1
POJAM JAVNOG BELEŽNIKA
•
Јавни бележник је правни стучњак именован од министра правде коме су поверена
јавна овлашћења а нарочито:
•
да од учесника прима изјаве воље и даје им прописану писмену форму
•
о томе издаје исправе које имају карактер јавних исправа,
•
чува изворнике тих исправа и друге поверене исправе и ствари,
•
јавно потврђује чињенице,
•
издаје преписе исправа,
•
даје учесницима савете из области делокруга свог рада
•
и предузима друге пословеи радње одређене законом.
•
Јавни бележник је правни стручњак
.
•
Лице се може именовати за јавног бележника ако је положило правосудни испит, испит
за јавног бележника и има најмање пет година радног искуства у правној струци после
положеног правосудног испита (члан 25. ЗЈБ).
•
Јавног бележника именује министар правде
. Јавног бележника именује решењем
министар, по прибављеном мишљењу Коморе. Решење министра има својство
коначног управног акта јер је против њега дозвољено вођење управног спора (чл. 27. и
28. ЗЈБ).
•
Јавном бележнику су поверена јавна овлашћења.
•
Јавни бележник није државни орган (суд ани орган управе) иако врши одређена јавна
овлашћења, као да је он државни орган. Јавни бележник врши јавна овлашћења која су
му поверена директно законом или одлуком суда (чл. 4. тачка 3. и члан 98. ЗЈБ).
•
Кад јавни бележник издаје исправе оне имају карактер јавних исправа.
•
Јавни бележник је овлашћен да, у прописаним случајевима, од учесника прима изјаве
воље и даје им прописану форму и о томе издаје исправе. Такве исправе имају
карактер јавних исправа.
•
Јавна је оне исправа коју је у прописаном облику издао државни орган у границама
своје надлежности, односно предузеће или другаорганизација у оквиру законом
повереног јавног овлашћења.
2
Јавна исправа доказује оно што се у њој потврђује или одређује (члан 154. ЗУП-а).
•
Оверане јавне исправе коју поднесу странке има смисао потврђивања јавног бележника
да су странке правног посла или странке које дају изјаву,својеручно потписале исправу
или својеручно ставиле свој отисак прста, у складу са ЗЈБ. На тај начин исправа не
постаје јавна исправа и јавни бележник није одговоран за садржину исправе. Приликом
овере нејавне исправе јавни бележник није дужан да утврђује да ли су испуњени
услови запуноважност правног посла или изјаве (члан 92. ЗЈБ).
•
У случајевима предвиђеним законом, јавни бележник овером даје нејавној исправи
правну снагу јавне исправе (солемнизација) ‒ члан 93. ЗЈБ.
2. Појам јавнобележничке службе
•
Јавно бележништво је, у систему латинског типа нотаријата, јавна служба.
•
У члану 2. ЗЈБ прописано да је јавно бележништво служба од јавног поверења.
•
Јавни бележник је носилац јавне функције с обзиром на то да врши послове који су у
надлежности државних органа.
•
Држава је јавнобележничкој служби поверила вршење послова из надлежности својих
суверених овлашћења
•
Ова служба извршава функције које су исте као и функција било ког органа управе или
суда у ванпарничном поступку (изузев таксативно набројаних,првенствено статусних,
послова које може вршити само суд), а изузетно и парничног суда у пословима које
може обављати јавни бележник ‒ обезбеђења доказа и радњи достављања писмена.
•
Суд не може јавном бележнику поверити послове за које је надлежан суд по Закону о
извршењу и обезбеђењу (ЗОИ), а ни послове закоје је надлежан други државни орган
по законима који уређују надлежност и поступак пред тим органом (члан 98. ЗЈБ
).
•
Јавнобележничка служба није државна служба
и није овлашћена да принуди учеснике
у поступку, а ни друга физичка и правна лица на одређено понашање.
•
Јавни бележник није државни службеник.
Он врши функцију у своје име и и за свој
рачун уместо државе,на јавнобележничке исправе ставља свој печат. Следом тога, он
не прима плату од државе и не стичу државну пензију
•
За штету коју је проузроковао у обављању своје делатности одговара јавни бележник
својом имовином, а не држава.
4
ИСТОРИЈАТ
•
У III и IIмиленијума пре наше ере, на подручју Месопотамије (Сумер, Акад, Вавилон), у
нижим областима Еуфрата, које су биле плављене, настало је прво познато клинасто
писмо и први музеји и библиотеке (централизоване државне институције).
•
Глинене плочице су се очуване у великом броју захваљујући паљењу грађевина у
којима су чуване, што на овим просторима није био редак случај. На тај начин су
сачуване („архивиране“) читаве библиотеке.
•
Писари, које је постављао владар, бележили на глинене плочице и правне послове
физичких лицам (уговоре, признанице, поравнања и судске одлуке) зашиљеном трском
на глини.
•
Писар је бележио битне састојке правног посла у глини, а затим је текст умотавао у нови
слој глине (да за садржину правног посла не би сазнала трећа лица. На другом слују
глине уписивани су подаци о странкама, правном послу и отискивани печати странака,
сведока и самог писара.
•
У случајевима када су радили за странке писари су, уствари, имали улогу јавног
бележника.
•
У III и II миленијуму пре наше ере у Египту су писари писали на папирусу (документи
писани на овом материјалу који је лако су горели и пропадали од влаге те су сачувани у
много мањем броју него глинене плочице). Сачуван је један број исправа које су
сачиниле жене, а садржавале су сингуларна располагањаимовином „mortis causa“.
