1
1.POJAM I POSEBNA OBELEZJA UGOVORA TRGOVINSKOG PRAVA
Ugovori trovinskog prava su takvi ugovori koji su tipicni, uobicajeni pri prometu robe
i pruzanju usluga u prometu robe, a cije sklapanje i izvrsenje spada u redovnu
delatnost odredjenih privrednih subjekata.
U nasem pravu se koriste i drugi termini za oznacavanje ugovora trgovinskog prava.
Tako se srecu termini
ugovori robnog prometa
,
poslovi robnog prometa
ali i
ugovori u
privredi
. Prvi termini se izvode iz terminologije Opstih uzansi za promet robom.
Termin ugovori u privredi zasniva se na terminologiji Zakona o obligacionim
odnosima.
Termin ugovori trgovinskog prava moze se koristiti u uzem i sirem znacenju. U uzem
znacenju on se podudara sa terminima ugovori robnog prometa, sto znaci da se u
tom smislu odnosi na ugovore koji se javljaju u trgovini, u trgovackom prometu robe i
usluga, ali ne i na bankarske ugovore, berzanske ugovore i druge ugovore u prometu
novca i hov. U sirem znacenju termin ugovori trgovinskog prava odnosi se i na ove
poslove, sto u sustini znaci da se podudara sa terminom ugovori u privredi. Iz
definicije ugovora u privredi jasno proizilazi da su to svi ugovori koje zakljucuju
privredni subjekti u obavljanju svoje registrovane delatnosti.
Zakonskim uvodjem pojma ugovori u privredi prosiruje se i pojam ugovora robnog
prometa. Do donosenje ZOO uglavnom se smatralo da ugovori trgovinskog prava,
odnosno ugovori robnog prometa, imaju taj karakter samo ako ih zakljucuju tadasnje
organizacije udruzenog rada i druga drustvena pravna lica u obavljanju redovne
privredne delatnosti, a pod odredjenim uslovima i tadasnje drustveno-politicke
zajednice, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i
zajednice.
Donosenjem ZOO, doslo je u nasem pravu do jedinstvenog regulisanja
gradjanskopravnog i privrednopravnog prometa. Zakonom se nastojalo da se utvrde
jedinstvene norme za obe vrste ugovora gde god je to bilo moguce.
Posebna obelezja ugovora robnog prometa:
1.Ugovori trgovinskog prava razlikuju se od gradjanskopravnih ugovora, pre svega
po
subjektima
. Subjekti ugovora trgovinskog prava su po pravilu privredna drustva i
drugi subjekti kojima je privredna delatnost redovni predmet poslovanja. Samo
izuzetno, kao ugovorna strana se moze javiti i fizicko lice koje ne obavlja
profesionalnu privrednu delatnost, ali pod uslovom da ugovor zakljucuje sa
privrednim subjektom.
2
2.Znacajna razlika se pokazuje i
u objektu prometa
. Dok se u gradjanskopravnom
prometu kao objekt javljaju stvari, usluge i prava, u privrednopravnom prometu se
kao objekt javllja roba i privredne usluge u vezi sa prometom robom.
3.Specificnosti postoje i
u pogledu zakljucivanja ugovora
trgovinskog prava. Posto se
ovi ugovori zakljucuju u velikom broju i brzo, to se uslovi ugovora unapred pripreme
za neodredjeni broj slucajeva, a drugoj strani je ostavljeno na volju da takve usove
prihvati ili da ih odbaci (tzv „ugovori po pristupu“ ili „adhezioni ugovori“). Ovi uslovi
se unapred izrazavaju pismeno, u obliku opstih uslova, tipskih i formularnih ugovora.
4.Neke posebnosti ugovori trgovinskog prava pokazuju i
u pogledu prenosa stvari i
prava
. Cesto se umesto same stvari predaje dokument koji je simbolizuje-tzv
simbolicka predaja.
5.Sto se tice
odgovornosti za neizvrsenje ugovora
, kod trgvinskih ugovora ova
odgovornost je znatno poostrena u odnosu na odgovornost u ugovorima gradjanskog
prava. Od privrednika se zahteva paznja „dobrog privrednika“, sto je profesionalna,
strucna paznja, dok se u gradjanskom pravu trazi samo paznja „dobrog domacina“.
