Mentalno zdravlje
Uvod
Odnos Zdravstvene i Kliničke psihologije
• Dijagnostika, terapija i prevencija
• Dakle, klinička psihologija je
grana primenjene psihologije
koja se bavi
prvenstveno problemima mentalnog zdravlja i odstupanjima od zdravlja koja
naginju mentalnoj patologiji.
• Ovom problemu klinička psihologija do sada je prilazila na tri načina: sa
stanovišta
dijagnostike
,
terapije
i
prevencije
(Berger & Mitić, 2007).
• Ova tri pristupa, ili grupe operativnih pravila su
bez koherentne teorijske
celine
. Zajedničko im je to što pokušavaju da daju odgovor na pitanje šta je
psihopatologija, a šta psihološka normalnost odn. što pokušavaju da
podvuku granicu između bolesti i zdravlja...
Definicija zdravstvene psihologije
Zdravstvena psihologija je agregat specifičnih obrazovnih, naučnih i profesionalnih
doprinosa psihologije kao discipline,
• promociji i održanju zdravlja,
• prevenciji i tretmanu bolesti,
• identifikovanju etiologije i dijagnostičkih korelata zdravlja, bolesti i
povezanih disfunkcionalnosti
• i analizi i unapređenju zdravstvenog sistema i zdravstvene politike
(Matarazzo, 1982, str. 4)
• Mentalno zdravlje - definicija
Svetska zdravstvena organizacija
definiše zdravlje
kao: "... ne samo odsustvo
bolesti ili slabosti [već pre kao] stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i socijalnog
blagostanja" (WHO, 2001, str. 3; WHO, 2005, str. xviii).
Mentalno zdravlje
takođe potpada pod ovu definiciju i podrazumeva pored
odsustva bolesti i "... stanje blagostanja u kojem individua:
• shvata svoje vlastite sposobnosti,
• može da izađe na kraj sa normalnim životnim stresom,
• može da radi produktivno i plodno
• i sposobna je da dâ doprinos svojoj zajednici" (WHO, 2005, str. xviii).
• Uzročni faktori
• Što se tiče
uzročnih faktora
, danas se zna da je većina bolesti,
mentalnih
i/ili fizičkih
, pod uticajem kombinacije bioloških, psiholoških i socijalnih
faktora (WHO, 2001, str. 5), slika 1.
• Mentalni i ponašajni poremećaji predstavljaju set poremećaja i povezanih
zdravstvenih problema definisanih određenom klasifikacijom.
• Važeće (najaktuelnije) klasifikacije mentalnih poremećaja su:
–
ICD-10
(International Statistical Classification of Diseases and
Related Health Problems) - WHO
–
DSM V
(Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) -
APA
Moguće kritike klasifikacija
• Prva i osnovna kritika jeste njihova
patocentričnost
tj. fokusiranje jedino na
ono što je u ljudima disfunkcionalno i patološko.
• Drugo, obe pomenute klasifikacije često
imaju problema sa svrstavanjem
određenih klijenata u adekvatnu kategoriju
jer one ponekada nisu (da
kažemo) jasno razgraničene. Tako ćete često čuti od psihijatra da priča npr.
o dilemi da li da se klijent svrsta u kategoriju shizoafektivnog poremećaja ili
bipolarnog poremećaja.
• Treće, svi
klijenti koji se svrstaju u istu kategoriju mogu da imaju
različite simtome
, a posebno različite ostale psihološke karakteristike. Ovo
Mentalno zdravlje kao nadprosečnost
▪
Slika mentalno zdrave osobe kao osobe iznad proseka
(istaknute ličnosti)
Mentalno zdravlje kao psihičko blagostanje
▪
Prema Karol Rif mentalno zdrava osoba je ona koja ima pozitivnu
samoprocenu, doživljaj napredovanja, koja nalazi smisao u životu,
koja je uspešno izlazi na kraj sa svakodnevnim životnim zahtevima i
stresom, ima dobre odnose sa drugima i rukovodi se svojim
unutrašnjim potrebama.
Mentalno zdravlje kao socijalno blagostanje
▪
Kiz (Keyes) smatra da mentalno zdravlje zavisi od socijalnog
okruženja. Ukoliko opažamo društvo kao smisleno i predvidljivo, kao
društvo koje ima potencijal za razvoj, ako osećamo da mu pripadamo i
da smo prihvaćeni i da možemo da mu damo svoj doprinost onda
dobro i funkcionišemo.
Modeli pozitivnog mentalnog zdravlja
Mentalno zdravlje kao subjektivno blagostanje
▪
Akcenat je na subjektivnom osećanju sreće, emocionalnoj
vitalnosti i zadovoljstvu životom. Važna su pozitivna osećanja.
