UVOD

1. Pojam krivicno procesnog prava i krivicnog postupka

KPP je skup pravnih propisa o krvicnom postupku.

Dve definicije sudskog krivicnog postupka:

realisticka

- skup krivicnih procesnopravnih radnji koje u odredjenom procesnom cilju

preduzimaju krivicni procesnopravni subjekti. Krivicne procesne radnje I procesni subjekti cine

krivicni postuka. Naziva se realistickom jer objasnjava krivicni postupak kao fizicki fenomen

posmatran u njegovoj spoljasnjoj manifestaciji.

pravna –

krivicni sudski postupak je krivicni procesnopravni odnos koji se zasniva, tece i

okoncava izmedju KPP subjekat (suda i stranaka).

Otkako je istraga presla u nadleznost javnog tuzioca (i policije) prethodni krivicni postupak (istraga i

podizanje optuznice) ne moze se definisati kao trostrani procesnopravni odnos. On bi se mogao

definisati kao jedna vrsta jednostranackog upravnog procesnopravnog odnosa koji se obrazuje i tece

izmedju javnog tuzioca i okrivljenog sa ciljem prikupljanja dokaza za podnosenje optuznice i

pokretanje sudskog privicnog postupka.

2. Predmet krivicnog postupka

Svaki krivicni postupak mora da ima bar

jedan glavni ili osnovni predmet

uz koji mogu da se jave jos i

jedan ili vise sporednih predmeta postupka.

Osnovni

(glavni ) predmet krivicnog postupka je krivicna stvar (causa criminalis) tj utvrdjivanje da

li odredjena radnja okrivljenog objektivno predstavlja krivicno delo, da li je tu radnju, ako

predstavlja krivicno delo, izvrsio okrivljeni, zatim, da li je on, ako je izvrsio KD, krivicno

odgovoran i najzad, da li su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje krivicne sankcije ako je

okrivljeni krivicno odgovoran.

Sporedni predmet

krivicnog postupka je stvar koja pripada nekoj grani prava (gradjanskom,

ustavnom, upravnom, porodicnom i sl). O sporednom predmetu se raspravlja i odlucuje u

krivicnom postupku zbog veze koja postoji izmedju njega i osnovnog predmeta krivicnog

postupka. Prema ZKP sporedni predmeti krivicnog postupka mogu biti:



Tri vrste imovinskopravnog zahteva

(naknada stete, povracaj stvari i ponistaj odredjenog

pravnog posla)



Prejudicijalna pitanja



Troskovi krivicnog postupka

(o njima se uvek mora odluciti u krivicnom postupku, oni su

obavezni sporedni predmet krivicnog postupka).

U krivicnom postupku mogu da se nadju jedan ili vise sporednih predmeta koji stoje u vezi sa

glavnim predmetom postupka. U oba slucaja rec je o medjusobnoj vezi (koneksitetu) predmeta KP.

Koneksitet moze da bude

a) homogen

(kada je u pitanju veza izmedju vise krivicnih predmeta),

heterogen

(kada sa krivicnim predmetom soji u vezi predmet neke druge nekrivicnopravne prirode).

Homogeni koneksitet (veza izmedju vise krivicnih predmeta) moze biti:

Subjektivan

koneksitet postoji kada se steknu uslovi da se prema istom okrivljenom pokrene

kricicni postupak za vise njegovih krivicnih dela,

Objektivni

koneksitet postoji kada vise koja stoje u nekoj medjusobnoj vezi (saizvrsioci,

podsrekaci, pomagaci) okrivljeno za isto krivicno delo,

Mesoviti

koneksitet postoji kada je vise lica okriveno za izvrsenje vise krivicnih dela izmedju kojih

postoji medjusobna veza i isti dokazi.

Procesni znacaj koneksiteta krivicnih predmeta manifestuje se u spajanju krivicnih stvari u

jedinstveni postupak, u primeni posebih odredaba o vandrednoj nadlezanosti i u izboru vrste

postupka.

3. Izvori krivicnog procesnog prava

4. Forme ili vrste krivicnog postupka

Krivicni postupak ne moze biti jedinstven, jer su predmeti sudjenja (krivicna dela) i svojstva

okrivljenih kojima se sudi veoma razliciti.

