1. POJAM NASLEĐIVANJA?

Nasleđivanje nastaje i proizvodi dejstvo posle smrti fizičkog lica, a sastoji se u stupanju naslednika u
imovinskopravne odnose umrlog lica koji su postojali u vreme smrti lica.

U času smrti ostavioca otvara se njegovo nasleđe

– nastaje

delacija,

a naslednici se pozivaju na

nasleđe. Smrću prestaje subjektivitet ostavioca, a prava podobna za nasleđivanje prelaze na njegove
univerzalne i singularne sukcesore.

Umrlo lice je

ostavilac.

Ostavilac koji je sačinio testament naziva se

testator

ili

zaveštalac.

Lice koje stupa u imovinske odnose umrlog lica jeste

naslednik.

Kada više lica nasleđuje isto nasleđe

označavaju se kao

sanalsednici.

Naslednik je

univerzalni sukcesor

ostavioca koji, u trenutku smrti ostavioca stiče celokupnu

zaostavštinu ili jedan njen idealno određeni deo.

Singularni sukcesor

je lice koje stiče iz zaostavštine pojedine određene stvari i prava.

Imovina koja je ostala posle smrti ostavioca jeste

zaostavština, nasleđe, nasledna masa

ili

ostavina.

2. POJAM NASLEDNOG PRAVA?

Izraz ,,nasledno pravo’’ obuhvata objektivno nasledno pravo, subjektivno nasledno pravo i nauku
naslednog prava.

Objektivno nasledno pravo –

je sistem propisa koji reguliše naslednopravne odnose – prelaženje

zaostavštine sa ostavioca, posle njegove smrti, na naslednike.

Ustav jemči pravo nasleđivanja u skadu sa zakonom. Odredbama u Ustavu se garantuje privatnopravno
nasleđivanje. Osim toga, ne može se ograničiti pravo nasleđivanja licima koja nisu platila porez na
imovinu, sudske ili administrativne takse, itd.

Zakoni kao izvori prava

– Zakon o nasleđivanju (ZON) je osnovni izvor materijalnog naslednog

prava. Osnovni izvor naslednopravne procedure jeste Zakon o vanparničnom postupku.

Subjektivno nasledno pravo –

je pravo naslednika da posle smrti ostavioca stekne podobna prava za

nasleđivanje na celoj ili na idealno određenom delu zaostavštine. Ovo pravo se izvodi iz objektivnog
naslednog prava.

Pravo naslednika nastaje tek smrću ostavioca, a pre toga postoji pravno stanje kome nedostaje
dopunska činjenica da bi subjektivno nasledno pravo nastalo.

Nauka naslednog prava

– je naučna dispciplina koja izučava objektivno i subjektivno nasledno pravo.

3. NAČELA NASLEDNOG PRAVA?

U našem naslednom pravu se mogu izdvojiti sledeća načela:



Načelo nasleđivanja u momentu smrti

– Institut nasleđivanja se primenjuje tek kada nastupi

smrt fizičkog lica. Za vreme života nekog lica ne može se naslediti njegova imovina. Isto
dejstvo kao smrt ima i proglašenje nestalog lica za umrlo.

Sve dok je lice živo, ono samostalno raspolaže svojom imovinom. Odricanje od nasleđa koje
nije otvoreno je ništavo.



Načelo sticanja zaostavštine po sili zakona

– U trenutku smrti ostavioca zaostavština po sili

zakona, bez ikakvih radnji mogućih naslednika, matičara ili suda, prelazi na njegove zakonske i
testamentarne naslenike i kada za tu činjenicu oni znaju, i pre davanja nasledničke izjave.
Smrću ostavioca jedno lice se poziva na nasleđe, stiče nasledno pravo i zaostavštinu. Od tog
trenutka naslednik stiče i pravo na odricanje od nasleđa. Ako se naslednik ne odrekne nasleđa,
smatraće se da se primio nasleđa.
Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom. Može se odreći samo u svoje ime.
Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikad nije ni bio naslednik, te se u ovoj pravnoj
situaciji primenjuje pravo predstavljanja.



