METODIKA MUZIČKOG VASPITANJA
Da bi vaspitač mogao obavljati značajnu ulogu u vaspitno-obrazovnom radu,
neophodno je da se najpre upozna sa najznačajnijim psihofizičkim i muzičkim
osobinama, glasovnim aparatom deteta, disanjem i impostacijom glasa dece
predškolskog deteta.
PSIHOFIZIČKE OSOBINE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Proces individualnog razvoja odvija se po određenim periodima koji su u
međusobnoj vezi. Svaki period zapravo predstavlja stepenicu, specifično povezanu
sa prethodnim i sledećim. Prelazi iz perioda u period su neprimetni, što zavisi od
nasleđe, društvene sredine, vaspitanja i radne aktivnosti.
Po rođenju deteta, sva čula se veoma brzo razvijaju.
U trećem mesecu
dete počinje da razlikujepredmete,radosno reaguje naroditelje,
smeje se, maše rukama i pokreće noge. Sva aktivnost deteta ispoljava se kroz
igru i u tom smislu značajnu ulogu imaju igračke raznih boja i oblika, a naročito
razne zvučne igračke poput zvečki, muzičke kutije i sl.
Već
u šestom mesecu
pojavljuje se govor- prve reči koje dete najčešće sluša, i
kojesu najlakše za izgovor.
Kad napuni
godinu dana
, dete počinje da hoda. Prvi dečiji pokreti su u vidu
puzanja, na najraznovrsnije načine. Odrasli bi trebali da omoguće i potpomognu
prirodni razvoj svih kretanja.
U drugoj godini
dete interesuju složenije igre koje zahtevaju umnu razvijenost
(igre kockicama, baratanje, sklapanje, rasturanje). Tako dete stiče iskustva, razvija
maštu, govor i mišljenje. U to vreme,glavni zadatak roditelja i dečijih ustanova,
dečijih jaslica i drugih, jesu da se deci obezbede uslovi za normalan razvoj fizičkih
i psihičkih funkcija . Planiran režim života, higijenskih navika-spavanja, ishrane,
čistog vazduha i igre, od presudnog je značaja za pravilan razvoj deteta.
U predškolsko doba, od navršene treće godine do sedme, dete se snažno razvija
pa godišnji rast u visinu je do 8 cm, a u težini dobija od 1 do 2 kg. Uporedo sa
brzim rastom okoštavaju i druge kosti i kičma. Zbog plastičnosti grudnog koša u
kojem su smešteni važni organi , muskulature i elastičnosti plućnog tkiva, od kojih
zavisi kvalitet udaha, a naročito telesne vežbe na čistom vazduhu, mogu imati
znatan uticaj na razvoj grudi. Potrebno je da dete što više boravi u prirodi.
Uporedo sa razvojem grudnog koša povećava se sposobnost za duboko disanje.
Srce deteta
u tim godinama lako se uznemiri i njegov rad često podleže aritmiji.
U predškolsko doba počinje da se formira i muskulatura. Deca dobro vladaju
krupnim automatskim pokretima, za razliku od sitnih pokreta (prsti šake), koji su u
velikom zaostatku zbog kasnijeg razvijanja malih mišića.
Osećanja
predškolskog deteta su nestabilna i izazivaju promenljive reakcije.Deca
brzo prelaze iz jednog raspoloženja u drugo i brzo se zamaraju. Životno iskustvo
deteta nije dovoljno da bi moglo izdvajati bitno od nebitnog. Ono sve gleda u
celini. Vaspitanjem dete stiče sposobnost percepcija razumnih veza i odnosa
između stvari i pojava.
Dečija pažnja
i aktivnost veoma su zavisne od različitih uticaja, nestabilne su i
površne . Postepeno , naročito posle pete godine , primećuju se veći porast i
koncentracija pažnje. Na razvijanje namerne pažnje najviše utiče igra, zbog čega
je potrebna raznovrsnost, emocionalna povezanost i kratkoća nastavnog plana.
Dete lako pamti ono što ga interesuje i privlači. Od neodređenog i kratkoročnog
pamćenja postepeno se razvija trajnije i do izvesne mere namerno pamćenje.
Dete se u ovom uzrastu može skoncentrisati na desetak minuta rada, igre učenja
koji ga interesuju. Deca su podložna sugestiji i sklonosti oponašanja drugih
Psihički život predškolskog deteta pretežno je ispunjen maštom koja se naročito
ispoljava u dečijim igrama. Čitav predškolski period karakterističan je po veoma
izraženoj plastičnosti i adaptaciji.