U nasem pravu danas postoji jedan

opsti krivicni postupak

i nekoliko

posebnih krivicnih postupaka

medju kojima su najznacajniji skraceni krivicni postupci i postupak prema maloletnicima (uredjen

posebnim zakonom).

Opsti krivicni postupak

je predvidjen za sudjenja punoletnim okrivljenima kada odgovaraju za

krivicna dela za koja je u KZ propisana kazna od 8 godina zatvora ili teza kazna. Taj postupak

moze biti:

Potpun

(sa istragom, optuzenjem i glavnim pretresom),

Nepotpun

(bez istrage).

istraznog postupka. Savremeni krivicni postupak preuzeo je glavnu karakteristiku akuzatorskog
postupka: odvojenost procesnoih funkcija i procesnih subjekata. Najvazniji elementi istraznog
nacela u savremenom postupku nalaze se u istrazi, sud ima ovlascenje da prikuplja dokaze i
utvrdjuje cinjenicno stanje po sluzbenoj duznosti.

7. Nacelo nezavisnosti suda i sudija

Sudovi imaju vlast koju treba da vrse zakonito. To pretpostavlja da su sudovi i sudije nezavisni u
svom radu. Zbog toga ustavi zabranjuju ovako uticanje na sud i istovremeno ustanovljavaju obavezu
suda i sudija da ne podlegnu tim uticajima vec da sude samo po zakonu koji na konkretni slucaj treba
primeniti.

Sudska nezavisnost ne moze biti shvacena kao

stvarna ili supstancijalna

nezavisnost u vrsenju

sudske funkcije, kao licna nezavisnost sudije, kao

kolektivna nezavisnost

dija i

interna nezavisnost

koja treba da

spreci uticaj drugih sudija, viseg autoriteta ili viseg ranga na sudiju koji postupa u

odredjenom slucaju.

Sud treba da stiti pravni poredak i da obezbedi vladavinu prava. Taj zadatak je u stanju da ispuni
samo ako se i sam pridzava zakona, tj ako je nepristrasan bez obzira na stranke i predmet spora.

Sudska nezavisnost se obezbedjuje tzv

garancijama sudske nezavisnosti.

One mogu biti pravne i

vanpravne

. Pravne garancije

sudske nezavisnosti nalaze se nekad u ustavu, a nekad u zakonu.

Nezavistan sudija mora biti

stalan

, sto podrazumeva da se bira samo jednom, na pocetku sudijske

karijere i da ga posle toga nikakva vlast iz sluzbe ne moze ukloniti dok ne nastupi neki od razloga za
prestanak funkcije ili razresenje, predvidjen u samom ustavu i utvrdjenu posebnom postupku. Da bi
bio nezavisan, sudija mora da bude siguran da nece biti kaznjavan premestanjem iz jednog suda u
drugi. Ta sigurnost se postize ustanovom

nepokretnosti sudija.

Garancija sudske nezavisnosti se nalaze i u

zabrani vrsenja drugih sluzbi

, poslova i postupaka.

8. Nacelo zbornosti

Sud sudi u vecu, a zakonom se moze predvideti da u odredjenim stvarima sudi sudija pojedinac.
Ovom ustavnom odredbom ustanovljeno je nacelo zbornog sudjenja iako je u savremenom
zakonodavstvu (ne samo nasem) prisutna tendencija sirenja nadleznosti sudije pojedinca i potiskanje
zbornog sudjenja. Za zborno sudjenje se navode mnogobronji i raznovrsni razlozi: kolegijum sudija
smanjuje mogucnost gresaka, pa su mu odluke sigurnije i pravilnije, jer je u njemu udruzeno vise
znanja i zivotnog iskustvapojedinaca, koji se dopunjuju, uzajamno ispravljaju i jedan drugog
kontrolisu. Tako sastavljen sud je manje podlozan pojedinacnim predrasudama, manje korupmiran,
slobnodniji i nezavisniji. Na drugoj strain, sudija pojedinac se hvali uglavnom zbog ekonomicnosti,
racionalnosti i efikasnosti sto se teze postize u zbornom sudu.

Sudija pojedinac sudi u prvostepenom postupku kad je za KD propisana novcana kazna ili kazna
zatvora do 8 godina. Slucajevi tih KD sude se u skracenom postupku koji je u celini u nadleznosti
sudije pojedinca.

9. Nacelo ucesca gradjana u vrsenju pravosudja

Postoje dve vrste sudova koji u svom sastavu pored sudija po pozivu imaju i sudije gradjane. To su

porotni

mesoviti

sudovi. Istorijski posmatrano prvo se javio porotni sud, najpre u engleskoj u kojoj

ima dugu i neprekidnu tradiciju koja ga i danas odrzava. U svom izvornom obliku porotni sud se
sastoji iz dva odvojena tela:
a) Porote (dosta brojne, sastavljeneod gradjana, obicno njih 12) i
b) Profesionalnog suda (u vidu veca ili jednog stalnog sudije).

Ta dva sudska tela su odvojena, ne samo fizicki vec i u pogledu ovlascenja koja im pripadaju u
postupku. Porota odlucuje o cinjenicnim pitanjima (da li je optuzeni izvrsio KD i da li je kriv), ne
upustajuci se u pitanje kazne, a profesionalni sud redava pravna pitanja, tj odlucuje o kazni posle
odluke porote o krivici, ne upustajuci se u cinjenicna pitanja. Sledece obelezje porote je da ona
iznose odluku o krivici (guilty-not guilty), daje bez ikakvog obrazlozenja i da se taj deo odluke ne
moze pobijati pravnim lekovima , ni u korist, ni na stetu okrivljenog. U Srbiji nikad nije klasicna
porota postojala (Nemacka).

Odredjeni nedostaci porotnog suda doveli su do ustanovljavanja

mesovitog suda.

Kod mesovitog

suda gradjani nisu predstavnici narodnog suvereniteta, vec integralni elemenat redovnog sudskog
organizma, podvrgnut suverenitetu drzave i zakonu. Narodni sudija nema vise monopol u oblasti
utvrdjivanja cinjenica, vec saradjuje sa sudijom po pozivu u resavanju i pravnih cinjenicnih pitanja i
vise nije oslobodjen davanja razloga za svoju odluku i eventualne odgovornosti. Sa druge strane,
sudije po pozivu vise nisu ogranicene na odlucivanje o pravnim pitanjima, vec odlucuju i o
cinjenicama. S obzirom na tu pasivnost porotnika, mesoviti sud u cijem je sastavu samo jedan sudija
po pozivu, u stvari sudi kao sudija pojedinac, iako postoji privid kolegijalnog sudjenja.

Ustavom je proglaseno u sudjenju po pravilu ucestvuju sudije i sudije porotnici na nacin utvrdjen
zakonom. A) porotnici ucestvuju u krivicnim sudjenjima, ali samo u onom delu prvostepenog
krivicnog postupka koji tece pred vecem i ima formu glavnog pretresa. B) kad ucestvuju u sudjenju
sudije porotnici su uvek u vecini u odnosu na sudije po pozivu.

10. Nacelo kontradiktornosti

Kontradiktornost podrazumeva mogucnost stranaka da u postupku izloze svoje stavove o pitanjima
koja se raspravljaju i da pobiju stavove suprotne stranke.

Kontradikotrnost se postize davanjem strankama prava da stavljaju predloge, da o tim predlozima
raspravljaju, daju kriticku ocenu radnji preduzetih u dokaznom postupku, postavljaju pitanja, iznose
svoja misljenja i zakljucke, narocito u zavrsim recima na glavnom pretresu i u svojim pravnim
lekovima.

11. Nacelo ne bis in idem (ne dva puta o istom)

Ustavom srbije odredjeno je nacelo kaznenih postupaka koje zabranjuje da se paralelno ili
sukcesivno, jednom istom licu za isto delo sudi dva ili vise puta.

Smisao zabrane ne bis in idem je da spreci vodjenje novog postupka posle sudjenja koje je zavrseno
pravnosnaznom osudom ili pravnosnaznim oslobodjenjem optuznog u istoj stvari.

