Neurologija-Skripta

1 

PRIVATNA USTANOVA CENTAR ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH 

„MULTILINGUA“ SANSKI MOST 

NEUROLOGIJA 

SKRIPTA 

Autor: 

Jakupović dr.Saida, spec.neuropsihijatrije 

2 

PREGLED NEUROLOŠKOG BOLESNIKA – I. DIO 
 
Redoslijed neurološkog pregleda 

1.

stanje svijesti i kognitivne funkcije 

2.

moždani živci 

3.

motorički sustav 

4.

osjetni sustav 

5.

koordinacija 

6.

hod 

1. Stanje svijesti i kognitivne funkcije 

Razlikuje se četiri stupnja poremećaja svijesti 



zanesena svijest 



patološka pospanost ili somnolencija 



sopor ili prekomatozno stanje 



koma 

 
U 

zanesenoj svijesti

  bolesnik pokazuje  nezainteresiranost za okolinu, dremljiv je  i teško održava 

kontakt s ispitivačem. Spontane kretnje se smanjuju. 

Somnolencija

  je patološka pospanost iz koje se bolesnik može  probuditi  taktilnim i  bolnim 

podražajima.  Nakon  buđenja    može  uspostaviti  kratkotrajan  i  nepotpun  kontakt  s  ispitivačem,  no 
kontakt se brzo prekida jer  bolesnik opet utone u san.  

Sopor

ili  polukomatozno stanje  je poremećaj svijesti u kojem bolesnik reagira samo na vrlo grube 

bolne podražaje. Soporozan bolesnik se ne budi spontano, ne uspostavlja se verbalni niti neverbalni 

kontakt s  bolesnikom. Moguće je pomicanje noge ili ruke u krevetu ili obrambene kretnje. 

Koma 

 je  stanje  nesvjesti u kojem bolesnik ne odgovara na vanjske niti unutarnje  podražaje niti iz 

kojeg se može razbuditi. Oči su zatvorene i boolesnik ih spontano ne otvara.  
 

Klinički pokazatelji dubine poremećaja svijesti su disanje, veličina i oblik zjenica, te njihova reakcija 
na svjetlost (prisutnost refleksa 

na svijetlo jedan od najvažnijih elemenata razlikovanja metaboličkih 

i  strukturalnih  oštećenja  mozga),  pokreti  bulbusa  i  motoričke  funkcije.  Kod  bolesnika  s  težim 

poremećajem  svijesti  motoričke  funkcije  se ispituju  reakcijama  na  bolne  podražaje.  Tada  se  gleda 

branili se bolesnik na bol, te postoje li karakteristični grčevi decerebracije ili dekortikacije. 
 

 
 
 
 
Dekortikacija (lijevo) i  
decerebracija (desno) 
 

4 

 Dvoslike 

Zjenice 

Zjenice moraju biti jednako široke 

(izokorične

) i pravilnih rubova. 

Ako zjenice nisu jednake veličine 

onda  taj  poremećaj  zovemo 

anizokorija.

  Izravnu reakciju na svijetlo ispitujemo osvjetljavanjem 

zjenice postrance što uzrokuje suženje 

(mioza),

  a odmicanjem izvora svijetla dolazi do ponovnog 

proširenja zjenice 

(midrijaza). 

 Anizokorija

4. Nervus  trigeminus (V mozgovni živac) 

Živac trigeminus osjetno inervira lice, a m

otorički inervira žvakače mišiće. Sastoji se od tri grane 

(

oftalmička grana, maksilarna  grana i manidbularna grana. 

Oštećenja živca trigeminusa  mogu se očitovati osjetnim i motoričkim poremećajima u inervacijskom 

području živca. Osjetni poremećaji se očituju se 

smanjenjem  osjeta ili hipoestezijom

,  gubitkom 

osjeta ili 

anestezijom ili 

pak pojačanjem osjeta  što se naziva 

hiperestezija, ili disestezija

. Mogu se 

javiti mravinjanja ili 

parestezije t

e pojave  spontanih bolova (neuralgija trigeminusa).  

Trismus je

  bolni 

grč žvakačih mišića, koji onemogućava njihovo otvaranje. Javlja se u tetanusu i 

bjesnoći. 
 

5.  Nervus facialis (VII mozgovni živac) 

Živac  facijalis  motorički  inervira  mišiće  lica,  a  također  inervira 
žlijezde slinovnice, odgovoran je i za osjet okusa. Bolesnik s 

oštećenjem facijalisa ne može naborati čelo, ne može zatvoriti oko 

te  mu  je  iskrivljen  usni  kut.  Jako  je  bitno  razlikovati  oštećenje 

facijalisa kada bolesnik može naborati čelo i zatvoriti oko, kada je 

ono  posljedica  oštećenja  mozga.  Ako  bolesnik  ne  može  naborati 

čelo ili zatvoriti oko onda je to posljedica oštećenja samog živca. 
 
 
Periferna pareza facijalnog živca 

6. Nervus vestibulokohlearis (statoakustikus) (VIII mozgovni živac) 

S

tatoakustički živac se sastoji se od dva dijela, slušnog i vestibularnog živca (koji je odgovoran za 

ravnotežu). 

5 

Oštećenja slušnog živca i njegovih sveza uzrokuju smanjenje osjeta sluha. Smanjen sluh naziva se 

hipoakuzija,

  a gubitak sluha  

anakuzija.

  Patol

oško  povećanje  slušne  sposobnosti  naziva  se  

hiperakuzija.  
Tinnitus o

zn

ačuje  percepciju  abnormalnog zvuka u ušima, a  očituje  se  šumom,  zujanjem, 

zviždanjem u uhu. 

Simptomi oštećenja vestibularnog sustava očituju se  pojavom nistagmusa, 

vrtoglavice (vertigo

) i 

vegetativnih simptoma kao što su znojenje, mučnina, povraćanje i vazomotorički poremećaj.  
 

7.

Nervus glossopharingicus i vagus (IX, X mozgovni živac) 

Živac glo

sofaringicus  i  vagus  umeđusobno  su povezani anatomski  i funkcionalno. U ispitivanju 

motoričke funkcije IX i X mozgovnog živca  promatra se  položaj mekog nepca i uvule u mirovanju i 
pri fonaciji. 

U  normalnom  stanju  uvula  je    u  medijalnoj  liniji.  Lukovi  mekog  neca  su  simetrično 

odignuti. Također se  ispituje izgovor i  sposobnost gutanja krutih i tekućih tvari. Otežano gutanje 
naziva se 

disfagija, 

a nemogućnost gutanja 

afagija.

Također se može javiti promuklost (

disfonija).

Potpuno obostrano oštećenja živca vagusa  nije spojivo sa životom.  
 

8

.

Nervus accessorius (XI mozgovni živac

) 

Živac akcesorij

us je motorički živac. Pri pregledu se analizira oblik mišića sternokleidomastoideusa i 

trapezijusa, njihov obujam i mišićna snaga.  

 
9. Nervus hypoglossus (XII mozgovni živac) 

XII  mozgovni  živac    je  motorički  živac  koji  motorički  inervira  mišiće  jezika.  Ispituje se oblik i 

volumen mišića jezika, postojanje nevoljnih pokreta, a potom njegova motorička snaga.  Ispitanik 

isplazi jezik i miče ga u različitim pravcima. Jezik treba biti isplažen u srednjoj, medijanoj liniji.  
 

Pareza desnog n. hypoglossusa 
 
 
 

PREGLED NEUROLOŠKOG BOLESNIKA (II. DIO) 
 
Redoslijed pregleda neurološkog bolesnika 
 

1.stanje svijesti i kognitivne funkcije 
2.moždani živci 

3. motorički sustav 
4. osjetni sustav 
5. koordinacija 
6.hod 
 
 

3. Motorički sustav 

Uredna funkcija voljno inerviranih 

poprečno prugastih mišića ovisi o urednom funkcioniranju: 

- 

motoričke kore

 u precentralnoj vijuzi frontalnog režnja mozga 

7 

3a. Mišićna snaga  

 U ispitivanju sposobnosti bolesnika da održava gornje ekstremitete protiv sile teže koristi se 

pozicijsko-supinacijski položaj ruku (slika 3) 

bolesnik drži ispružene i supinirane ruke uz zatvorene 

oči,  poniranje  i  tonjenje  ruke  prema  podlozi  označava  motoričku slabost), a za donje ekstremitete 

pokusi prema Mingazziniju i Barreu  (slika 4. i slika 5.)

  pri kojima tonjenje nogu prema podlozi 

označava mišićnu  slabost. 

Slika 3. Pozicijsko-supinacijski položaj      Slika 4. Pokus po Mingazziniju        Slika 5. Pokus po Barreu 
 
 

Motorička  snaga  svakog  pojedinačnog  mišića  se  ispituje  se  pokretanjem  toga  mišića  protiv  otpora 

ispitivača. Motorička snaga se stupnjuje od 0 do 5: 
 

0 označava potpuni gubitak mišićne aktivnost,  

1 vidljiva je  kontrakcija mišića, ali ne dovoljna da pokrene ekstremitet u zglobu,  

2 mogućnost pokreta u zglobu, ali ne protiv sile teže,  

3 mogućnost pokreta protiv sile teže, ali ne i protiv otpora 

4 mogućnost pokreta protiv otpora, ali ne adekvatnog 

5 uredna motorička snaga 
 

Slabost  mišićne  kontrakcije naziva se 

pareza

,  a  potpuna  nemogućnost  izvođenja  voljne  mišićne 

kontrakcije 

plegija

. Ovisno o slabosti udova razlikujemo 

monoparezu

,  koja  označava  motoričku 

slabost jednog ekstremiteta. Slabost polovice tijela naziva se 

hemipareza

, dok se potpuna oduzetost 

polovice tijela naziva 

hemiplegija

. 

Dipareza

označava motoričku slabost obje ruke, dok 

parapareza

označava  motoričku  slabost  obje  noge,  a 

paraplegija

  njihovu potpunu oduzetost. 

Tetrapareza 

je 

naziv za motoričku slabost sva četiri ekstremiteta. 
 
 

3b. M

išićni tonus 

Mišićni tonus možemo definirati kao stanje refleksne, nesvjesne, trajne, djelomične kontrakcije mišića. 

I  u  relaksiranih  mišića,  u  mirovanju,  postoji  stalan  blagi  stupanj  napetosti.  Tonus  se  ispituje  na 

relaksiranim mišićima gdje ispitivač 

pas

ivno pokreće

zglob oponašajući fiziološke kretnje u njemu ( 

najčešće su to ekstenzija i flesija u lakatnom i koljenskom zglobu). 

Otpor

koji se prilikom toga osjeća 

naziva se tonus. Poremećaj mišićnog tonusa se može očitovati kao 

hipotonija

 ili kao 

hipertonus. 

Hipotonijom 

označavamo stanja kada je otpor pasivnim kretnjama smanjen , a nastaje kao posljedica 

oštećenja 

alfa motoričkih neurona u leđnoj moždini ili perifernog živca. 

koji povezuje alfa motoričke 

neurone i mišiće. 

Hipertonus 

se može očitovati kao 

spastičnost

 ili 

rigidnost

. 

Spastičnost 

je porast mišićnog tonusa koja nastaje kao posljedica oštećenja 

motoričkog korteksa ili 

piramidnog puta

, a karakterizirana je otporom koji se javi na početku pasivne kretnje, ali u jednom 

trenutku naglo popusti (

fenom

en  džepnog  nožića)

.  Ponekad  je  spastičnost  tako  izražena  da  nije 

moguće pasivno pokrenuti ekstremitet. Na palpaciju su spastični mišići tvrdi i napeti. 

Rigidnost (rigor) 

je porast mišićnog tonusa koji nastaje kao posljedica ekstrapiramidnog sustava (npr. 

Parkinsonova bolest), a karakteriziran je jednakim otporom tijekom cijelog opsega pasivne kretnje. 
 

3c. Miotatski refleksi 

Za normalan refleksni odgovor neophodan je neoštećen osjetni i motorički sustav koji čine refleksni 
luk (slika 6). Refleksi se dijele na 

miotatske

(mišićni, duboki) i 

polisinaptičke

 (kožni, površinski).