ПРИВРЕДНИ (ТРГОВАЧКИ) СУБЈЕКТИ

Постоје три заједничке карактеристике удруживања која воде

настанку привредних

друштава

1. Удруживање

лица

на основу ког настаје посебна правна заједница;

2. Удруживање настаје на основу

правног посла

(по правилу уговора);

3. Удруживање је усмерено на остварење неког

заједничког економског циља

Постоје следеће

форме привредних друштава

1. Ортаклук (грађански), као основа настанка привредних друштава;
2. Привредна друштва (ортачко, командитно, ДОО и АД), према Закону о привредним

друштвима;

3. Друштво за узајамно осигурање, према Закону о осигурању;
4. Задружна друштва (задруге), према Закону о задругама.

Трговачки субјекти се могу поделити на два начина:
1.

По основу форме

- све делатности које обављају друштва организована као трговачка

друштва или трговци појединци сматрају се трговачким, без обзира на њихов карактер;

По основу предмета делатности

– трговачко друштво је свако друштво које обавља

неку трговачку делатност. Исто важи и за трговца појединца (предузетника). У случају
обављања више делатности, довољно је да само једна има трговачки карактер.

За

појам трговца

(предузетник али и привредно друштво) нужно је неколико

кумулативних претпоставки:

1. Да је реч о физичком или правном лицу;
2. Да то лице самостално и трајно обавља трговачку делатност;
3. Да се то чини ради стицања добити;
4. Да се ради о производњи, промету робе или вршењу услуга на тржишту.

Грађански (непривредни) субјекти

могу се оснивати у разним именованим формама:

грађанска друштва нелукративног типа (конзорцијум, синдикат), удружења, установе,
трговачка друштва са нелукративним циљем, фондације, задужбине, итд.

Трговачки (привредни) субјекти

могу се оснивати као индивидуалне и колективне

форме за обављање профитних делатности.

Индивидуалне форме

могу бити: трговац

појединац - предузетник и једночлано трговачко друштво (ДОО и АД), док

колективне форме

представљају форме трговачких (привредних) друштава уговорног типа (са два или више
оснивача), са правним субјективитетом или без правног субјективитета, као и форме
грађанских друштава лукративног типа (уговор о грађанском ортаклуку више физичких лица).

ИНДИВИДУАЛНИ ТРГОВАЦ - ПРЕДУЗЕТНИК

Индивидуални предузетник (трговац) је правна форма организовања предузећа ради

обављања одређене делатности ради стицања добити, под по правилу индивидуалним
(личним) пословним именом од стране физичког лица и са неограниченом одговорношћу
целом својом имовином

. Дакле, то је искључиво физичко лице (које има пословну

способност)! Услови:

Да поднесе пријаву за упис у прописани регистар

– АПР;

Да не постоје законом прописане сметње

– непостојање инкомпатибилности са

вршењем одређених професија.

Предузетник одговара лично, директно и неограничено целом својом имовином за

обавезе које настану из обављања делатности, без могућности ограничења такве
одговорности. Мора бити уписан у регистар под

персоналним пословним именом

, које

садржи и ознаку „предузетник“ или „пр“, ознаку претежне делатности и седиште, као и адресу.

Обављање делатности предузетника престаје:



Писменом одјавом;



Губитком пословне способности;



Смрћу;



У другим случајевима прописаним законом (блокада рачуна дуже од две године,
забрана обављања делатности, поништење решења о упису у регистар).

ЈЕДНОЧЛАНО ТРГОВАЧКО (ПРИВРЕДНО) ДРУШТВО

Закон о привредним друштвима прихвата концепцију једночланог

друштва с

ограниченом одговорношћу

једночланог акционарског друштва

, које могу оснивати

физичка и правна лица. Једночлано друштво има у принципу све органе које имају друштва тог
типа: АД и ДОО. Када једночлано друштво стекне још бар једног члана (или акционара), без
обзира на основ, дужно је да се усклади са решењима закона која се односе на вишечлано
друштво и да то упише у регистар. Формалноправно овде се не ради о промени правне форме
друштва, па се не примењују правила која важе за ту промену (заштита мањинских акционара,
заштита поверилаца).

