УВОД
Тачност и уредност треба да буде један од главних одлика књиговодствене
евиденције. Само у случају кад је књиговодствено стање на рачунима документовано
и исправно, књиговодство испуњава један од основних задатака из домена
информатифне и контролне функције. Ако у таквим условима стварно стање не
одговара књиговодственом стању, ради се о томе да су се у пословању појавиле
одређене неправилности у раду. Грешке се у књиговодству јављају услед непажње,
нeзнања или намере. Случајне грешке у контирању и регистровању насталих
економскиx догађаја се јављају случајно, односно без намере одговорних лица, услед
погрешног контирања, пропуштеним или двоструким књижењем. Пoред случајно
учињених грешака, јављају се и грешке учињене са намером, а у циљу
фалсификовања, подешавања и других манипулација са књиговодственим
документима, подацима и извештајима. Откривање намерно учињених грешака,
најчешће фалсификофањем документације, далеко је теже открити од ненамерних
грешака. Насталу грешку у књиговодству треба у што краћем року отклонити, како
би књиговодтство могло пружити квалитетне информације о стању и променама на
средствима, прихода и расхода.
1
1. ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
Грешке у књиговоству се деле на формалне и материјалне.
1
Формалнм грешкама сматра се неслагање збирова дуговне и потражне стране у
дневнику и на рачунима главне књиге, неслагање промета свих рачуна главне књиге
са прометом дневника, као и неслагање промета аналитичких рачуна са прометом
одговарајућег синтетичког рачуна. Ове грешке се у принципу јављају само када се
примењује ручна обрада података. С обзиром да се у књиговодству све више користе
рачунари за обраду података, рачунар аутоматски реагује на пропусте.
Ако се промена не књижи, ако се промена два пута прокњижи, ако се промена
погрешно прокњижи јавља се грешка у књиговодству која се назива материјалном
грешком.
Материјална грешка се јавља и у случајевима када постоје аутоматске контроле, а
одражава се у нетачности стања на појединим рачунима.
Наведена подела је од практичног значаја за откривање грешака, јер омогућава
примену методе најкраћег пута у откривању грешака, која налаже да се приликом
откривања грешака крене од активности које налажу најмањи труд и најкраће време,
ка активностима које траже већи труд и изискују више времена. Након проналажења
грешака потребно је исправити их како би се поништио њихов утицај, односно
успоставило стање као да грешака није било.
По свом садржају, дневник је један од основних књига у предузећу. Дневник је
инструмент књиговодства који служи за хронолошку евиденцију насталих
економских промена. У дневнику се књиже све пословне промене хронолошким
редом којим су по времену и настали. Свака пословна промена књижи се прво у
дневнику а затим сва књижења из дневника преносе на рачуне главне књиге. Стране
дневника су нумерисане и на свакој страни се књиже пословне промене по
редоследу како су настале. Са увођењем компјутерске обраде података, дневник
губи на значају који је имао раније. Главна књига је један од две основне пословне
књиге у рачуноводству. Представља скуп рачуна на којима се систематски
евидентирају пословне промене у једном предузећу. Књижење на рачунима главне
књиге врши се упоредо са књижењем у дневнику, односно сваки књиговодствени
став прокњижен у дневнику преноси се на одговарајуће рачуне у главној књизи.
Грешке које се могу појавити приликом преношења књижења са дневника на рачуне
главне књиге испољавају се у неслагању промета дневника и промета главне књиге.
Да би се на време откриле евентуалне грешке при књижењу у предузећима се током
године више пута састављају пробни биланси у које се уноси промет на свим
рачунима остварен у периоду за који се врши провера извршених књижења.
1
Дендић др Душан (2000): Основи финансијског рачуноводства, Дп Проналазаштво, Београд, стр. 158.
2
рачунска правила у систему двојног књиговодства, или другим речима, аутоматска
контрола не реагује, односно не открива постојање неке књиговодствене грешке .
Оваква врста грешака назива се у рачуноводственој литератури материјалним
грешкама.
Постојање оваквих врста грешака се, по правилу, много теже уочава. Но, и ту бисмо
направили извесну разлику. Једну врсту грашака, које се, истина, ређе дешавају,
могуће је уочити познавајући карактеристике појединих рачуна. Тако нпр. када неки
искључиво активан рачун показује пасиван салдо, или, пак, неки искључиво пасиван
рачун показује активан салдо, може се закључити да је учињена књиговодствена
грешка, јер по природи те врсте средстава или извори средстава која су рачуном
репрезентована, није могућ приказ таквог стања. То су случајеви када рачун благајне
или залиха материјала или појединих врста сталних средстава показују пасиван
салдо, односно када нам рачун сопственог капитала показује активан салдо. Поред
тога, постојање ове врсте грешака се у великом броју случајева утврђује на бази
искуства рачуноводствених радника. Нпр., рачуноводствени радник увидом у стање
залиха материјала установи да се ради о абнормално великим залихама. То, истина,
немора да значи књиговодствену грешку, али иницира рачуноводственог радника да
испита због чега је до тога дошло. Између осталог, можда се ради и о
књиговодственој грешци. Најчешће се ова врста грешака иницира утврђивањем
вишкова и мањкова, односно постојањем разлика између књиговодственог и
стварног стања за поједине врсте средстава и извора средстава. Мада постојање
таквог одступања не мора да истовремено представља књиговодствену грешку, ипак
оно упућује на истраживање узрока насталог одступања, при чему се не занемарује
могућност постојање грешке у књижењима, односно у књиговодству.
Оваква врста грешака може настати из више разлога, као што су:
. неки пословни догађај уопште није прокњижен у књиговодству предузећа,
. пословни догађај је прокњижен на одговарајуће рачуне, али је износ који је књижен
мањи или већи од онога који је тебало књижити,
. пословни догађај је грешком два пута прокњижен и
. пословни догађај је прокњижен на погрешане рачуне или је, пак, задужен
одговарајући рачун, а одобрен погрешан рачун, односно обратно, задужен је
погрешан рачун, а одобрен одговарајући рачун.
Све грешке такве врсте неће изазвати нарушавање рачунских правила која су
својствена систему двојног књиговодства.
Материјалне грешке не реагују на аутоматску контролу. Материјалне грешке настају
када није прокњижен пословни догађај, није прокњижен на одговарајући рачун,
књижен је два пута итд.
4
