Универзитет у Бањој Луци
Шумарски факултет
ЗАВРШНИ РАД
ПРИХРАНА ДИВЉИХ ПАПКАРА У ПЛАНИНСКИМ
ЛОВИШТИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Прихрањивање дивљих папкара у планинским ловиштима Републике Српске
1
1. УВОД
Када стигне јесен, кад захлади, смрзавају се многе једногодишње биљке и
надземни дијелови двогодишњих и вишегодишњих биљака, а дрвенасте
листопадне врсте остају без лишћа. Већина инсеката тада угиба, а оно што остаје
дубоко се завуче под земљу или се скрије испод коре неког дрвета. Током ових
промјена или послије њих, почиње падати снијег, једно од главних обиљежја друге
половине јесени и зиме, а у планинама и доброг дијела прољећа. Сњежни покривач
доноси многе промјене дивљачи и много занимљивости ловцима. Велика количина
хладног снијега снижава температуру, најчешће испод нуле. Тада је тло замрзнуто
и дивљач тешко долази до хране. Танки слој сњежног покривача чини недоступном
храну јаребици и фазану, а дебљи слој папкастој дивљачи. Тада би требало да се
ловци ангажују и помогну прихрањивањем дивљачи на одређеним хранилиштима,
и то не само кад има снијега него током цијеле зиме, до средине прољећа али и
током љета.
Срнећа дивљач, дивокозе и дивље свиње бремените су током зиме,
срндаћи стварају рогове. Зими тешко налазе квалитетну храну, јер у том периоду
вегетација мирује а снијег покрије ионако оскудну храну, па је потребна зимска
додатна прехрана за њих и скоро све дивљачи, зависно од количине и дужине
трајања сњежног покривача природне хране до које дивљач може доћи кад нема
снијега. Ако се установи да у ловишту недостају извјесни храњиви састојци или
ако неку дивљач (фазане, јаребице, дивље свиње, јелене) желимо окупити у дијелу
ловишта, задржати је да не одлази из њега, да не чини штете на околним усјевима,
може се приступити захватима поправљања крмне основе. Поправка прехрамбене
базе врши се садњом погодних култура, крмног биља или дрвећа и жбуња по
ловишту, ако нам за ту сврху стоји на располагању слободно земљиште.
За израду овог рада коришћена су домаћа, страна стручна и научна
достигнућа у сфери анализе ефеката прихрањивања дивљих папкара. На почетку је
јасно дефинисан и терминолошки одређен проблем овог рада. Након тога је
извршено истраживање које се огледало у прикупљању квалитативних и
квантитативних особина прихрањивања дивљих папкара. Подаци су прикупљани
из службених листова / новина РС, ФБиХ, БиХ. Подаци су добијани и из
Прихрањивање дивљих папкара у планинским ловиштима Републике Српске
2
литературе и различитих извора који се односе на ову тематику. Такође су
кориштени веб – сајтови којима је садржај везан за прихрањивање дивљих папкара.
2. ЛОВИШТЕ
Ловиште је према закону заокружена природна цјелина у којој постоје
услови за трајну заштиту, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација
дивљачи. Ловиште је дио станишта једне или више гајених врста дивљачи омеђен
природним границама, гдје еколошки услови омугућавају гајење, заштиту и
рационално коришћење једне или више врста дивљачи. (Беовуковић М., Поповић
З., 2014)
Ловиште је границом утврђени простор, на којем постоје услови за живот
дивљачи и успјешан развој ловства. Законом је одређено да оно мора представљати
заокружену ловнопривредну цјелину подесну за газдовање, без обзира на
власништво земљишта које је обухваћено овим ловиштем. Тачније, границе
ловишта треба да иду или најприроднијим географским линијама, као што су
водотоци ријека, оштре косе или уколико се ради о једноличним теренима, границе
би требале да иду линијама важнијих комуникација у другим маркантним
линијама. Пожељно је да се у ловишту налази различита вегетација и различите
експозиције терена, како би дивљач која се ту налази и живи нашла у свако доба
године воду и храну те заклон, чиме би се обезбједиле све фазе биолошке
производње од размножавања до коришћења. (Ловачки приручник, 2001)
Прихрањивање дивљих папкара у планинским ловиштима Републике Српске
4
привредна ловишта.
Посебно ловиште се установљава у аутохтоном станишту вриједне,
ријетке и угрожене врсте дивљачи. Привредно – спортска ловишта су
организационе цјелине у саставу шумарских или пољопривредних предузећа или
других правних лица, чија је основна дјелатност ловство, са приходима и
расходима који су саставни дио биланса успјеха предузећа. Спортско –
рекреациона ловишта су ловишта чија је основна намјена спорт и рекреација
добровољних и непрофитних удружења грађана (ловачких удружења). Привредно
– спортска и спортско – рекреациона ловишта додјељују се на кориштење путем
јавног конкурса, који расписује Министарство.
Према критеријуму који узима као особину надморску висину, ловишта се
дијеле на следећа:
низијско ловиште,
брдско ловиште и
планинско ловиште.
Низијско ловиште је ловиште коме је најмање 70 % површине испод 400
метара надморске висине. Брдско ловиште је ловиште коме је најмање 70 %
површине ловишта између 400 и 1 000 метара надморске висине. Планинско
ловиште је ловиште коме је 70 % површине изнад 1 000 метара надморске висине.
(Закон о ловству, 2009)
Република Српска простире се на површини од 25 035 квадратних
километара, а то је 2 503 500 хектара. (Ловачки приручник, 2001) На овом простору
сусрећу се различити климатски типови. Сјеверни дио територије одликује се
умјерено континенталном климатском појасу. Већи дио Републике Српске
карактерише планинска и планинско-котлинска варијанта климе. Јужни дио
Републике Српске одликује се једном варијантом јадранске климе. Разноликост
климатских карактеристика условљава и постојање различитих биоценоза које
омогућавају насељавање прилично великог броја врста флоре и фауне.
У Републици Српској постоји 91 ловиште. У зависности од начина
установљења ловишта, по категоријама корисника, Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде је дало ловишта на управљање и газдовање на следећи
начин: са 6 посебних ловишта газдују шумска газдинства и два национална парка,