•
На подручју Египта нађена је и статуа писара, пореклом из 5. династ., стара скоро 4.000
година. Статуа писара сада се налази у Лувру, а њене копије често се срећу у нотарским
канцеларијама у Француској
•
Према старом Јеврејском праву (пре Христа) писари (који су били свештеници и нека
врста судије) су писали садржину уговора две стране у два примерка. Један примерак
би се оверавао јавним печатом и на њега стављао знак, а други би се предавао, пред
сведоцима, трећем лицу.
•
Улога писара била је значајна приликом суђења, што је видљиво из Талмуда, а касније
и приликом сачињавања одређених уговора како је то написано у Старом завету.
5
•
Поједини писци налазе у Старом завету на три места доказе о претечи јавног
бележника – Књига пророка Јеремије (глава 32, 9‒12), У истој књизи се, такође, даље,
наводи: “ Куповаће њиме за новце, и писаће књиге и печатити и узимати свједоке...“.
•
Стари Грци
су јавне бележнике имали већ у IV веку пре наше ере.
•
Тако, Аристотел у
Политици
наводи:
•
„Од неопходних органа власти потребан је на првом месту један који ће бринути о
агори; водити рачуна о трговачким уговорима и одржавати ред. Готово у свим
државама постоји потреба за продајом и куповином да би се задовољиле узајамне
потребе грађана...“, а затим истиче: „Постоји, затим власт пред којом се морају
потписивати приватни уговори и судске пресуде; та иста власт прима писмене тужбе и
уводи у судски поступак.”
•
Каткад се та служба дели на више грана, али једна стоји изнад свих. Ти службеници се
називају
хијеромнемонима
(чуварима архиве),
епистатима
(бележницима),
мнемонима (писарима) и другим сличним називима.
•
У Гортинском законику из V века пре наше ере помиње се на два места државни
службеник мнемон. Они су записивали судске пресуде, а доцније су обезбеђивали
публицитет правних послова, првенствено продају непокрених ствари.
•
Прве писаре (јавне бележнике)
Римљани
су преузели од Грка, а тек крајем IV века
прихватили су и
став грчког права да исправе бележника имају већу доказну снагу од
приватних исправа
. У том периоду срећемо почетке савременог бележништава, које је,
до краја Западног римског царства, било приватно бележништво.
•
Римљани су имали писаре (
scribae
) који су били јавни чиновници. Било је више врста
писара и назива али је све више коришћен општи назив ‒
tabellio
. Сматра се да је овај
назив настао од латинксе речи
tabula
односно
tabella
, која значи дашчица, плочица,
таблица пресвучена воском по коме се писало.
•
Tabellio
је означавао писара који се професионално бавио састављањем исправа за
физичка лица (признаница о закљученим уговорима, тестамената итд) и молби које су
упућиване цару и високим функционерима државе.
•
За обављање ове делатности по Јустинијановом праву била је потребна службена
дозвола (
auctoritas
).
•
Tabellio
је, према Јустинијановом праву, био претеча јавног бележника. После пада
Западног римског царства, у Источном римском царству делатност и даље обављају
7
•
Državni tip notarijata
usvojile su
Švajcarska, Portugal, Ruska Federacija i Nemačka ali ne kao
jedini već kao jedan od više predviđenih oblika notarijata
•
Institut javnog beležništva ne postoji u svim sistemima zapadnoevropskih država kao na
primer u Danskoj koja je članica Evropske unije.
•
Zemlje koje su usvojile latinski tip beležništva nisu na istovetan način regulisale ovaj institut.
•
Pojedine zemlje – na primer: Švajcarska, Nemačka, Ruska Federacija, a delimično i Velika
Britanija prihvatile su istovremeno kombinovanje više tipova beležništva.
ADVOKATSKI TIP javnog beležništva
•
Usvojen je u većini zemalja anglosaksonskog pravnog kruga i Nemačkoj (koja poznaje sve
oblike javnog beležništva). Prepušteno je svakoj saveznoj državi da se opredeli za
odgovarajući tip beležništva. Tako advokati beležnici vrše overe u bivšim pruskim oblastima)
•
U Engleskoj i Velsu (izuzev Škotske koja je usvojila latinski tip beležništva) ni ostalim
zemljama anglosaksonskog pravnog kruga nema instituta javne isprave, kao dokaznog
sredstva s posebnom važnošću u sudskom i upravnom postupku
•
Osnovno dokazno sredstvo je izjava svedoka – saslušanje svedoka, ocena verodostojnosti
njihovog iskaza
•
Pravno savetovanje iz oblasti beležništva ulazi u krug poslova advokata koji nisu u obavezi da
vode računa o o interesima obe stranke
•
Public notaries
svoju delatnost mogu obavljati u celoj zemlji
•
U Engleskoj i Velsu postoje
public notaries
(lica koja su često i advokati -
solicitors-i
), a
ovlašćena su da izdaju dokumente i vrše overe (to prema engleskom pravu nije obavezno)
•
Solicitors-i:
•
1. Nisu ovlašćeni da sastavljaju javne isprave,
•
2. Nemaju javna ovlašćenja ni pečat, a ne moraju biti ni pravnici (u praksi su, gotovo bez
izuzetka)
•
3. Po pravilu zastupaju jednu stranku tako da upravnim poslovima učestvuju dva
solicitors-a
(strane mogu ugovoriti da ih zastupa jedan isti)
•
Službeno delovanje
public notaries
predviđeno je jedino za pravne poslove usmerene ka
inostranstvu, odnosno overavanje isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu
U pravnom životu Engleske
public notaries
imaju marginalnu ulogu