Načelo neposredne univerzalne sukcesije

– izražava se kroz pravilo da u trenutku ostaviočeve

smrti podobna prava i obaveze prelaze na njegovog naslednika ili sanalednike. Univerzalna
sukcesija nastaje po sili zakona i kada iza ostavioca nisu ostali naslednici ili su se oni odrekli
nasleđa. U tom slučaju kao univerzalni sukcesor pojavljuje se država.
Singularni sukcesor stiče samo prava iz zaostavštine jer ne odgovara za dugove zaveštaoca.
Tesrtator, ipak, u testamentu može narediti da legator odgovara za sve njegove dugove ili za
neke od njih, u granicama vrednosti legata.



Načelo nasleđivanja na osnovu testamenta i zakona

– Prvi osnov pozivanja na nasleđe jeste

testament. Na osnovu zakona naslednici nasleđuju ako testament nije sačinjen, ili je sačinjen ali
je opozvan ili oglašen ništavim ili testamentarni naslednik ne može ili neće da nasledi. Jedno
lice može da nasledi na osnovu testamenta i na osnovu zakona istovremeno.



Načelo ravnopravnosti –

Bez obzira na rasu, pol, nacionalnu pripadnost, društveno poreklo,

rođenje, veroispovest itd. Izjednačena su deca rođena u braku i van braka.



Načelo dobrovoljnosti sticanja

– Licu koje ne želi biti naslednik se ne može to svojstvo

nametnuti. Ako se naslednik odrekao nasleđa fingira se da on nikad nije ni bio naslednik.
Izuzetak od ovog načela propisan je za slučaj kada nema lica koja mogu i žele da naslede – tada
nasleđuje Republika Srbija. RS se ne može odreći nasleđa.



Načelo slobode sačinjavanja testamenta

– proističe iz načela autonomije volje. Sloboda

sačinjavanja testamenta omogućava svakom testamentarno sposobnom licu da svojom voljnom,
u testamentu odredi lice koje će ga naslediti i šta će naslediti, te da postavi izvršioca testamenta.
Ostavilac može raspolagati samo raspoloživim delom zaostavštine, a ne i nužnim delom.



Načelo raspravljanja zaostavštine po službenoj dužnosti

– Postupak raspravljanja

zaostavštine je vrsta vanparničnog postupka. On se pokreće i vodi po službenoj dužnosti, čim
sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo.
Matičar koji je izvršio upis smrti u matičnu knjigu umrlih dužan je da u roku od 30 dana po
izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Ostavinski sud,
zatim, donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Javni beležnik je
dužan da potpunu smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu od roku od 30 dana od dana kadda je
primio rešenje kojim mu je povereno da sastavi smrtovnicu.

4. PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE?

Da bi moglo nastupiti nasleđivanje, nužno je ostvarenje sledećih pretpostavki:

da nastupi smrt

fizičkog lica, odnosno da je nestalo lice proglašeno za umrlo, da postoje naslednici koji su
nadživeli momenat delacije, da postoji zaostavština

da postoji osnov za nasleđivanje.

saznao da je nestalo lice živo, on će po službenoj dužnosti pokrenuti i sprovesti postupak radi ukidanja
tog rešenja.

Smrću fizičkog lica ili proglašenjem za umrlo prestaje njegov pravni subjektivitet. Tog momenta se
otvara nasleđe umrlog, a na naslednike po sili zakona prelazi zaostavština kao celina i prestaje brak.

6. POSTOJANJE NASLEDNIKA?

Nasledna prava može steći fizičko lice koje je bilo

živo u vreme smrti

ostavioca ili je

bilo začeto, a

kasnije se živo rodi.

Takođe, pravno lice može naslediti ako

postoji u vreme smrti ostavioca.

Pravno

lice može naslediti na osnovu testamenta, a na osnovu zakona samo jedno pravno lice – Republika
Srbija.

Kad je jedno lice postavljeno za naslenika ili legatara

pod odložnim uslovom,

ono mora doživeti

momenat delacije, ali i trenutak ispunjenja uslova.
Lice postavljeno za naslednika

pod odložnim rokom

može postati naslednik ako doživi trenutak

delacije i protek odložnog roka.

Pravnu sposobnost stiče fizičko lice koje je živo rođeno, a gubi je smrću.

Nasleđivanje kad naslednik ne postoji u vreme delacije

– Od pravila da naslediti može samo

naslednik koji je živ u trenutku delacije predviđeni su izuzeci. ZON omogućava nasleđivanje i kada
naslenik nije bio živ u vreme delacije i to:

kad je dete začeto, a nije rođeno i kad je pravno lice u

osnivanju.

