Prednosti i nedostaci uvođenja pametnih brojila
Висока школа елекртотехнике и
рачунарства струковних студија
Дипломски рад
Предности и недостаци увођења
паметних бројила
Београд, 2014.
Извод
У овом раду се упознајемо са основним принципима рада електричног бројила,
модернизацијом и прелазак на савременија електрична мултифункционална бројила. У
раду је представљено монофазно и трофазно електрично бројило као и директно
повезивање паметних бројила.
Abstract
This paper introduces the basic principles of electric meters, the modernization and
transition to a more modern electric multi-function meter. This paper presents single-phase and
three-phase electricity meter as well as the direct connection of smart meters.

1
1. УВОД
Циљ овог рад је да нас упозна са основним принципима рада електричног бројила,
модернизацијом и прелазак на савременија електрична мултифункционална бројила. У
раду је представљено монофазно и трофазно електрично бројило као и директно
повезивање паметних бројила.
Помаже у решењу проблема за Електропривреду Србије а самим тим и за
кориснике тј. потрошаче електричне енергије, смањење неовлашћеног коришћења
електричне енергије, смањене губитке, даљинско очитавање, даљинско укључење и
искључење, плаћање унапред, контрола мерења. Корисницима се даје могућност приступа
многим подацима која ћемо показати у раду.
Прва глава је увод у коме је описан задатак и решење проблема за
Електропривреду Србије и кориснике електричне енергије.
У другој глави описана су електрична бројила, као и њихова подела на монофазна,
трофазна, електромеханичка и дигитална бројила.
Трећа глава приказује принцип рада монофазног бројила као и савременије
дигитално монофазно бројило типа CX 1000 CLK „Sagem“. Описане су електричне
карактеристике, спољни услови, опције, тарифе, изглед дисплеја.
У четвртој глави дат је принцип рада трофазног бројила као и савременије
дигитално трофазно бројило електричне енергије за директно повезивање типа CX 20004 –
CLK „Sagem“. Описују се главне и електричне карактеристике, спољни услови,
комуникација, опције, функције, тарифе, изглед дисплеја.
Пета глава дефинише још савременија електручна бројила „Паметна бројила“.
Описано је укратко њихов рад, предности и мане.
2
2. БРОЈИЛА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
2.1 Уопштено о електричним бројилима
Бројила електричне енергије спадају у групу мерних инструмената посебне намене.
Већином се употребљавају за мерење и регистровање електричне енергије која је у
одређеном временском периоду пренета потрошачу. Оваква намена даје им посебно место
међу осталим мерним инструментима. У првом реду, због много потрошача електричне
енергије, бројила се производе у релативно великим серијама, много већим него остали
мерни инструменти. Такође, обрачун и наплата електричне енергије врше се на основи
показивања бројила, па треба посебно водити рачуна о тачности и поузданости мерења.
Просечна трајност бројила је око 30 год. Прва бројила у свету су уведена у употребу још у
прошлом веку 1881. године. Била су то електролитска бројила (амперсатска) бројила.
2.2
Подела електричних бројила
Употребљавају се различите врсте бројила електричне енергије. Најзначајнија
подела је подела на електромеханичка и дигитална бројила, у оквиру којих постоје
монофазна и трофазна (за три или четири проводника, а то су трожична или четворожична
трофазна бројила).
На ниском напону (домаћинства) употребљавају се електромеханичка монофазна,
односно трофазна тросистемска четворожична бројила активне енергије. Израђују се као
једнотарифна и двотарифна тј. са једним или са два цифарника (6 или 7 цифара). Данас се
у свету све више употребљавају и електрична мултифункционална бројила намењена за
регистрацију активне енергије, реакривне енергије, вршног оптерећења, више тарифа идт.
Двотарифна или вишетарифна бројила се у дистрибутивним подручјима у којима
постоји дневна (виша) и ноћна (нижа) тарифа тј. цена киловат-сата. Таква су
електромеханичка бројила са два цифарника (бројчаника) и једним кретним механизмом.
Одређени електромагнет пребацује један или други цифарник на кретни механизам.
Укључивање електромагнета врши електрични уклопни сат који се налази у бројилу или у
старије време поред бројила. Кад је уклопни сат засебна целина, може да служи за више
двотарифних бројила у истом разводном ормару.
Савремено пребацивање са једне на другу тарифу врши се електронски из центра уз
помоћ електронске јединице уграђене у само бројило или употребом МТК
тонфреквентних пријемника (мрежна телекоминикациона комуникација).

4
Слика 2. Једнофазно индукционо бројило
Електрична шема везе једнофазног индукционог бројила дата је на
слици 3
:
Слика 3. Шема везе једнофазног индукционог бројила
Наизменичне струје које пролазе кроз намотаје електромагнета S и N производе
наизменичне флуксеве Ф
1
и Ф
2
који су померени у времену и у простору један у односу на
други. Ови флуксеви индукују и алуминијумском диску К вртложне струје. Када је диск у
мирном стању сваки од ових флуксева делује углавном на струје у диску које је индуковао
онај други калем и резултат ових деловања је обртни момент који окреће диск бројила.
Може се подесити да обртни момент М буде сразмеран снаги коју узима потрошач, а
отпорни момент М
0
сразмеран угаоној брзини ω диска:
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti