Univerzitet u Novom Sadu
FAKULTET TEHNI
Č
KIH NAUKA
Odsek za industrijsko inženjerstvo i menadžment
Predavanja iz predmeta:
OBRADNE TEHNOLOGIJE
- Radni materijal -
Pripremio:
dr
NIKOLA
RADAKOVI
Ć
Novi Sad, 2002. godine
Obradne tehnologije
1
1. UVOD
Izu
č
avanja u okviru ovog predmeta
ć
e se odnositi na procese obrade, odnosno procese
izrade pojedina
č
nih predmeta, prvenstveno metalnih. U uvodnom delu koji sledi, data su
osnovna objašnjenja u vezi sa projektovanjem tehnoloških postupaka izrade predmeta.
1.1 Osnovni pojmovi
Proces izrade nekog predmeta se sastoji iz delova procesa koji se nazivaju operacijama. Pod
operacijom
se podrazumeva zaokruženi deo procesa na predmetu koji se obavlja na jednom
radnom mestu, od strane jednog ili više izvršilaca i pomo
ć
u sredstava rada postavljenih na
radnom mestu.
Pod
sredstvima rada
podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu koja
služe za izvo
đ
enje odre
đ
ene operacije:
•
tehnološki sistem
, koji prihvata predmet i ostala sredstva rada i omogu
ć
ava
neophodna kretanja u toku operacije; sastoji se (slika 1.1) iz:
−
osnovne radne jedinice (mašine ili ure
đ
aja), koja ostvaruje potrebna kretanja i
nosi ostale elemente,
−
upravlja
č
kih komponenti, kojima se naredbe od strane izvršioca ili ra
č
unara za
izvršenje pojedinih radnji prenose na izvršne organe osnovne radne jedinice,
−
ure
đ
aja za ulaganje i odlaganje, koji vrše dovo
đ
enje predmeta ili alata u
položaj za stezanje na osnovnoj radnoj jedinici i odvo
đ
enje sa osnovne radne
jedinice,
•
alati
, koji se koriste za izvo
đ
enje zahvata na predmetu u okviru operacije,
•
pribori,
koji se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta i alata na osnovnu
radnu jedinicu.
Slika 1.1 Osnovni elementi tehnološkog sistema
Osnovni delovi operacije su zahvati.
Zahvat
predstavlja svaki zaokruženi poseban prosti
proces unutar operacije. Zahvati se dele na:
−
osnovne zahvate
, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane za
promenu oblika ili stanja predmeta, pri radu sa jednim alatom (ili blokom alata) i
pri odre
đ
enom režimu rada;
−
pomo
ć
ne zahvate
, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno vezani
za promenu oblika ili stanja predmeta, ali su neophodni za izvršenje operacije; u
Obradne tehnologije
3
Slika 1.3 Primer radioni
č
kog crteža predmeta
Obradne tehnologije
4
Tehnološka dokumentacija izrade nekog predmeta obuhvata obi
č
no dve vrste dokumenata:
−
tehnološki postupak
za predmet, kojim se definišu sve potrebne operacije za
izradu predmeta i
−
tehnološke karte
(ili operacioni listovi), kojim se definiše na
č
in izvo
đ
enja
pojedinih operacija iz tehnološkog postupka.
Rezultat projektovanja tehnološke dokumentacije za odre
đ
eni predmet je, kako je ve
ć
pomenuto, dokument ili više dokumenata kojima se definiše proces izrade nekog predmeta.
U praksi se javljaju razli
č
iti nazivi i razli
č
iti oblici dokumenata.
Naj
č
eš
ć
e, postoje dve vrste dokumenata: jedan dokument za celokupan proces izrade
predmeta, koji se naziva
tehnološki postupak
ili
postupak rada
i koji sadrži spisak operacija
sa najneophodnijim podacima za svaku operaciju (redni broj operacije, naziv operacije,
radno mesto i vreme operacije) i niz dokumenata za svaku pojedina
č
nu operaciju, koji se
nazivaju
tehnološka karta
,
operacioni list
,
sadržaj operacije
itd. i koji sadrži sve potrebne
podatke za izvo
đ
enje svake pojedina
č
ne operacije iz tehnološkog postupka. Primer jedne
tehnološke karte dat je na slici 1.4.
Tehnološka karta se dostavlja izvršiocu na radnom mestu za izvo
đ
enje te operacije. U
slu
č
aju da se operacija izvodi na numeri
č
koj mašini, tehnološka karta se koristi kao podloga
za izradu NC programa.