Nasledno pravo začetog, a nerođenog deteta

– Začeto dete se smatra za rođeno ako je to u njegovom

interesu, a rodi se živo. Začeto dete se u vreme otvaranja nasleđa smatra naslednikom pod odložnim
uslovom – ako bude živo rođeno. Ako je dete začeto posle smrti ostavioca ne stiče svojstvo naslednika.

Nasleđivanje pravnog lica

– Pravna lica mogu biti pozvana na nasleđe na osnovu testamenta, a na

osnovu zakona može naslediti samo RS, ako nema drugih zakonskih naslednika.
Izuzetno, kada je testator naredio osnivanje zadužbine i odredio sredstva za postizanje njenog cilja nije
neophodno da je zadužbina stekla svojstvo pravnog lica u času delacije. U tom slučaju se smatra da je
zadužbina postojala u vreme delacije, a ako ne dobije odobrenje za rad, smatra se da nije ni postojala.

7. SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE?

Sposobno je da nasledi lice koje nije nesposobno, a ni nedostojno za nasleđivanje.

Nasledna prava stranaca

– Strani državljani su samo izuzetno sposobni za nasleđivanje. Strano

fizičko lice može na teritoriji Srbije,

pod uslovima uzajamnosti

sticati pravo svojine na

nepokretnostima nasleđivanjem kao i državljanin Srbije. Shodno tome, strani državljani nisu sposobni
da nasleđuju u našem pravu, ako takvu sposobnost nemaju naši državljani prema propisima zemlje
stranog državljanina.

8. NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE?

Nedostojnost za nasleđivanje

je individualni razlog za oduzimanje svojstva naslednika i laegatara

nekom fizičkom licu prema određenom ostaviocu zbog protivpravnog ponašanja naslednika prema
ostaviocu. Nedostojnost za nasleđivanje nastupa

po sili zakona

na nju sud pazi po službenoj

dužnosti.

Lice nedostojno za nasleđivanje ne može ništa naslediti na osnovu zakona ili testamenta niti

primiti bilo kakvu korist kao legatar.

Razlozi za nedostojnost:



Lišenje života ili pokušaj lišenja života ostavioca

– Nedostojan je onaj ko umišljeno liši

života ostavioca ili je to pokušao. Isključena je nedostojnost ako je delo učinjeno iz nehata, u
nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi.
Krivična odgovornost se utvrđuje pravosnažnom presudom krivičnog suda.
Ostavilac može oprostiti nedostojnom licu koje je pokušalo da ga liši života, u obliku
potrebnom za testament.



Onemogućavanje slobode testiranja

– Nedostojan je onaj ko je prinudom, pretnom ili

prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove testament ili neku njegovu odredbu, ili ga je u
tome sprečio.
Prinuda je protivpravna sila koja se testatoru stavlja u izgled ili se na njemu neposredno
primenjuje sa ciljem da se testator onemogući da slobodno izrazi svoju volju. Prinuda može biti
pretnja ili fizička prinuda.
Poništenje testamenta zaključenog usled prinude se može zahtevati u roku od godinu dana od
dana prestanka prinude, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja testamenta.
Prevara je namerno izazvana ili održavana zabluda kod testatora da bi izjavio određenu volju.
Izazivanje zablude se može učiniti aktivnim i pasivnim ponašanjem naslednika ili drugog lica.
Poništenje rušljivog testamenta zbog prevare može se zahtevati u istim rokovima kao i u slučaju
prinude.



Uništenje, skrivanje ili falsifikovanje

– isprave o poslednjoj izjavi volje u nameri sprečavanja

ostvarenja te volje čini naslednika, koji je preduzeo te akte, nedostojnim nasleđivanja.
Nedostojan je i naslednik koji zna da je testament falsifikovan, ali je izjavio da se prima nasleđa
na osnovu takvog testamenta.
Zainteresovana lica su ovlašćena da dokazuju da je testament postojao, da je uništen ili skriven i
da je bio sačinjen u obliku propisanom zakonom.
Da li je isprava o testamentu falsifikovana utvrđuje se pravosnažnom presudom krivičnog suda.



Teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja i sukraćivanje nužne pomoći –

Nedostojan

je da nasledi: onaj ko se teže ogreši o zakonsku obavezu izdržavanja prema ostaviocu, i onaj ko
je ostaviocu uskratio nužnu pomoć.
Od lica koja se međusobno nasleđuju pravo na izdržavanje postoji između: supružnika, roditelja
i dece i drugih srodnika. Prema tome, nedostojan je da nasledi naslednik koji je, na osnovu
zakona bio obavezan da doprinosi za izdržavanje testatora.
Teže ogrešenje je pravni standard koji se konkretizuje u svakom pojedinačnom slučaju.
Nužna je ona pomoć koja je neophodno potreba ostaviocu da bi mu se spasao život ako se ona
može pružiti tako da naslednik ili treće lice ne dođe u istu opasnost.

Dejstvo i prestanak nedostojnosti

– Ako je testamentarni naslednik nedostojan da nasledi, na nasleđe

se pozivaju zakonski naslednici ostavioca. Nedostojnost može prestati samo po volji ostavioca.

Oproštaj nedostojnosti mora biti učinjen u formi potrebnoj za testament.

9. ZAOSTAVŠTINA?

Porodična prava i obaveze

– su neimovinska prava, ali i većina imovinskih porodičnih prava i

obaveza, vezana su za ličnost i nisu naslediva. Obaveza zakonskog izdržavanja je imovinskog
karaktera, ali je vezana za ličnost.

U određenim pravnim situacijama nasleđuje se

aktivna procesna legitimacija.

Tako, pravo na tužbu

za poništenje braka ne prelazi na naslednike supružnika – oni mogu samo nastaviti već započeti
postupak radi utvrđivanja da li je postojao osnov za poništenje braka. Isti slučaj je i kod tužbe u sporu o
materinstvu i očinstvu.

Nasleđivanje pravne moći davanja nasledne izjave

– Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred

sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Nasleđivanje udela i akcija u privrednom društvu

– Mogućnost nasleđivanja udela i akcija u

privrednom društvu zavisi od toga da li je u pitanju društvo lica ili društvo kapitala. U društvu lica kad
nastupi smrt ortaka ili komplementara važi pravilo da se udeo tog lica ne nasleđuje, već se raspoređuje
srazmerno na preostale ortake ili komplementare.

Za društva kapitala važi pravilo nasledivosti udela, odnosno akcija. Tako, u slučaju smrti člana društva
s ograničenom odgovornošću naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa ZON-om. Akcije koje
izdaje akcionarsko društvo jesu hartije od vrednosti i stoga su prenosive i nasledeice.

10. PREDMETI DOMAĆINSTVA?

Predmeti nasleđivanja nisu

predmeti domaćinstva,

a ni dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali

njegovi potomci koji su s njim živeli u zajednici.

Svojstva predmeta domaćinstva

imaju stvari manje vrednosti koje služe svakodnevnim potrebama

jednog lica ili više lica iz kruga ostaviočevih potomaka, njegovog supružnika i roditelja. Koje stvari
imaju svojstvo stvari manje vrednosti utvrđuje sud u svakom pojedinom slučaju.

Ostaviočevi potomci, njegov supružnik i roditelji stiču zajedničku svojinu na predmetima domaćinstva
ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu. U pravnoj teoriji se ističe da bi prilikom deobe
predmeta domaćinstva trebalo deliti u skladu s doprinosom u njihovom sticanju. Podela na jednake
delove bi bila duboko neprivlačna.

Na stvarima i pravima kojima je uvećana zaostavština, potomak stiče pravo zajedničke svojine, koja se,
određivanjem visine njegovog doprinosa u sticanju stvari, pretvara u susvojinu. O izdvajanju iz
zaostavštine po osnovu doprinosa sud ne odlučuje po službenoj dužnosti, nego

na osnovu zahteva

potomaka.

11. OSNOVI NASLEĐIVANJA?

U širem smislu osnov nasleđivanja jeste

osnov iz koga proističe subjektivno nasledno pravo

naslednika. U tom smislu zakon bi bio jedini osnov pozivanja na nasleđe.

U užem smislu osnov nasleđivanja

se određuje prema činjenici ko neposredno određuje naslednika.

Jedno lice, u našem pravu, može biti naslednik ostavioca na osnovu testamenta i na osnovu zakona.