oduzimanje predmeta, pretresanje stana i lica i dr.), preduzima u cilju utvrĎivanja činjenica, te je
prevashodno dokazno sredstvo kojim se te činjenice utvrĎuju.

Vetačenje se odreĎuje kada za utvrĎivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i

mišljenje lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

Ako se veštaku, pored podataka pribavljenih na uviĎaju, stave na korišćenje podaci pribavljeni

u procesu istrage, oni ima na raspolaganju veći fond podataka, pa je u mogućnosti da selekcijom i
vrednovanjem uzme u obradu relevantne za analizu in a osnovu njih doĎe do pouzdanijih i
višestruko proverenih zaključaka za formiranje nalaze i mišljenja. Ako pri tome, veštak u procesu
veštačenja, neposredno ili posredstvom suda, pribavlja dopunske podatke ili proverava njihovo
postojanje ili pouzdanost, on će analizom doći do kvalitetnijih rezultata koji ćemu omogućiti izradu
kvalitetnijeg nalaza i mišljenja.

Veštak može samo na osnovu rezultata primarne obrade da da nalaz i mišljenje (dijagram 1) ili

da postupi i po drugoj fazi i da formira svoj nalaz i mišljenje posle vrednovanja i selekcije dobijenih
rezultata  iz  sekundarne  obrade  ulaznih  podataka.  Pri  ovakvom  postupanju  veštak  po  kraćem
postupku  formira  nalaz  i  mišljenje  na  osnovu  grubljih  rezultata  dobijenih  primarnom  obradom,  a
takvo  postupanje  se  negativno  odražava  na  kvalitet  veštačenja.  Iz  ovih  razloga,  uvek  treba  posle
primarne  obradde  podataka  dobijene  rezultate  podvrgnuti  sekundarnoj  obradi  da  bi  se  došlo  do
finijih  rezultata  koji  se  posle  tumačenja,  ocene  i  eventualno  dopnske  obrade,  integrišu  u  nalaz  i
mišljenje  veštaka  koji  se  zasniva  na  većem  broju  isitanih  činjenica.  Kad  veštak  selekcijom  i
analizom  rezultata  obrade  vrednuje  podatke,  on  daje  potrebna  argumentovana  objašnjenja,  da  bi
isudu omogućio da ceneći kvalitet tih podataka, opredeli se u izboru odreĎenih verzija, koje roističu
iz analize svih podataka. Samo se putem kompleksne analize svih podataka može izvršiti pravilna
selekcija i obrada podataka da bi se došlo do što tačnijih rezultata za formiranje pouzdanog nalaza i
mišljenja veštaka. Skraćivanje postupka u izboru i vrednovanju podataka i rezultata obrade koji se
može nesvesno nametnuti i od strane suda, navodno zbog efikasnosti i ekonomičnosti postupka, ne
može  se  prihvatiti  u  slučajevima  složenijih  nezgoda  gde  takvo  postupanje  neophodno  jer  bi  se
ugrozio kvalitet i pouzdanost zaključaka.

Postupak analize i selekcije podataka iz uviĎajne dokumentacije veštak treba da vrši u više

faza. Ako se poĎe od gledišta da se,prema pouzdanosti i značaju za dalju analizu, podaci mogu
razvrstati na:

Polazne

Uticajne

Relevantne.

S druge strane, prema postupku prikupljanja i obrade, podaci se razvrstavaju na:

Ulazne

Usvojene (procenjene)

Proračunate (izmerene)

Relevantni parametri za analizu saobraćajnih nezgoda

Nikola MrĎa S42/2016

Slika 1. Dijagram definisanja relevantnih parametara

Samim tim može se zaključitit dasu relevantni podaci prvenstveno oni koji se mogu dobiti

proračunom i odgovarajućim merenjem, mada se nekada moraju prihvatiti i usvojeni, odnosno
procenjeni podaci na osnovu odreĎenih normative i tabelarnih vrednosti dobijenih snimanjem na
konkretnim saobraćajnim situacijama.

Iz prikaza i analize primene definisanog blok dijagrama datog na slici 1 može se uočiti da

njegova primena insistira na postupnost u vrednovanju i izboru podataka i rezultata potrebnih za
formiranje pouzdang nalaza i mišljenja veštaka. To zahteva veće angažovanje u obradi, duže vreme
obrade, često pribavljanje dopunskih podataka i veće troškove postupka. MeĎutim, model
obezbeĎuje pouzdanije rezultate značajne za donošenje i obrazloženje odluke suda, pa se navedene
negativne strane njegove primene time poništavaju. Ako složenost nezgode i pouzdanost podataka
dozvoljava, veštak može po skraćenom postupku označenom sa fazom I ili II da formira svoj nalaz i
mišeljenje.

Relevantni parametri se mogu posmatrati i u svetlu njihovog daljeg korišćenja, odnosno za

odreĎivanje:

brzine učesnika nezgode

mesta sudara

nastanka opasne situacije itd.