КОЛЕКТИВНИ ПРИВРЕДНИ (ТРГОВАЧКИ) СУБЈЕКТИ

Привредно друштво је правно лице које оснивају оснивачким актом правна или

физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања добити

Правно гледано, привредно друштво је уговор. Уговор о оснивању мора бити сачињен у

писаној форми (

forma ad solemnitatem

), а некад се тражи и неки облик свечане форме

(сачињавање или овера од стране нотара). Овај уговор има

облигационо дејство

(мора да

испуњава услове да би био пуноважан – способност уговорних страна, форма, предмет,
сагласност воља, основ), али он може да има и

статусна – институционална дејства

(када на

његовој основи настаје привредно друштво као правни субјект) па стога постоје и посебна
правила која произилазе из овог дејства.

Циљ привредног друштва је обављање одређене економске, лукративне делатности у

циљу стицања профита и расподели добити, али потребно је да се оснивачи друштва удруже и
да на основу уговорно изражене воље удруже свој рад, или да удруже одређени други
уговорени улог.

Улог је одређено право чији предмет може бити ствар и новац (код неких и

рад и услуге) које оснивач мора да стави на располагање трговачком друштву које оснива у
циљу обављања неке привредне делатности

. За узврат, оснивач стиче

чланско право у

основаном друштву

у коме има одређени

удео или акције

сразмерно свом улогу.

Најзад, конститутивни елемент привредног друштва је и

воља да се створи друштво

да се у њему сарађује са другим оснивачима и члановима друштва. Интензитет ове намере
зависи од врсте друштва – ако је већи ризик ортака (неограничена одговорност) воља је јаче
изражена.

ОСНИВАЊЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

За оснивање привредног друштва неопходни су:

оснивачи

оснивачки акт

оснивачки

капитал

. Привредно друштво приликом свог настајања пролази кроз две фазе:

фазу оснивања

фазу регистрације

. Оснивањем се конституишу сви битни елементи будућег друштва, а

регистрација је својеврсна верификација оснивања након које друштво постаје правни субјект.
Друштво се може основати на одређено или неодређено време. Сматра се да је основано на
неодређено време ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

1. Оснивачи

– физичка и правна лица, како домаћа тако и страна, који доносе

оснивачки акт. Кроз оснивачки акт оснивачи изражавају своју намеру и вољу да оснују друштво
одређеног профила, чиме конституишу свој однос према друштву као и однос друштва према
трећим лицима.

2. Оснивачки акт

– конститутивни акт друштва који има форму

одлуке о оснивању,

ако друштво (једночлано) оснива једно лице или

уговора о оснивању,

ако друштво

(вишечлано) оснива више лица. Свако привредно друштво мора имати оснивачки акт (одлука
или уговор), а обележава га следеће: 1) то је конститутивни акт друштва; 2) обавезна је писмена
форма; 3) потписи оснивача се судски оверавају; 4) депонује се приликом оснивања у АПР; 5)
одлуком оснивача се може мењати, осим код АД (оно има статут који може мењати). У ОД, КД
и ДОО оснивачким актом се уређује управљање друштвом и друга питања, а АД поред
оснивачког акта има и статут којим се ово уређује. И статут се сачињава у писменој форми и
региструје.

Оснивачки акт мора да садржи сва битна обележја привредног друштва: податке о

оснивачима, пословно име и седиште, претежну делатност друштва, укупан износ основног
капитала у друштву, износ новчаног улога и опис неновчаног улога сваког члана друштва,
време уплате новчаног улога, односно уношења неновчаног улога, удео сваког члана друштва у
основном капиталу изражен у процентима, врсту и надлежност органа управљања, трајање и
престанак друштва, итд.

Оснивачки акт ОД, КД и ДОО мења се одлуком ортака, командитора и комплементара,

односно скупштине. Оснивачки акт АД не мења се, али се зато одлуком скупштине може
мењати статут АД.

