SADRŽAJ
1. UVOD..................................................................................................................................4
2. FIZIJOLOGIJA TRUDNOĆE.............................................................................................5
2.1 Oplođenje.......................................................................................................................6
2.2 Ponašanje tokom trudnoće.............................................................................................6
2.3 Higijena tokom trudnoće................................................................................................6
2.4 Ishrana trudne žene........................................................................................................7
2.5 Kontrolni pregledi u trudnoći.........................................................................................8
2.6 Značaj rada savetovališta za trudnice............................................................................9
2.7 Škola za roditeljstvo.......................................................................................................9
3. PSIHIČKA PRIPREMA TRUDNICE ZA POROĐAJ U SAVREMENIM
USLOVIMA......................................................................................................................10
3.1 Teorijsko upoznavanje sa osnovnim elementima trudnoće i porođaja........................10
3.2 Fizičke vežbe jačanje musculature i relaksacija.........................................................11
3.3 Značaj relaksacije ........................................................................................................12
3.4 Vežbe disanja ........................................................................................................... 21
3.5 Škola roditeljstva ........................................................................................................22
4. METODOLOGIJA ISTRAŽIVAČKOG RADA...............................................................24
2
1. UVOD
Uloga majke i značaj materinstva je jedna od tema kojom se, kako psihologija i srodne nauke
tako i drustvo u celini bavi. Za ulogu majke se pripremamo mnogo pre nego što dođe do
majčinstva. Na nju utiče naša ličnost vaspitanje koje smo stekli u svojoj porodici, zrelost,
obrazovanje, životni stavovi, okolnosti u kojima živimo, odnos sa parterom, kultura, običaj, naš
stav o majčinstvu. Majčinstvo nije nešto što je priroda sama po sebi podesila, ono zahtev
pripremu i stalno učenje. Ono je veliko iskušenje za nas same, ono nas obogaćuje. Nudi
mogućnost da rastemo i razvijamo se u bolje osobe ukoliko spremno uđemo u te ulogu, sa
kapacitetom za adaptaciju.
Trudnoća je normalno stanje organizma žene odnosno drugo fiziolosko stanje. Tokom trudnoće
dešava se niz promena u telu žene: telesne, psihosocijalne, emocionalne, koje su većinom
posledica hormona. Zdravstvena zaštita koju uživaju buduće majke u toku trudnoće, stručna
pomoć u porođaju i i zaštita majke i deteta posle porođaja, predstavljaju faktore koji imaju
značajan uticaj na proces reprodukcije populacije. Period trudnoće obuhvata niz preventivnih i
kurativnih mera zdravstvene službe koje imaju za cilj: da obezbede fiziološki tok trudnoće i
razvoj ploda, da blagovremeno otkrivaju eventualna opšta ili specifična oboljenja vezana za
trudnoću, da obezbede stručnu medicinsku pomoć u toku porođaja , da putem pružanja stručne
nege i kontrole posle porođaja spreče eventualne komplikacije, da putem savetovališta pruže
odgovarajuće savete i vrše kontrolne preglede. Zdravstveno stanje trudnice je značajan faktor od
koga zavisi zdravlje budućeg deteta.
Porođaj je završetak trudnoće odnosno gestacijskog perioda porađanjem jednog ili više
novorođenčeta iz ženinog uterusa. Kao i svaki prirodan proces, logično je da i porođaj, koji
predstavlja jednu od fizioloških funkcija organizma žene, bude bezbolan. Da bi sve prošlo u
najboljem redu neophodna je priprema porodilje za porođaj. Pored fizičke pripreme, mnogo je
bitnija uloga babice i lekara u psihičkoj pripremi i emocionalnoj podršci porodilje. S obzirom na
izmenjene posle ratne uslove života kod nas, naša zdravstvena služba posebno nastoji da svakoj
ženi, u najkritičnijem periodu njenog života, u vreme trudnoće i porođaja pruži odgovarajuću
zdravstvenu zaštitu i stručnu pomoć.
4
2. FIZIJOLOGIJA I KONTROLA TRUDNOĆE
Pri ovulaciji nastaje izbacivanje zdrave jajne ćelije na površinu jajnika. Kako se prošireni krajevi
jajovoda nalaze blizu jajnika, obuhvatjući ga u momentu ovulacije, u trenutku njenog izbacivanja
jajnu ćeliju prihvata jajovod i ako u to vreme u jajovod dođe do susreta sa muškim polnim
ćelijama, nastaje oplođenje. Oplođenja jajna ćelija biva nošena kroz jajovod strujom tečnosi i
talastastim pokretima jajovoda prema šupljini materice 3 – 5 dana i tu se u sluzokoži materice
ugnjezdi i dalje razvija. To je vreme početka trudnoće. Ako nije došlo do oplođenja, jajna ćelija
propadne i dve nedelje kasnije dolazi do menstruacije.
Neposredno posle začeća novo biće je veličine čiodine glave. Posle 2-3 nedelje može se videti
ultra zvučnim pregledom i od tada se naziva embrion.tada je veličine 2 – 3 centimetra. Posle
osme nedelje njegova veličina je 5 centimetara i tada se na njemu mogu razlikovati oči, ruke,
nos. Od trećeg meseca plod više poprima oblik čoveka i od tad nosi naziv fetus. Kada fetus ima
4-5 meseci njegova duzina iznosi 20 centimetara i tada majka može da oseća njegove pokrete.
Od tog trenutka mogu se čuti i srčani udari. Nakraju osmog meseca njegova težina iznosi 2200-
2500 grama. Novorođenče koje se rodi na kraju devetog meseca dugačko je približno 50
centimetara, a teško između 3000-3500 grama.
2.1.