6.
Rokovi zastarelosti
su kod ugovora u trgovinskog prava, po pravilu kreci nego u
gradjanskopravnom prometu.
7.Kod ugovora trgovinskog prava postoji opsta pretpostavka da se oni vrse uz
naknadu
. Ovu pretpostavku stranke mogu otkloniti samo izricitim ugovaranjem da je
pruzanje usluhe besteretno.
4
3.PRIHVAT PONUDE, MESTO I VREME ZAKLJUCENJA UGOVORA I
FORMA UGOVORA
Prihvat (akcept) ponude
je izjava ponudjenog kojom se saglasava sa ponudom.
Prihvat ponude mora biti identican ponudi i ne moze se dati pod uslovom. Ako ima
nesaglasnosti izmedju prihvata i ponude ugovor nije sklopljen, vec ce se smatrati da
izjava ponudjenog predstavlja novu (kontra) ponudu. Ipak, ukoliko je postignuta
saglasnost o bitnim detaljima ugovora, a ugovorne strane su neke nebitne detalje
ostavile za kasnije sporazumevanje, ugovor se smatra zakljucenim.
Prihvat ponude moze biti dat izricito ili precutno. Precutni prihvat postoji ako
ponudjeni ne izjavi direktno svoju saglasnost sa ponudom, ali se iz njegovih drugih
radnji i okolnosti slucaja moze sa sigurnoscu zakljuciti da se saglasio sa ponudom.
Prosto cutanje nije znak prihvatanja. Medjutim, ako se ponudjeni nalazi u stalnoj
poslovnoj vezi sa ponudiocem u pogledu odredjene robe, cutanje ce se tumaciti kao
prihvatanje ponude.
Prihvat ponude se moze opozvati pod istim uslovima kao i ponuda.
U nasem pravu ugovor je zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio izjavu
ponudjenog da prihvata ponudu. To znaci da je nase pravo prihvatilo tzv
teoriju
prijema
kao merodavnu za odredjivanje trenutka zakljucenja ugovora.
Ako se ugovor zakljucuje cutanjem, trenutak zakljucenja ugovora vezuje se za
trenutak u kome je ponuda stigla ponudjenom.
Ugovorne strane mogu antidatirati ili postdatirati ugovor, tj odrediti drugo vreme
zakljucenja ugovora od stvarnog vremena, ukoliko se time ne vredjaju imperativni
zakonski propisi i prava trecih savesnih lica.
Ugovor je prema ZOO zakljucen u mestu u kome je ponudilac imao sediste odnosno
prebivaliste u trenutku kada je ucinio ponudu. Stranke ugovorom mogu da odrede i
drugo mesto od stvarnog kao mesto zakljucenja ugovora, ukoliko se ne vredjaju
prinudni propisi i prava trecih savesnih lica.
Osnovno je pravilo da su ugovori
neformalni
, tj da se zakljucuju prostom saglasnoscu
volja. Samo izuzetno, zakonom je propisana za pojedine ugovore
pismena forma
.
5
Ako su stranke izvrsile obaveze iz ugovora koji nije zakljucen u obaveznoj pismenoj
formi, takav ugovor ce biti punovazan, ako se iz cilja zbog koga je forma propisana ne
proizadje nesto drugo.
4.ZAKLJUCENJE UGOVORA PREKO PUNOMOCNIKA
Ugovore u privredi mogu da zakljucuju samo ovlascena lica. To su pre svega
poslovodni organi koji su po zakonu ovlasceni na zastupanje i predstavljanje
privrednih drustava. Preivredno drustvo moze da zakljucuje ugovore i preko drugih
zastupnika odnosno, punomocnika. Imena ovlascenih lica za zastupanje privrednog
drustva moraju se uneti u privredni registar tako da se treca lica mogu blagovremeno
informisati o tome.
Kada zastupnik zakljuci ugovor u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlascenja,
takav ugovor obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Pri
zakljucivanju zastupnik je duzan da obavesti drugu stranu da istupa u ime
zastupanog.