Оснивачки акт је ништав: 1) ако нема законом прописану форму; или 2) ако је делатност

друштва која се наводи у оснивачком акту супротна принудним прописима или јавном поретку;
или 3) ако не садржи одредбе о пословном имену друштва, улозима чланова, износу основног
капитала   или   претежној   делатности   друштва;   или   4)   ако   су   сви   потписници,   у   тренутку
закључења   оснивачког   акта,   били   правно   или   пословно   неспособни.   Ништавост   утврђује
надлежни суд, и она нема дејство на правне послове друштва са савесним трећим лицима. По
правоснажности   пресуде   којом   је   утврђена   ништавост,   покреће   се   поступак

принудне

ликвидације друштва

. Ортаци и комплементари одговарају солидарно и неограничено за

обавезе друштва према савесним трећим лицима. Командитори, чланови ДОО и акционари
одговарају до висине уписаног капитала.

3. Оснивачки капитал

- ЗПД код неких облика друштава изричито прописује почетни

минимални основни (оснивачки) капитал - за АД: 3 милиона динара, за ДОО: 100 динара, а код
мање сложених друштава (ОД и КД) почетни капиталски лимит није прописан, па га одређују
сами чланови друштва, било у новчаном било у неновчаном облику. Кад су у питању друштва
капитала, оснивачки капитал мора у целости бити унет у основни капитал новооснованог
друштва.

СИСТЕМИ ОСНИВАЊА ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА

Данас је доминантан

систем слободног оснивања

(нормативни систем) али када је реч

о оснивању одрђених форми привредних субјеката за обављање одређених делатности, овај
систем се комбинује и са другим системима оснивања.

ЗАКОНСКИ СИСТЕМ

– привредна друштва се могу оснивати самим законом или управним

актом донетим на основу закона. Овај систем оснивања постоји у домену јавног сектора
(оснивање тзв. јавних служби од стране државе или јединице локалне самоуправе).

НОРМАТИВНИ СИСТЕМ

–

омогућава оснивање сваком оснивачу (правном и физичком

лицу) који испуни услове прописане у закону и ако поштује прописани поступак. Овај
систем оснивања је праћен

регистрацијом

, али прописани регистар нема овлашћење

да процењује целисходност оснивања, већ само испитује испуњеност формалних
услова за оснивање друштва, који су прописани законом.

СИСТЕМ ДОЗВОЛЕ –

оснивање неких привредних друштава и регистрација предузетника

за  обављање  одређених делатности  условљена  је  одобрењем  надлежног државног
органа. У неким случајевима, надлежни орган има дискреционо овлашћење да цени
оправданост оснивања и да зависно од такве процене изда или ускрати дозволу за
оснивање,   док   у   другим   случајевима   само   утврђује   испуњеност   формалних   и
материјалних  услова  за  такво   оснивање.  Овај  систем  важи  за  оснивање

пословних

банака

и оснивање

осигуравајућих друштава

(потребна је дозвола НБС),

оснивање

институција финансијског тржишта

(сагласност даје Комисија за ХОВ), и слично.

СИСТЕМ КОНЦЕСИЈЕ -

оснивање неких привредних друштава и регистрација

предузетника за обављање законом прописаних делатности условљена је давањем
концесије надлежног државног органа у прописаном јавном поступку. У ове делатности
спада: експлоатација природних богатстава, коришћење обрадивог земљишта,
коришћење градског грађевинског земљишта, вршење услуга комуналне делатности,
итд.

ВАЖНИ ИНСТИТУТИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

ПРЕДУГОВОР

Оснивачи који намеравају да оснују привредно друштво могу да закључе тзв.

предуговор о закључењу уговора о оснивању привредног друштва

, у складу са општим

правилима облигационог права. Предуговор мора садржати све битне елементе будућег
оснивачког уговора да би био пуноважан као предуговор (обавезивао на склапање оснивачког
уговора). Одговорност за обавезе из фазе оснивања када још нема друштва може се решити
тако што закон може креирати ортачко грађанско друштво, које иако није правни субјект може
да преузима права и обавезе за будуће друштво, као права и обавезе заједничке неподељене
имовине оснивача чланова преддруштва, а не посебне имовине сваког члана преддруштва.
Права и обавезе преддруштва се настанком друштва аутоматски преносе на њега и
преддруштво престаје да постоји.

