GRAĐANSKO PROCESNO
PRAVO
Završni rad
1
POJAM TUŽBE
Tužbom se pokreće parnični postupak. Bez podizanja tužbe nema parnice. Pokretanje
parničnog postupka zavisi isključivo od volje tužioca. Razlikujemo tužbu u formalnom i materijalnom
smislu. U formalnom smislu, tužba je pismeni podnesak u kome tužilac ističe svoj zahtev za pružanje
određene pravne zaštite. U materijalnom smislu, tužba je zahtev za pružanje pravne zaštite određenog
sadržaja koju tužilac traži od suda.
Tužilac određuje granice tužbenog zahteva, tj. određuje predmet raspravljanja i odlučivanja u
postupku pred sudom. Sud povodom tužbe sprovodi postupak i donosi meritornu presudu. Sud je dužan
da utvrdi da li su ispunjene sve procesne pretpostavke za pružanje pravne zaštite. Ako utvrdi da nisu
ispunjene procesne pretpostavke, sud će tužbu odbaciti neupuštajući se u ispitivanje njene
materijalnopravne osnovanosti.
Tužba je parnična radnja, a ne pravni posao građanskog prava. To znači da se dopuštenost
tužbe procenjuje po pravilima procesnog prava, a ne građanskog materijalnog prava. Podnošenjem
tužbe zasniva se dvostrani procesni odnos između tužioca i suda, a kada se tužba dostavi tuženom, tada
se zasniva trostrani procesni odnos koji obuhvata sud, tužioca i tuženog. Tužba pored procesnopravnog
dejstva proizvodi i neke materijalnopravne učinke.
SADRŽINA TUŽBE
Tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Svaka tužba
mora da sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se potvrđuju ove činjenice,
vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora da sadrži svaki podnesak upućen sudu.
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo
postupati. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili
boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju,
predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.
Najvažniji deo tužbe je tužbeni zahtev. Tužbeni zahtev je zapravo predmet spora, o njemu sud
raspravlja i odlučuje, i stoga je važno da tužilac jasno i precizno odredi tužbeni zahtev. Naime,
neodređeni tužbeni zahtev čini tužbu neurednom, a to znači nedopuštenom. Tužilac mora u tužbi da
3
Tužba za utvrđenje se razlikuje od kondemnatorne tužbe po tome što je predmet tužbenog
zahteva kod deklarativne tužbe samo utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa. Stoga, ova tužba nije
podobna za prinudno izvršenje, odnosno presuda koja se na osnovu ovakve tužbe donosi, nije podobna
za prinudno izvršenje. Kod deklarativne tužbe zakon propisuje da je tužilac dužan da dokaže svoj
pravni interes za podizanje ovakve tužbe, dok kod kondemnatorne i konstitutivne tužbe se pravni
interes po pravilu pretpostavlja. Primer tužbe za utvrđenje je npr. tužba za utvrđenje očinstva.
ZPP daje mogućnost tužiocu da pored prvobitnog tužbenog zahteva istakne i zahtev za
utvrđenje da postoji uslovljavajući odnos. To je tkzv. incidentni ili prejudicijelni zahtev za utvrđenje i
on se može podneti u toku postupka, sve do zaključenja glavne rasprave. Incidentni zahtev za utvrđenje
se može podneti samo ako je parnični sud nadležan da o njemu rešava kao o predmetu posebnog spora.
Incidentni zahtev za utvrđenje je nov tužbeni zahtev koji tužilac dodaje uz već postojeći kojim je
pokrenuta prva parnica. To znači da bi njegovo isticanje trebalo da ima smisao preinačenja tužbe.
Preobražajna tužba je takva tužba kojom se traži promena ili prestanak nekog pravnog stanja.
Postoje dve osnovne vrste prava koja su u vezi sa ovom vrstom tužbe. U prvu grupu spadaju ona prava
koja njihov nosilac ostvaruje svojom jednostranom materijalnopravnom izjavom volje. Da bi izjava
proizvela pravnu promenu, potrebno je da bude saopštena drugoj strani. Drugu grupu preobražajnih
prava čine ona prava za čije ostvarenje nije dovoljna izjava volje pravnog subjekta, već se ona može
realizovati tek pravosnažnom presudom. Za ostvarenje ove druge vrste preobražajnih prava potrebna
su dva akta. Prvi je tužba kojom tužilac ističe svoje pravo na promenu i predlaže da je sud izrekne.
Drugi akt je presuda kojom se to traženje usvaja. Tužba koja ima ovakvu svrhu naziva se
preobražajnom ili konstitutivnom tužbom. Za razliku od kondemnatorne i deklarativne tužbe,
preobražajna tužba je moguća isključivo u slučajevima u kojima materijalnopravni ili procesnopravni
propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava može promenu postići samo presudom. Nakon
donošenja presude nastupa promena pravnog stanja po sili zakona nastupanjem pravosnažnosti presude
kojom se takav zahtev usvaja, tako da ni konstitutivna presuda nije podobna za prinudno izvršenje.
