanja koje uzrokuje bol, disfunkciju, socijalne probleme ili smrt, te
slične probleme za druge koji su u kontaktu s bolesnom osobom.
Poput nekog stroja, ljudsko telo najveći deo vremena radi bez zastoja. Međutim, ponekad
može prestati da normalno radi. Uzrok tome ponekad uključuje povrede kao što je slomljena
kost, poremećaje, sindrome, infekcije, izolovane simptome, devijantno ponašanje, i atipičnu
varijabilnost strukture i funkcije. Neke bolesti mogu se kontrolisati i protiv njih se boriti uz
pomoć imunog sistema. Za lečenje težih bolesti može biti potrebna
terapija lekovima ili operacija.
ODNOS DRUŠTVA PREMA BOLESNIM ČLANOVIMA
Pod društvom ne podrazumevamo samo ljude iz okruženja, već i državni sistem. Da li je
kažnjivo biti bolestan? Nažalost, u Srbiji da. Sistem nema održiv pravni okvir za vas. Ako ste
zaposleni a morate ići na bolovanje, vrlo često primate samo 60% vaše prosečne zarade.
Ukoliko ste član koji izdržava porodicu, dešava sa da uz tu zaradu to naprosto ne možete
da izvedete. Onda se ponovo vraćamo u začarani krug, ljudi rade bez obzira na to što su
bolesni, nisu u stanju da svoj posao obavljaju na isti način kao u periodu fizičkog,
psihičkog i socijalnog blagostanja, kolege im zameraju, jer ako ste bolesni „zbog čega ne
odete na bolovanje”, i time se samo produbljuju svi aspekti bolesti.
Naravno, ništa lakša situacija nije ni pri kupovini lekova. Ukoliko je neka osoba prinuđena
da kupi lek recimo za dijabet, npr. tiokcid, koji nije imalo jeftin a neophodan joj je u borbi
sa bolešću, ona ćete ga kupiti. Kada ode do Republičkog zavoda za zdravstveno
osiguranje, naićiće na čitav niz papiroloških i birokratskih zavrzlama kako bi refundirala
troškove. Vrlo često troškovi se i ne refundiraju jer lek nije na listi, a lekar kaže da mora
da ga koristi.
Slična situacija je i sa lečenjem HIV-a. Da biste duže i kvalitetnije živeli neophodno je da
koristite lekove koje morate kupiti sami, jer država ne plaća lekove za HIV. Zašto, je l' to
kazna za HIV obolele, je l' je HIV manje važna bolest od drugih?
I dok država stvara pravne okvire, bolesni ljudi se vrlo često ne mogu lečiti u okviru
navedenih pravnih okvira.
3
