Јована Бандуљ Завршни рад 2015 Платне картице
1
Садржај:
I. УВОД И ЦИЉ ЗАВРШНОГ РАДА
2
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КАРТИЦА
4
3. ДЕФИНИЦИЈА ПЛАТНИХ КАРТИЦА
6
3.1 Основни појмови 6
3.2 Процеси плаћања платним картицама 8
3.2.1 Рф системи процеса плаћања10
3.2.2 Технологија
11
3.2.3 Миграција информације са магнетне траке на чип 13
3.2.4 Оперативни системи 13
3.3 Врсте платних картица 14
3.3.1 Дебитна картица
15
3.3.2 Кредитне картице
16
3.3.2.1 Функције кредитних картица 16
3.3.2.1 Врсте система кредитних картица 17
3.3.3 Интелигентне картице и њихова сигурност (smart card) 18
3.3.4 Личне и пословне картице
20
3.3.5 Банкарске и небанкарске картице
20
3.3.6 Картице лојалности 20
3.3.6.1 Савремени трендови у системима плаћања 20
3.3.6.1 Учесници у програму лојалности
23
3.3.7 Кредитне картице са отплатом дуга у једном у месецу (charge card)
23
3.3.8 Припејд картице (prepaid card)
23
3.4 Платне картице у Србији
23
3.4.1 Подела платних картица у Србији 25
3.4.2 Дневни проблеми корисника картица
27
3.4.3 Српске картице на интернету
28
3.4.4 Проблеми у коришћењу картица на вебу
30
3.5 Различити начини електронског пословања 31
3.5.1 Банкомати
31
3.5.2 ЕФТ/ПОС системи
31
3.5.2.1 Кућно и телефонско банкарство
32
3.5.2.2 Кућно банкарство на бази интернета
33
3.6 Злоупотреба платних картица и облици злоупотребе
33
3.6.1 Процедуре и мере заштите 34
4. ПРИЛОГ: УНИКРЕДИТ БАНКА И ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ
35
5. РАЗМАТРАЊА И ЗАКЉУЧАК
40
6. ЛИТЕРАТУРА
42
7. INTERNET IZVORI
42
Јована Бандуљ Завршни рад 2015 Платне картице
2
I. УВОД И ЦИЉ ЗАВРШНОГ РАДА
Модерне системе плаћања новчаних обавеза немогуће је замислите без платних
картица. Оне су у развијеним земљама достигле такве размере да су скоро у потпуности
потиснуле готов новац и чекове, као до тада најуобичније начине плаћања. Овакав нагли
развој је утолико више уочљив, када се има у виду да су до само пре 120 година кредитне
картице представљале домен научне фантастике и чиниле тематику књига о друштву у
далекој будућности, где људи више не користе готов новац. Данас су се ова предвиђања у
великој мери и обистинила, с тим што данас постоје различите врсте кредитних картица
са различитим функцијама и правним односима који их окружују.
Платна картица је инструмент безготовинског платног промета, плаћања роба и
услуга, а поред тога омогућава и подизање готовог новца са банкомата, може да се каже да
је мали комад картона или пластике који садржи неко средство за идентификацију. Уз
ширу популарност платних картица, за фирме постаје све интересантнија идеја продаје
робе и услуга преко интернета, како у земљи тако и у иностранству. Домаће банке су
коначно почеле да нуде платне картице од којих неке омогућавају куповину преко
интернета. Платне картице имају много предности у односу на кеш или чекове. Грађани
их још нису прихватили у потпуности, јер се код нас и даље користи готов новац. Неки
клијенти, и када добију картицу од банке, не знају како да уживају у њиховим
предностима, па је и не користе у потпуности. Картице су једноставнији и јефтинији
начин за куповину на одложено плаћање, а рате се скидају са рачуна на дан доспећа. Ипак,
из дана у дан повећава се број корисника картица. Делта банка почела је издавање Мастер
картица 2002. године и до краја те године издали су 11.000 картица а последњих година, у
Интеса банци издали су годишње укупно око 220.000 ових картица.
Банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за
рад Народне Банке Србије (НБС) и обавља депозитне и кредитне послове, а може
обављати и друге послове у складу са законом. Израз “банка” је настао од латинске речи
“банко”, која у почетку означавала клупу, тезгу на којој су први банкари (мењачи) држали
посуде у којима су излагали разне врсте новца.
1
Људско друштво је крајем прошлог и почетком новог миленијума доживело најбрже
промене у својој историји. У овом периоду промењен је начин обављања многих
делатности, наступиле су промене у структури рада, на тржишту и у другим областима.
Тиме је индустријско друштво еволуирало у информатичко. Овакве технологије
омогућиле су неупоредиво бржи проток роба и услуга.
