Filozofski fakultet, Novi Sad
Odsek za pedagogiju
Strah
Uvod u psihologiju
Mentor: Studenti:
Dr Mitrović Dušanka Bečejac Sofija 080002/12
Nedović Nina 080041/12
2
Strahovi / Fobije
Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene
opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan
stimulus.
Na fiziološkom planu ispoljava se u ubrzanom radu srca, porastu tonusa mišića, povišenom
krvnom pritisku, povećanom lučenju adrenalina, ubrzanom disanju… Na planu ponašanja,
manifestuje se karakterističnim držanjem tela kao signalna reakcija na opasnost.
Strah je prirodna i zdrava emocija. To je prirodni deo našeg mehanizma opstanka.
Normalno je i logično, ako se nalazimo na vrhu zgrade od 20-ak spratova i hodamo po ivici zida,
da osećamo strah. To je normalan, racionalan strah. Racionalan strah ima logičan razlog za
postojanje, da bi nas upozoravao na potencijalnu opasnost.
Razlika između
straha
i
fobije
je u veličini neprijatnosti i jeze koju ova pojava u nama izaziva.
Preciznije: Fobija je nekonrolisani strah od postojećeg straha. Na primer:
-
Strah
od letenja može da vam izazove: ubrzano disanje, hladan znoj, pojačanu nervozu i sl. u
toku leta aviona.
- Fobija
od letenja će vas sprečiti da pomislite na aerodrom, a kamoli da priđete avionu koji se
sprema da poleti.
Neracionalni strahovi nemaju logičnu osnovu. Strahovi kao sto su:
Agorafobija
(strah od izlaska
na ulicu),
Antropofobija
( strah od mase ljudi),
Klaustrofobija
(strah od zatvorenog prostora),
Akrofobija
(strah od visine)... Ovi strahovi su obično izazvani nekom lošom situacijom u našem
životu, koja je u trenutku kad se dogodila stvorila pogrešnu informaciju i utisnula se u podsvest.
Socijalna fobija
(Antropophobia) predstavlja oblik neurotskog poremećaja, čija je glavna
karakteristika stalno prisutan, iracionalan strah od jedne ili više socijalnih situacija. To su na
primer javni nastupi u kojima bi ponašanje ili neki aspekt ličnosti bio izložen posmatranju ili
mogućem procenjivanju, od strane nepoznatih ljudi. Izlaganje socijalnoj situaciji gotovo uvek
provocira anksioznost iako osoba svoj strah prepoznaje kao preteran, neosnovan. Izbegavanje
socijalnih situacija ometa svakodnevno funkcionisanje pojedinca u svim domenima njegovog
života ( profesionalnom, emotivnom…).
Postoje dva oblika socijalne fobije:
- Generalizovan oblik ( podrazumeva izbegavanje najvećeg broja socijalnih situacija:
započinjanje i održavanje konverzacije, učestvovanje u manjim grupama, zabavljanje, razgovor
sa autoritetom…)
- Fokalni specifičan oblik ( odnosi se na prisutan strah od jedne ili dve socijalne situacije – govor
pred grupom ljudi, pisanje pred drugim…), dok u ostalim socijalnim situacijama osobe koje
boluju od specifične socijalne fobije mogu funkcionisati sasvim normalno.
