ГНОСЕОЛОШКЕ И ЕПИСТЕМОЛОШКЕ ОСНОВЕ КВАНТИТАТИВНИХ
ИСТРАЖИВАЊА У ПЕДАГОГИЈИ
Позитивизам
Гносеолошке и епистемолошке основе садржане у у позитивизму као
филозофској школи мишљења. Позитивизам се из природних наука пренио
у друштвене науке.
Варијанте позитивизма:
неопозитивизам, логички позитивизам и сл.
Представници:
Огист Конт
се сматра утемељивачем позитивизма, са својом књигов
„ Курс позитивне филозофије“. Одбацује матафизику и сколастику. Истиче
значај чулно-искуственог сазнања у др. наукам. Такво сазнање је засновано
на искуственим, чулима доступним, тј. позитивним чињеницама, отуда и
овај назив.
Џон Стјуарт Мил
је наглашавао значај егзактнијег истраживања и
доказивања у др. појава. Посебан допринос дао је у разматрању и
афирмацији индукције и индуктивног закљућивања, чије су основне
методе тзв. „ Милови канони“. Они представљају логичку и методолошку
основу статистичке анализе.
Емил Диркем
:„ Друштвене појаве су ствари и са њјима треба поступати
као са стварима. О природи др. чињеница не треба филозофирати, нити
расправљати, већ их прихватати као податке који чине полазну тачку
науке“. Полазећи од тако схваћених чињеница у науци треба даље ици ка
изградњи теорије. Он у својој књизи „ Васпитање и социологија“
разграничава „ науку о васпитању“ и „ педагогију“. Наука о васпитању
треба да се изгради као позитивна наука и заснује на позитивистичким
постулатима. С друге стране, педагогија није наука. Она се бави
размишљањем и шпекулацијама и даје смисао објективно утврђеним
чињеницама у науци о васпитању.
Џ. ЕПС
је сматра да се наука састоји од чињеница и то схватање је
сумирао кроз 11 чињеница:
1. Живимо у свијету знања које је објективна стварност
2. Знање се открива чулним искуством
3. Валидност знања се заснива на поновљивости
4. Знање је мјерљиво и примјенљиво на друге чланове
5. Знање се јавља у шаблонима
ПОЈАМ И ОСНОВНА ОБИЉЕЖЈА КВАНТИТАТИВНИХ
ИСТРАЖИВАЊА
Квантитативна истраживања указују на количину, величину тј. бројчани
израз педагошке појаве која је предмет истраживања.
Милас
„ Квантитативна истраживања су она која пружају бројчани опис
истраживане појаве путем статистичке анализе и сажимања изворних
предмета“.
Фајгељ
„ Квантитативна исраживања су усмјерен а на стицање знања
путем посматрања и мјерења физичког непосредно опазивног,
манифестног свијета“.
Александар Халмиј
:
основна обиљежја квантитативних истраживања
1. Тежња ка већој прецизности научне спознаје у социјалном раду
2. Квантит. приступ у соц. раду не само да је могућ и трајно присутан него
и нужан за аљи развој соц. рада али никако као јидини и свугдје
примјенљив приступ
3. Пораст интереса за кванит. Проучавање соц. појава присутан је у разним
теоријским усмјерењима изван непозитивистичког
ОСНОВНА ОБИЉЕЖЈА .
1. Тестирање теорија ( хипотеза)
Из педагошких теорија се дедукују хипотезе, затим се расчлањују на читав
низ статистичких хипотеза, које се емпиријски провјеравају. Резултат
таквог дедуктивног-индуктивног пута сазнања јесу нови научни закони и
теорије
2. Утврђивање универзалних закона
Номотетички приступ- универзално важећи научни закони.
Генерализације о педагошким појавама слободне од контекста
3. Истраживање води објективном сазнању
