1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA U KIKINDI
Seminarski rad
Pedagogija
Tema: „ Moskovska psihološka škola “
Mentor:
Student:
Dr Vesna Srdić
Tijana Vitković
Kikinda, 2014/2015
2
MOSKOVSKA PSIHOLOŠKA ŠKOLA
Predstavnici moskovske psihološke škole insistiraju na povezanosti i stalnom uzajamnom
delovanju nastave i razvoja. Razvoj deteta je od samog početka pod uticajem obučavanja i
vaspitanja. Ova shvatanja polaze od opštih teorijskih shvatanja L.S. Vigotskog. Prema Vigotskom
posebnu ulogu u razvoju ima upotreba različitih znakova i simbola, naročito upotreba govora
(spoljašnji i unutrošnji). Govor u ranom detinjstvu ima socijalnu funkciju, a kasnije postaje
instrument mišljenja.
Između Vigotskog i Pijažea postoji suštinska razlika u odnosu na funkciju govora: za
Pijažea govor ne igra kauzalnu ulogu u izgradnji novih kognitivnih struktura, on smatra da dete u
početku govori za sebe. To je egocentrični govor sa sledećim pod vrstama:
a)
eholalija (ponavlja iste reči),
b)
monolog (govor sa samim sobom),
c)
kolektivni monolog (govor sa sobom udruštvu).
Oko sedme godine govor prerasta u socijalizovani govor koji se upućuje slušaocima.
Nasuprot Pijažeovom stanovištu, za Vigotskog govor ima kauzalnu ulogu u kognitivnom razvoju.
On smatra da se sgocentrični govor ne gubi, već prerasta u unutrašnji govor i postaje sredstvo
mišljenja.
I.Ivić kao predstavnik teze o kružnom uzrokovanju govornog i kognitivnog razvoja, kaže da
u početku opšti kognitivni razvoj utiče na razvoj govora bez obrnutog uticaja, ali u kasnijim
fazama razvoja i govor povratno deluje na razvoj mišljenja. Iako naizgled suprotna, ova shvatanja
se ne isključuju, već na različitim uzrastima stavljaju veći ili manji naglasak na ulogu govora u
razvoju novih kognitivnih struktura.
Vigotski smatra da pravilno organizovana obuka vodi za sobom dečiji umni razvoj,
izazivajući čitav niz takvih procesa razvoja koje bi mimo nastave bilo nemoguće postići. Između
obuke i razvoja postoje brojni i složeni odnosi, a nastava treba da ide ispred razvoja i da bude
začetnik novoga u razvoju. Vigotski uvodi pojam “zone bliskog razvoja”. Razvoj je najuspešniji
ako dete izložimo novim usvajanjima znanja neposredno u zoni bliskog razvoja. Po njemu
nastava treba da obuhvata sledeće pojmove:
a)
podrška,
b)
proces, i
c)
postupci.
On posmatra psihički razvoj kao socijalno uslovljen proces, određen nastavom i učenjem i
zbog toga ne predlaže orijentaciju nastave koja će biti zasnovana na osobenostima intelektualnog
razvoja koje je dete dostiglo, već na svojstvima koja se tek stvaraju. Unošenje sadržaja u nastavni
proces, koji od deteta zahtevaju nove i više forme umnog razvoja može ubrzati i sam razvoj.
Osnovni zadatak nastave je nastojanje da se stvore uslovi optimalnog razvoja svakog pojedinca i