Електронско банкарство је новијег датума и одвија се убрзаним темпом последњих
30-ак година. Електронска технологија је омогућила да банке у пословима са грађанима
користе електронске платне картице, а развијене информационе мреже су омогућиле
електронизацију шалтерског половања путем банкомата. Велике банке формирале су своје
мреже банкомата, а у трговинама су постављени пос терминали за плаћање путем
1
проф.др. Бабић Илија, Привредно право, Универзитет Сингидунум, Београд , 2008, страна 206.
Јована Бандуљ Завршни рад 2015 Платне картице
4
II. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КАРТИЦА
Кредитне картице појавиле су се у САД током 1920-их година, када су поједине
фирме попут нафтних компанија и ланаца хотела почеле да их издају својим
потрошачима. Овакве кредитне картице биле су затвореног типа, тј.могле су да се користе
само у продајним/услужним објектима компаније која их је издала. Њихова употреба
значајно је повећана после другог светског рата.
Прву универзалну кредитну картицу, која је могла да се користи у разноврсним
продајним/услужним објектима, издавао је “Diners club”, 1950 године. У овом систему
компанија која послује са кредитним картицама (“diners club”), наплаћује власницима
картица годишњу провизију, а њихове рачуне задужује месечно или годишње. Фирме-
кооперанти широм света плаћају провизију за услуге “Diners club” у распону од 4% до 7%
од укупног износа рачуна. Другу значајнију картицу овог типа лансирала је “American
express company” 1958 године.
Касније су се појавили банкарски системи кредитних картица, у којима банка
одобрава рачуну трговца одмах по пријему рачуна о продатој роби, прикупљајући износе
који ће бити зарачунати власнику картице на крају уговореног периода. Власник картице
овај износ плаћа банци у тоталу или у месечним ратама са обрачунатом каматом. Први
банкарски систем од националног значаја био je банка “Amerikard”, којa је покренула
америчка банка из Калифорније 1959.године. Овај систем лиценциран је у другим
државама почетком 1966.године, а од 1976-77 године носи назив виза. Многе банке које су
организовале системе кредитних картица на локалној или регионалној основи одлучиле су
да приступе великим националним системима пошто се обим услуга (исхрана и смештај,
као и куповина у продавницама) ширио. Ови системи су се касније проширили на све
делове света.
У банкарским системима кредитних картица, власник картице може да изабере
плаћање у ратама, у ком случају банка наплаћује камату на неизмирени дуг. Ови каматни
приходи омогућавају банкама да се уздрже од наплаћивања годишње провизије
власницима картица и да зарачунавају ниже провизије за услугу трговцима који су
чланови система. Још једна предност ових система је та што трговци примају своје услуге
промптно, након депоновања рачуна о продаји код банке.
Значи кредитне картице у свом данашњем облику појавиле су се у Сједињеним
Државама шездесетих година. Тек недавно је употреба кредитних картица значајно
проширена изван северне Америке, будући да је до краја седамдесетих ниво њихове
употребе у Европи био мали. Дебитне картице су новијег датума и представљају метод
плаћања који се најбрже развија у Великој Британији и извесном броју земаља “OECD”-a.
Кредитна картица је, у данашњем смислу те речи, картица која доказује да је њеном
власнику одобрена кредитна линија. Омогућава власнику да купује и/или подиже
готовину до претходно утврђеног износа. За разлику од кредитне, дебитна картица
омогућава свом власнику да купује директним задуживањем свог рачуна.
Јована Бандуљ Завршни рад 2015 Платне картице
5
Кредитне и дебитне картице све више добијају на значају као метод обрачуна за
плаћања на мало при куповини одређених роба и услуга. Највеће компаније које послују
кредитним картицама организовале су засебне електронске клириншке и обрачунске
системе. Мастер кард и виза имају своје сопствене мреже које се користе за верификацију
трансакција широм света. Електронски терминали на месту продаје (системи за
електронски трансфер новца на месту продаје/услуге - ЕФТ/ПОС терминали) омогућавају
да се подаци са картице провере за мање од 15 секунди у оквиру мреже која повезује
трговце широм света са центром за обраду кредитних картица и емитентом кредитних
картица. На пример, систем који користи виза и виза нет, састоји се од три рачунарска
центра, од којих су два у Сједињеним Државама, а један у Великој Британији. Широке
комуникационе мреже повезују трговце, који користе виза систем, са овим рачунарским
центрима. Ове мреже се све брже шире, упоредо са трендом прихватања кредитних
картица од стране потрошача.