Kada zastupnik prekoraci granice ovlascenja, ugovor ce obavezuvati zastupanog samo
ako ga naknadno odobri. Ako zastupani ne odobri ugovor koji je za to redovno
potreban, smatrace se da je odobrenje odbio.
Ako druga strana nije znala niti je morala znati za prekoracenje ovlascenja, moze
odmah po saznanju za prekoracenje izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana, bez
cekanja da se zastupani o ugovoru izjasni.
Ako neko lice zakljuci ugovor kao punomocnik drugoga, bez ikakvog njegovog
ovlascenja, takav ugovor obavezuje neovlasceno zastupanog samo ako ga naknadno
odobri. Strani sa kojom je ugovor zakljucen zakonom je dato pravo da zahteva od
neovlasceno zastupanog da se u preimerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.
Pri zakljucivanju ugovora robnog prometa odredjena ovlascenja o zastupanju imaju i
tzv „punomocnici po zaposlenju“. To su ona lica u preduzecima koja su po prirodi
radnog mesta, rdnih obaveza i zadataka, ovlascena za zakljucivanje odredjenih vrsta
ugovora
Ugovori se mogu zakljucivati i preko ugovornih (poslovnih) punomocnika. Poslovni
punomocnik ovlascen je da zakljucuje ugovore i obavlja druge pravne poslove koji su
uobicajeni u okviru privredne delatnosti vlastodavca. Za otudjenje i opterecenje
nepokretnosti, za preduzimanje menicnih obaveza, kredita i zajmova i za vodjenje
spora, punomocnik mora dobiti posebno punomocje.
7
6.UGOVORNA KAZNA
Ugovorna (konvencionalna) kazna je ugovorena svota novca, ili druga imovinska
vrednost koju je jedna strana duzna dati drugoj ako svoju obavezu iz ugovora ne
izvrsi, ili je izvrsi sa zadocnjenjem. Odredba o ugovornoj kazni je akcesornog
karaktera u odnosu na osnovni ugovor, sto znaci da deli pravnu sudbinu glavene
obaveze. Ako je glavna obaveza nepunovazna, onda je nepunovazna i obaveza po
ugovornoj kazni.
Ugovorna kazna se u nasem pravu moze javiti kao sredstvo obezbedjenja iskljucivo
nenovcanih potrazivanja.
Dva su osnovna tipa ugovorne kazene:
1.
Ugovorna kazna zbog neizvrsenja ugovora
- ako je ugovorena onda poverilac
moze da zahteva ili ispunjenje ugovora ili raskid ugovora i ugovornu kaznu.
2.
Ugovorna kazna zbog zadocnjenja u izvrsavanju ugovora
- onda poverilac
moze zahtevati i ispunjenje ugovora i ugovornu kaznu.
Po svojoj pravnoj prirodi ugvorna kazna ima elemente kazne i elemente
pretpostavljene naknade stete. Zbog toga se pri zahtevanju ugovorne kazne steta ne
mora dokazivati, ona se pretpostavlja, a ugovorna kazna moze biti i veca od
pretrpljene stete. Kada je pretrpljena steta veca od visine ugovorene kazne, poverilac
pored ugovorne kazne moze da zahteva i razliku izmedju njene visine i pretrpljene
stete.
7.JEMSTVO I SOLIDARNOST DUZNIKA
Jemstvo i solidarnost duznika su tipicna sredstva personalnog obezbedjenja. Uz
duznika, za ispunjenje obaveze odgovara i jemac, odnosno kod solidarnih duznika
vise lica odgovara za celu obavezu.
Jemstvo moze biti supsidijarno ili solidarno. Pravilo je u trgoviskom pravu da je ono
solidarno, sto znaci da se poverilac moze obratiti za ispunjenje obaveze bilo glavnom
duzniku, bilo solidarnom jemcu, ne drzeci se reda. Jemstvo je uvek akcesornog
karaktera.
Kada na duznickoj strani duznicko-poverilackog odnosa postoji vise lica pretpostavka
je da su u privrednopravnim odnosima oni solidarni duznici. To znaci da se poverilac