Sindrom mentalnog zdravlja
▪
Integriše perspektive MZ kao psihičkog, socijalnog i subjektivnog
blagostanja.
▪
Ističe važnost emocionalnog blagostanja i pozitivnog funkcionisanja.
Dakle, nije dovoljno samo da osoba bude srećna, zadovoljna i sl., već
i da dobro funkcioniše.
▪
Kiz i Lopez ističu da mentalno zdaravlje i mentalna bolest
predstavljaju dve dimenzije, a ne polove istog kontinuuma.
Blagostanje
Razmatranja o sreći i dobrom životu u filožofiji (Nišević, 2008)
▪
Najmanje dva pravca: Hedonizam i Eudaimnoizam.
▪
Hedonizam vidi blagostanje kao zadovoljstvo ili sreću.
Epikur – životni cilj je telesno zdravlje i sloboda duše od
uznemiravanja...
▪
Eudaimnoizam pored sreće razmatra i aktualizovanje
čovekovih potencijala. Eudaimonija znači sreća, ali i
živeti dobro i raditi/činiti d
Veliki broj konceptualizacija blagostanja potekao je iz dve široke tradicije
tradicije istraživanja u psihološkoj literaturi potekle iz filozofije, koje su bile
fokusirane na eudaimoničko i hedoničko viđenje sreće.
Teorija o psihičkom (psihološkom) blagostanju (Ryff) – konceptualizacija
blagostanja koja naglašava eudaimoničku tradiciju.
▪
Naglašava važnost teorijskog okvira koji bi vodio istraživanja o
psihološkom blagostanju.
▪
Pokazala je da su indikatori blagostanja zasnovani na jednoj
stavci manje pouzdani od skala sa više stavki
▪
Da socijalna poželjnost ne utiče na odgovore
▪
Da su rangiranja zadovoljstva stabilnija od afektivnih aspekata
blagostanja
Rifova daje 6 dimenzija psihološkog blagostanja – ključnih aspekata
pozitivnog funksionisanja:
▪
Samoprihvatanje
(self-acceptance)
▪
Visok skor: osoba poseduje pozitivan stav o sebi;
prepoznaje i prihvata višestruke aspekte svoje ličnosti
kao i dobre i loše kvalitete; ima pozitivan stav prema
prošlom delu života.
▪
Nizak skor: osoba je nazadovoljna sobom, razočarana je
u ono što se desilo u prošlosti; brinu je određeni lični
kvaliteti; želi da je drugačija nego što jeste.
▪
Pozitivni odnosi sa drugima
(positive relations with others)
▪
Visok skor: osoba ima topao, zadovoljavajući odnos sa
drugima, koji je pun poverenja; vodi računa o dobrobiti
drugih; u stanju je da saoseća sa drugima; sposobna je za
prošlom životu; gaji verovanja koja daju smisao životu;
ima životne ciljeve.
▪
Nizak skor: osoba nema osećaj svrhe života, ima malo
ciljeva, izostaje osećaj usmerenosti; ne vidi da njen prošli
deo života ima svrhu; nema verovanja koja daju smisao
životu.
▪
Lični rast
(personal growth)
▪
Visok skor: ima osećaj stalnog razvoja; vidi sebe kao
osobu koja se raste i razvija se; otvorena je ka novim
iskustvima; ima osećaj realizovanosti svojih potencijala;
vidi napredak u sebi i u svom ponašanju tokom vremena;
menja se na načine koji ukazuju da bolje poznaje sebe i
da je uspešna.
▪
Nizak skor: kod osobe postoji osećaj lične stagnacije;
nedostaje joj osećaj napredovanja ili ekspanzije tokom
vremena; oseća da joj je dosadno i da joj je život
nezanimljiv; oseća da nije u stanju da razvija nove
stavove i ponašanja.
Diner (Diener) – subjektivno blagostanje – afektivna i kognitivna evaluacija
sopstvenog života odn. emocionalni i kognitivni doživljaj kvaliteta
sopstvenog života (opšte ili domen-specifično).
Oblast u okviru bihejvioralnih nauka koja ispituje čovekovu procenu
sopstvenog života.
▪
Uključuje pozitivne i negativne afekte, sreću i zadovoljstvo
životom.
▪
Stabilno je tokom vremena i povezano sa osobinama ličnosti.
▪
Komponente SB-a su zasebni konstrukti koje treba razmatrati
izdvojeno iako su blisko povezani.
▪
Ne obuhvata objektivne uslove kao što su materijalni uslovi ili
zdravlje iako oni mogu da utiču na SB.
Diner (Diener) – subjektivno blagostanje –
tri ključne karakteristike
:
▪
Obuhvata celokupni raspon blagostanja (od agonije do ekstaze);
