2
SADRŽAJ
UVOD
…………………………………………………………………
3
POJAM KRITIČNE INFRASTRUKTURE …………………………………….. 4
MERE I INICIJATIVE ZA ZAŠTITU KRITIČNE INFRASTRUKTURE........... 6
ODNOS REPUBLIKE SRBIJE PREMA ZAŠTITI KRITIČNE………………… 8
INFRASTRUKTURE
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………. 10
LITERATURA………………………………………………………………….. 12
3
UVOD
Sa pojmom "krize" se susrećemo gotovo svakodnevno, ali je razumevanje sadržaja pojma krize
često nejasno i nerazumljivo. Pojam "kriza" i još češće sintagme "krizna situacija" i "vanredna
situacija" se proučavaju sa različitih aspekata i u različitim naučnim disciplinama. Uopšteno
posmatrano, kriza predstavlja svaki iznenadni prekid do tada neprekidnog funkcionisanja
određenog sistema ili ciklusa, a u užem smislu, pojavu koja označava zaokret, odnosno vrhunac
opasnog razvoja. Ne postoji tipična ili standardna kriza, već je svaka krizna situacija slučaj za
sebe i predstavlja zaseban okvir u kome se analiziraju ranjivost i ugroženost kritičnih kapaciteta.
Mišljenje većine autora koji se bave problematikom upravljanja kriza jeste da svaka definicija
krize treba jasno da navede ključne pretnje, nivo njihove opasnosti, mogućnost kontrolisanja
krize izazvane tim pretnjama, odnosno objektivnu procenu ugroženosti nacionalnih resursa. Na
osnovu tih parametara treba proceniti da li su postojeći mehanizmi i institucije dovoljni za
odgovor na potencijalna krizna stanja i ako nisu na koji ih način treba promeniti. Danas su sve
aktuelnija i značajnija istraživanja koja prikazuju tzv."kriznu matricu". Naime, na osnovu
uspostavljenih kriterijuma predvidljivosti i mogućnosti uticaja na krizu moguće je razlikovati
nekoliko klasa kriza. U tom smislu je konstruisana matrica sa četiri polja, koja omogućava da se
grubo proceni izloženost različitim tipovima kriza, njihovoj učestalosti i važnim protivmerama.
Razlikuju se četiri osnovna tipa krize: konvencionalna kriza, neočekivana, neupravljiva i
fundamentalne krize. Dok se konvencionalne ili neočekivane krize odigravaju kao prostorno-
vremenski izolovani događaji, fundamentalne krize takođe započinju iznenada, ali traju tokom
dugog perioda, pri tome se menjajući.Istraživanja novijeg datuma koja se bave socijalnim
krizama kao pojavama i fenomenima, uvode i pojam "moderne krize"i objašnjavaju je kao
tipičnim proizvodom društva u kome živimo. Moderne krize su produženi periodi ozbiljnih
pretnji i visoke nesigurnosti, koji se šire do nivoa visoke politike i remete širok krug socijalnih
političkih i organizacionih procesa. One su haotični i dinamični procesi, a ne izolovani događaji
uredno raspoređeni u linearnoj vremenskoj skali. Krize mogu tinjati, razbuktavati se, prelaziti u
stanje vanrednih situacija, u zavisnosti koliko od obrazaca samog fizičkog događaja, tako i od
njihove interpretacije u medijima, politici i javnosti uopšte. U većini analiza se ističe da moderna
kriza ima endemična svojstva, tj. ona je
logičan korelat sve složenijih sistema koji iz tehnoloških,
finansijskih ili političkih razloga ne mogu da prate zahteve bezbednosti. Štaviše, moderne krize
imaju tendenciju samoovekovečenja. Nažalost, misao o krizama, posebno na našim prostorima je
još u začetku, a praktično postupanje u kriznim situacijama je na granici neosmišljenog i
paničnog reagovanja i po mišljenju nekih teoretičara, liči na krajnje instinktivnu reakciju.
Praktičari u raznim oblastima, počevši od politike, ekonomije, do zaštite životne sredine, i na
različitim nivoima, od državnog, preko regionalnog do lokalnog, na krize najčešće odgovaraju