Slika 1.4 Primer tehnološke karte
Obradne tehnologije
6
od spiska operacija koje treba izvesti uz normirana vremena za operacije, a bez ostalih
podataka (sadržaja operacije - zahvata, alata, režima itd.). Tehnološki postupak ovde
prvenstveno ima za cilj utvr
đ
ivanje elemenata za kalkulaciju, a osnova za proces izrade
predmeta je konstrukcioni crtež predmeta, tako da je rešavanje svih problema vezanih za
izradu ostavljeno neposrednim izvršiocima, koji moraju da budu nadprose
č
no osposobljeni.
Karakteristika ove metode je vrlo nizak stepen tehnološke pripreme, a sama proizvodnja i
nije organizovana kao prava industrijska proizvodnja. Me
đ
utim, veoma
č
esto se ovakav
nivo razrade tehnoloških postupaka sre
ć
e i u preduze
ć
ima koja se na uspešan na
č
in bave
pojedina
č
nom proizvodnjom, kao što su alatnice ili radionice za izradu rezervnih delova,
gde se konstrukciji predmeta pridaje veoma velika pažnja, a manji je problem sam proces
izrade.
1.3.2 Projektovanje uz podešavanje
Projektovanje uz podešavanje se primenjuje kada se radi o geometrijski i tehnološki sli
č
nim
predmetima i svodi se na izmenu i prilago
đ
avanje postoje
ć
eg tehnološkog postupka.
Projektovanje obuhvata: pronalaženje sli
č
nog tehnološkog postupka, podešavanje redosleda
operacija (ako je potrebno), podešavanje sadržaja operacija (naj
č
eš
ć
e vrlo malo), izmenu
alata, režima i vremena u okviru pojedinih operacija.
Ovo je
č
esto primenjivan metod, jer zna
č
ajno skra
ć
uje vreme tehnološke pripreme, a ujedno
doprinosi tipizaciji (ujedna
č
enosti) procesa izrade predmeta: isti redosled operacija, isti ili
sli
č
an redosled zahvata (sadržaja operacije), uglavnom isti alati, bliski režimi rada.
Pošto ovde suštinski problem predstavlja pronalaženje odgovaraju
ć
eg, sli
č
nog predmeta,
radi pojednostavljenja posla preporu
č
ljivo je koristiti klasifikaciju predmeta. U slu
č
aju da se
ne prona
đ
e sli
č
an predmet, mora se i
ć
i na potpuno novo projektovanje (kasnije opisana
metoda).
1.3.3 Varijantno projektovanje
Kod varijantnog projektovanja koriste se ve
ć
postoje
ć
i standardni tehnološki postupci u
okviru grupe sli
č
nih predmeta - familije. Kod ove metode podrazumeva se prethodno
razvrstavanje svih predmeta u grupe (familije) po sli
č
nosti i projektovanje grupnog
postupka za svaku formiranu grupu. Pri razvrstavanju predmeta i formiranju grupa sli
č
nih
predmeta preporu
č
ljivo je koristiti sisteme klasifikacije.
Kada se projektuje tehnološki postupak za neki konkretan predmet, kao polazni se koristi
grupni postupak, koji važi za grupu kojoj predmet pripada, a projektovanje se svodi na
podešavanje grupnog postupka prema karakteristikama konkretnog predmeta. Dobijeni
tehnološki postupak za konkretan predmet predstavlja u stvari varijantu grupnog postupka.
Tehnološki postupci za pojedina
č
ne predmete, odnosno varijante grupnog postupka, se
projektuju na bazi geometrijskih karakteristika predmeta (prisutnost odre
đ
enih površina,
razlike u dimenzijama, ...), na bazi tehnoloških karakteristika (ta
č
nost, kvalitet površine,
zahtevi u pogledu na
č
ina obrade, ...) ili na bazi organizacionih karakteristika (broj komada
koji treba da se proizvede, veli
č
ina serije, ...).
Metoda je pogodna za preduze
ć
a
č
iji je program proizvodnje pogodan za grupisanje,
odnosno
č
iji program proizvodnje
č
ine predmeti koji nemaju velikih razlika u pogledu
oblika, dimenzija itd. Osnovna karakteristika ove metode je da zahteva težak i dugotrajan
posao na po
č
etku: klasifikaciju predmeta, formiranje grupa sli
č
nih predmeta i projektovanje
grupnih postupaka. Ali, nasuprot tome, projektovanje tehnoloških postupaka za pojedina
č
ne
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