Ponašanje tokom trudnoće
Tokom trudnoće kod trudnice se javljaju brojne promene. Promene zahvataju skoro sve sfere
ženinog bića počev od mentalnih pa do veoma vidljivih fizičkih promena. Neke od njih su
prolaznog, mnoge su trajnog karaktera.
Trudnoća traje 280 dana ili 40 gestaciskih nedelja, 10 lunarnih ili 9 kalendarskih meseci, za to
vreme dolazi do promena na kardiovaskularnom sistemu, respiratornom sistemu, endokrinom
sistemu i promenama na koži. Sve promene koje nastaju su posledica toga da se zadovolje
potrebe organizma majke i organizma ploda.
5
2.1.1.
Higijensko dijetetski režim tokom trudnoće
Za vreme trudnoće u organizmu žene dešavaju se brojne promene koje iziskuju sprovođenje
posebne higijene. Osnovno je pravilo da zdrava trudnica u kojoj postoji normalna trudnoća treba
da živi i da se ponaša onako kako je navikla. Plivanje je dopušteno pod uslovom da je voda
topla, a da samo plivanje ne izaziva napor. Svaka trudnica treba da provede barem jedan čas
dnevno svežem vazduhu i u šetnji. To isto važi i za kućne poslove, žena može da ih obavlja ali
pod uslovom da nema opterećenja. Trudnica treba da ima dovoljno odmora. Ona mora rano da
legne i da prosečno spava 8-9 časova. Korisno je da prilegne posle ručka 15-20 minuta. Odeća
trudnice treba da bude tako podešena da ne seže trbuh. Najpogodnije su široke haljine. Obuća
treba da je udobna i prostrana.
Najveću pažnju treba posvetiti higijeni tela. Potrebno je da se trudnica što češće kupa, a da je
temperatura vode 30 stepeni. Kako je u trudnoći povećano lučenje sekreta iz vagine, spoljne
polne organe treba prati svakoga dana prokuvanom vodom i sapunom. Zabranjeno je unutrašnje
ispiranje. Dojek svakoga dana dva puta na dan treba prati vodom i sapunom, a bradavice od
petog meseca još dobro istrljatinasapunjanim komadom frotir-platna. Posle svakog pranja
bradavice treba namazti lanolinskom kremom. Trudnica treba da nosi prsluk.
Poznato je da su u trudnoći česte promene u psihičkoj sferi, a pogotovu u prvim mesecima.
Trudnice menjaju narav i raspoloženje.potrebno je da žena u trudnoći zauzme pozitivan stav i taj
stav održi.
2.1.2.
Ishrana trudne žene
Trudna žena mora obratiti pažnju na ishranu, jer ona može uticati ne samo na njeno zdravlje, već
i na zdravlje ploda. Pogrešno je mišljenje da žena treba da jede za dvoje. Ako se u ishrani majeke
ne nalaze sve one materije koje su neophodne za rast ploda, ona će ih uzimati iz tkiva majke.
Ako ih ne nađe ni u tkivu majke nastupiće njegovo oštećenje. U ishrani trudnice moraju biti
zastupljene ove materije: belančevine, ugljeni hdrati, masti, mineralne soli, vitamini. Namirnice
koje su bogate mastima daju toplotu, ugljeni hidrati energiju. Od mineralnih soli kalcijum i
fosfor služe za izgradnju plodovih kostiju. Od drugih minerala potrebno je da trudnice unose
gvožđe i jod. Od vitamina neophodni su vitamini : A, B, C, D, E, K. Ona treba da poije bar litar
dnevno, da pojede bar 120 grama mesa dnevno i obavezno da uzima sir, jaja, maslac, sokove.
7
Sledećim dolaženjem trudnice na pregled obuhvaćena je dalja kontrola trudne žene i pri tome se
sprovode sledeće radnje:
slušanje srčanih tonova ploda,
skrining test na hiperglikemiju ( 28-32 nedelja ),
skrining test za hipertenziju,
po potrebi pregled utra zvukom,
davanje saveta i uputa za psihofiziču pripremu za porođaj i dojenje,
kardiotokografski pregled, obavezno jednom nedeljno od 36 ndelje gestacije.
Planira se da tokom trudnoće osim prvog pregleda na kom se utvrđuje postojanje trudnoće, budu
obavezni bar još četiri kontrolna pregleda. Naročito ove preporuke o vremenu i sadržaj pregleda
važe samo ako se radi o trudnoći niskog rizika i ako se tokom trudnoće ne razvijaju
komplikacije. Ako postoji bilo kakvo odstupanje od normalnog toka ili pogoršanja stanja
potrebno je intenzivirati kontrole .
U okviru planiranih poseta savetovališta u poslednjem mesecu trudnoće ,potrebno je pripremiti
uput za porodilište. U koliko ranije nije dogovoreno, u poslednjem mesecu vrši se izbor
porodilištaa za obavljanje porođaja.U poslednjoj nedelji trudnoće pregled se obavlja u bolnici u
kojoj će se trudnica porađati, gde se vrši kontrola krvnog pritiska i telesne težine, akušerski i
ultrazvučni pregled i ctg zapis.
2.3.
Značaj rada savetovališta za trudnice
Savremeno roditeljstvo nije ograničeno samo na izučavanje normalne i patološke trudnoće,
nepravilnih porođaja i babinja, već ima neposredan zadatak da bdi nad životom svake trudnice i
da joj obezbedi pravilan razvoj trudnoće...
Danas je posebna pažnja posvećena savetovalištima za trudnice, psihičkoj i fizičkoj pripremi
trudnice za porođaj i u sprovođenju prenatalne i postnatalne zaštite, da bi se preventivnim
merama otklonile nepravilnosti i izbegle štetne posledice za majku i dete.