Ponavljanje pravosnazno okoncanog postupka i dalje moguce samo u korist okrivljenog.

A) SUD

24. Pojam i vrste krivicnih sudova

Sud je prema ustavu samostalan i nezavisan drzavni organ koji vrsi sudsku vlast. Vrsenje sudske
vlasti u krivicnim stvarima podrazumeva pravo raspravljanja i presudjivanja, ukljucujuci i rpravo
izricanja krivicnih sankcija krivicno odgovornim uciniocima krivicnih dela. Kod nas ne postoje posebni

krivicni sudovi

, koji bi vrsili samo sudsku funkciju u krivicnim stvarima, vec je sud jedinstven i sudi za

svestvari koje po zakonu spadaju u sudsku nadleznost (krivicne, parnicne i druge). Zbog toga je izraz
“krivicni sud” samo oznaka za deo jedinstvenog suda koji se bavi vrsenjem krivicnog pravosudja. Sud
se sastoji od sudija pojedinaca i veca kojima pripada razlicita funkcionalna nadleznost u konkretnom
postupku. Sudije i veca za istu vrstu sporova cine

sudsko vece

U sudovima se odrzavaju

sednice odeljenja

sednice svih sudija,

a u Vrhovnom kasacionom sudu

opste sednice

. Na tim sednicama se ne sudi, vec razmatraju pitanja znacajna za rad odeljenja.

Uopsteno posmatrano, sudovi se dele na

redovne

vanredne,

a redovni na

sudove opste nadleznosti

i specijalizovane.

Svi “krivicni” sudovi u Srbiji su redovni i opste nadleznosti. Prema rangu i instance,

sudovi se dele na

sudove nizeg i viseg ranga i sudove nizeg i viseg stepena

(instance). Podela sudova

prema rangu je vezana za prvostepenu nadleznost. Sudovi nizeg ranga sude laksa, a sudovi viseg
ranga teza KD. U nazem sistemu sudova

osnovi sud

je prvostepeni sud nizeg ranga, a

visi sud

prvostepeni sud viseg ranga. Sud nize instance je prvostepeni sud, a sudovi vise instance (druge ili
trece) su sudovi pravnih lekova.

Organizacija sudova je uredjena posebnim zakonom. Postoje: osnovni sudovi, visi sudovi, apelacioni
sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Osnovni i visi sudovi sude u prvom stepenu za KD iz svoje stvarne
nadleznosti, a apelacioni (ili zalbeni) sudovi odlucuju o zalbama protiv prvostepenih odluka visih
sudova i odluka osnovih sudova ako za odlucivanje o zalbi nije nadlezan visi sud. Sediste apelacionih
sudova su u Beogradu, Nisu, Kragujevcu i Novom Sadu. Vrhovni kasacioni sud nadlezan je da
odlucuje o vanrednom pravnom leku za zastitu zakonitosti. O zalbama protiv drugostepenih presuda
apelacionih sudova.

25. Stvarna nadleznost

Stvarna nadleznost je pravo i duznost jednog suda prvog stepena da presudi odredjenu krivicnu
stvar, s obzirom na tezinu KD koja je izrazena u kazni predvidjenoj u zakonu za to delo, ili s obzirom
na druge karakteristike KD ili svojstva njegovog ucinioca.

Kriterijumi za odrredjivanje stvarne nadleznosti su

deliktni

(tezina ili vrsta KD) ili

statusni

(svojstvo

okrivljenog) ili

mesoviti

(prirodi dela ili svojstvo ucinioca). Stvarna nadleznost osnovnih i visih sudova

se odredjuje prema deliktnom , a za vojna odeljenja okruznih sudova prema mesovitom kriterijumu.

Prema zakonu u stvarnu nadleznost

osnovnog suda

spada:

a) da u prvom stepenu sudi za KD za koja je zakonom predvidjena novcana kazna kao glavna kazna
ili kazna zatvora do 10 godina i 10, ako za pojedina od tih dela nije propisana nadleznost drugog
suda i
b) da odlucuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude.

Visi sud

je nadlezan da u prvom stepenu sudi:

a) za KD za koja je predvidjena kazna zatvora preko 10 godina,