Tipičan primer preobražajne tužbe je tužba za razvod braka. Presuda kojom se preobražajna tužba
usvaja dejstvuje samo za ubuduće.
PODNOŠENJE TUŽBE
4
Tužba se podnosi samo u pismenoj formi. Podnošenjem tužbe nastupaju određena
procesnopravna i materijalnopravna dejstva. Procesnopravno dejstvo je u tome što sud svoju
nadležnost ceni prema stanju činjenica na dan podnošenja tužbe. Materijalnopravna dejstva se sastoje
u tome što se podnošenjem tužbe prekida zastarevanje potraživanja.
Ako poverilac povuče tužbu smatra se da prekid zastarelosti nijs nastupio. Ako odbačena tužba
bude ponovo podneta u roku od tri meseca smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Isto
tako, podnošenje tužbe ima uticaja i na prekluzivni rok materijalnog prava.
Isto dejstvo kao podnošenje tužbe ima i preinačenje tužbe, stavljanje incidentnog
(prejudicijelnog) zahteva za utvrđenje, podnošenje protivtužbe i isticanje protivpotraživanja u cilju
prebijanja.
POVLAČENJE SLUŽBE I ODRICANJE OD ТUŽBENOG ZAHTEVA
Tužilac može da povuče tužbu sve do zaključenja glavne rasprave, s tim što tužbu može povući
bez pristanka tuženog samo do momenta dok se tuženi nije upustio u raspravljanje. Ako se tuženi
upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, tužba se može povući ako na to pristane tuženi. Tuženi je
dužan u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe da se o tome izjasni. Ako se u tom
roku ne izjasni, smatraće se da je pristao na povlačenje tužbe. Povučena tužba smatra se kao da nije ni
bila podneta i može se ponovo podneti.
Za razliku od povlačenja tužbe, kada se tužilac odrekao tužbenog zahteva, tada se donosi
presuda na osnovu odricanja i smatra se da je pravosnažno presuđena stvar, što znači da tužilac više
ne može u istoj stvari pokrenuti istu tužbu protiv istog tuženog.
PREINAČENJE TUŽBE
Tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu. Posle dostavljanja tužbe
tuženom za preinačenje tužbe je potreban i pristanak tuženog. Međutim, sud može dozvoliti
preinačenje tužbe i kad se tuženi tome protivi, ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje
odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno produžiti trajanje
parnice. Pristanak tuženog može biti dat izričito, a može i konkludentno.
6
Pored pravnog shvatanja da su pojmom tužbenog zahteva obuhvaćene i činjenice i pravna
posledica, postoji i shvatanje u pravnoj teoriji da činjenice ne ulaze u pojam identiteta zahteva. Po
ovom shvatanju identitet tužbenog zahteva se uvek menja promenom sadržine pravne posledice. Ovo
drugo shvatanje se ne može prihvatiti, jer se subjektivno pravo vezuje ne samo za pravnu posledicu
nego i za životni događaj. Činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev moraju biti tužbom iznete u
svakoj parnici. Stoga, one nesumnjivo predstavljaju jedan od elemenata identiteta tužbenog zahteva.
PRAVNE POSLEDICE PODNOŠENJA TUŽBE SUDU
Podnošenje tužbe sudu proizvodi određene procesnopravne i materijalnopravne posledice,
odnosno dejstva. Kad sud nađe da je tužba dopuštena on ne donosi o tome posebnu odluku, već se stav
suda o dopuštenosti tužbe manifestuje konkludentno iz radnji koje preduzima u daljem toku postupka.
Procesnopravne posledice podnošenja tužbe sudu su:
1.
ocenjivanje nadležnosti suda se vrši prema stanju činjenica koje su postojale u vreme
podnošenja tužbe;
2.
pravo tužioca na izbor nadležnog suda se vrši u momentu podnošenja tužbe sudu;
3.
ugovor o prorogaciji je pravovaljan u vreme podnošenja tužbe sudu i prema tom momentu se
ceni njegova pravna valjanost;
4.
prema momentu podnošenja tužbe se cene i ostale pretpostavke.
Materijalnopravne posledice podnošenja tužbe sudu se ogledaju u:
1.
prekidaju se rokovi zastarelosti,
2.
isto dejstvo kao i isticanje kompenzacionog prigovora, što znači da se neće smatrati da je došlo
do prekida zastarelosti potraživanja ako tužilac povuče tužbu ili ako tužba bude odbačena ili
odbijena,
3.
ako je pravo na podošenje tužbe ograničeno prekluzivnim rokom do prekluzije ne dolazi ako
se tužba podnese dok taj rok još teče,
4.
kada kod alternativnih obaveza pravo izbora pripada tužiocu on to pravo može da izvrši do
momenta podnošenja tužbe sudu,
5.
pravo na ostvarivanje i zaštitu nekih strogo ličnih neprenosivih prava prenosi se na naslednike
ako je pravni prethodnik podneo tužbu radi zaštite tih prava,