Број кредитних картица у употреби нагло расте широм света. У Европи је крајем
1990. године постојало око 200 милиона власника кредитних картица. Према подацима
лондонске консултантске фирме „Battelle“, овај број је до краја 1995. године повећан на
350 милиона. Поред тога, власници кредитних картица све чешће користе своје картице
уместо традиционалних начина плаћања путем готовине и чекова. У компанији тврде да
је број трансакција плаћања путем картица износио 8 милијарди крајем 1995, што
представља повећање од 300% у односу на 1990. Према подацима исте фирме, број виза
картица у Италији је удвостручен 1990. године, док је у Шпанији и Француској повећан за
око 50%.
Еуро картица (конкуренти виза система) заједно су лансирали дебитну картицу која
би конкурисала растућем пословању виза система у Европи. Упркос повећаном обиму,
пословање са кредитним картицама постало је врло конкурентно, а провизије обарају
нове, често небанкарске фирме, које улазе у ову област пословања.
Платни системи с кредитним/дебитним картицама показали су се крајње неотпорним
на злоупотребу. Кредитне/дебитне картице могу се украсти од њихових власника и онда
злоупотребити, а трговци који примају плаћања кредитним/дебитним картицама могу
преварити потрошача и не испоручити му робу (на пример, код наручивања преко
телефона). Губици због злоупотребе плаћања кредитним/дебитним картицама од стране
трговаца су значајни. Због тога се врши оштра селекција трговаца који ће добити
овлашћење да примају плаћања путем кредитних/дебитних картица. Слично томе,
издавање кредитних/дебитних картица све се више контролише како би се смањила
злоупотреба и превара од стране власника картица.
Упркос овим проблемима, компаније које послују кредитним/дебитним картицама,
као што су виза и мастер картица, тренутно су најактивније у развоју безбедних платних
система за плаћање кредитним/дебитним картицама преко интернета. Кредитне/дебитне
картице представљају превише гломазан и ограничени систем, тако да је мало вероватно
да ће се на њима заснивати један заиста глобални и електронски платни систем
Јована Бандуљ Завршни рад 2015 Платне картице
7
Пословна банка
Банка која има пословни однос са неким трговцем и која прима
све трансакције кредитним/дебитним картицама од тог трговца.
За пословне банке (Аcquiring banks) се, такође, користи и термин
трговачке банке (Мerchant banks).
Ауторизација
Чин одобрења трансакције кредитном/дебитном картицом неком
трговцу од стране банке која је издала кредитну/дебитну картицу.
Ауторизациона
шифра
Шифра коју додељује банка која издаје кредитне/дебитне картице
приликом њихове продаје, а која показује да је дата трансакција
ауторизована.
Банкарска
картица
Кредитна/дебитна картица коју је издала нека банка. Виза и
мастер картица су банкарске картице. Американ експрес и није.
Накнадно
задужење
Трансакција кредитном/дебитном картицом која се враћа назад
трговцу који је извршио продају. Ово се дешава када власник
кредитне/дебитне картице не одобри плаћање рачуна тврдећи да
уопште није добио производ или је, на било који начин,
незадовољан њиме. Власници картица требало би да покушају да
проблем реше са трговцем пре него што затраже од емитента
кредитне/дебитне картице да одбије плаћање рачуна.
Електронско
„превођење"
података
Унос и обрада рачуна електронским путем. У моменту куповине
кредитном/дебитном картицом трговац добија ауторизацију
продаје, да би након истека радног времена он „превео" податке
са рачуна у електронски облик и послао податке из пос
терминала на обраду. Трговци који нису оспособљени за
електронску обраду рачуна, већ ту обраду врше ручно, на крају
радног дана носе све рачуне у своју пословну банку.
Независна
продајна
организација
Независне продајне организације играју значајну улогу у свим
пословним областима. У индустрији кредитних/дебитних картица
независне продајне организације представљају трећу страну
између трговца и пословне (трговачке) банске. Многа предузећа
нису у могућности да стекну статус трговца преко неке пословне
банке због тога што их дата банка сматра превише ризичним, па
морају да стекну статус трговца преко неке независне продајне
организације.
’Замена’
Трансакција која се одвија између пословне банке и банке која
емитује кредитне/дебитне картице.
Провизија за
’замену’
Провизија коју пословна банка плаћа баци која емитује
кредитне/дебитне картице ради обраде транасакција
кредитним/дебитним картицама које се односе на рачун неког
власника картице. Ову провизију регулишу мастер картица и
виза, а она се обично изражава у виду процента од укупног
износа трансакције.
Трговачки
дисконт
Проценат од малопродајне цене који трговац плаћа, у виду
провизије, пословној банци за обраду трансакција кредитним
картицама. Ова провизија је обично већа од провизије за размену,
коју пословна банка плаћа банци која емитује кредитне/дебитне