ПРЕДДРУШТВО

По нашем праву, одговорност за обавезе из фазе оснивања, када још нема друштва,

решава се тако што се сами оснивачи из уговора о оснивању привредног друштва могу
третирати као нека врста ортачке заједнице, и као такви, по самом закону одговарају

солидарно неограничено

према повериоцима из тих уговора. Када настане друштво и када оно

одређеним правним послом прихвати (ратификује) обавезе преузете у фази оснивања, онда и
оно одговара са оснивачима за те обавезе према трећим лицима.

својине, право залоге) али и облигациона (право закупа, право послуге). Ако у имовину
привредног друштва улази право својине на некој ствари, онда привредно друштво одговара за
своје обавезе са том ствари. С друге стране, ако у имовину привредног друштва улази само
право закупа на некој ствари, онда оно не може одговарати за своје обавезе са том ствари која
је предмет права закупа, него само правом које му из тог уговора припада.

Имовина привредног друштва је

јединствена

– једно привредно друштво може имати

само једну имовину, којом одговара за своје обавезе у извршном, ликвидационом и стечајном
поступку. Имовина привредног друштва се може

повећавати

или

смањивати

(пословањем,

продајом ствари из имовинске масе, узимањем кредита, емитовањем ХОВ, итд.)

Обавезе

не чине имовину већ су њени терети, јер имовину чине само права. Имовина

нема активу и пасиву, већ може постојати само

актива и пасива имовинске масе

. Ако су

обавезе (терети) веће од имовине (права), привредно друштво је

презадужено или

инсолвентно

, што води његовом стечају. Изузетно, ако постоји неусклађеност остваривања

права која улазе у имовину и обавеза које је терете, али стварно је имовина већа од обавеза,
онда је реч о

неликвидности привредног друштва

, што не мора водити и стечају. Привредно

друштво постоји све док постоји његова имовина.

ИМОВИНА ВЛАСНИКА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА (СВОЈИНА НАД ДРУШТВОМ – АКЦИЈЕ И

УДЕЛИ)

Што се тиче улога у привредно друштво, ако је предмет улога својина на ствари,

власник губи то право (које стиче привредно друштво), али у обиму свог улога власник стиче
„својину над друштвом“, односно акције или уделе. У имовину власника улази удео или акције
у привредном друштву. Изузетно, ако је предмет улога неко друго право (право закупа), онда
власник задржава право својине на ствари коју улаже у привредно друштво. Ако је предмет
улога својина на ствари, онда власник над привредним друштвом престаје бити власник те
ствари која улази у имовину привредног друштва и постаје власништво тог друштва. Одвојеност
имовине имаоца удела и акција од имовине привредног друштва води и одвојеној
одговорности привредног друштва за обавезе које преузима у правном промету (сваки субјекат
одговара са оним што улази у његову имовину).

ПРАВНИ СТАТУС ОГРАНКА

Огранак (део привредног друштва, подружница, филијала)

нема својство правног лица

али   се   конститутивним   актима   друштва   утврђује   која   овлашћења   има   у   правном   промету.
Огранак се образује или престаје  одлуком скупштине, односно ортака и комплементара, ако
оснивачким   актом   или   статутом   друштва   није   друкчије   одређено.   Огранак   престаје   и
престанком постојања привредног друштва у чијем је саставу.

1. Огранак нема своју имовину (имовина је јединствена и недељива категорија целог

привредног друштва).

2. Огранак нема своје органе који би изражавали његов правни субјективитет.
3. Огранак нема своје пословно име, али има свој назив који садржи и пословно име

привредног друштва.

4. По правилу обавља послове из делатности привредног друштва, а изузетно му се

претежна делатност може разликовати од претежне делатности привредног друштва.

5. Нема своје седиште

, али има место обављања послова из делатности привредног

друштва.

6. Нема своје опште акте.
7. Није субјект статусних промена.
8. Није субјект стечаја и ликвидације.
9. Није субјект промене правне форме привредног друштва.
10. Нема парничну способност

11. Региструје се према месту обављања послова или седишту друштва.