1.
Ujedinjene nacije kao subjekt MPO-
Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva
naroda Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog
rata, kojim je označio Saveznike.Ideja o Ujedinjenim nacijama je razrađena u deklaracijama
potpisanih na Savezničkim konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943.
Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra, 1945, pošto su Povelju ratifikovale pet stalnih
članica Saveta
bezbednosti — Republika
Kina, Francuska, Sovjetski
Savez, Ujedinjeno
Kraljevstvo, i Sjedinjene Države — i većina ostalih 46 potpisnica. Organizacija ujedinjenih
nacija, ili OUN do 1950-ih, posle Ujedinjene nacije, ili skraćeno UN. Sedište UN je u Njujorku
na Ist Riveru. Zemljište na kojem se nalazi zgrada kupljeno je pomoću donacije Džona D.
Rokfelera, mlađeg (zgrada međutim ne pripada Sjedinjenim Američkim Državama) Iako je
glavno
sedište
u
Njujorku,
veliki
broj specijalizovanih
agencija se
nalazi
u Ženevi, Hagu, Beču, Montrealu, Bonu i na drugim mestima. Glavna tela:Generalna skupština
Organizacije ujedinjenih nacija Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija Ekonomski i
socijalni savet Organizacije ujedinjenih nacija Sekretarijat Organizacije ujedinjenih nacija
Međunarodni sud pravde.
2.
OEBS kao subjekt MPO
-
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) (engl.
Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE)) najveća je svetska međuvladina
organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti. U njen domen spadaju pitanja kao što su
kontrola naoružanja, ljudska prava, sloboda štampe i slobodni izbori.[1] Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju Većina od 3500 članova osoblja OEBS-a je angažovana na
zadacima na terenu, dok oko 10% je angažovano u sedištu organizacije u Beču. OEBS je ad hoc
organizacija po Povelji Ujedinjenih nacija i cilj su joj rani nagoveštaj i sprečavanje sukoba,
rukovođenje kriznim slučajevima i posleratovska obnova. NJenih 57 članica je iz Evrope,
Kavkaza, centralne Azije i Severne Amerike i pokriva najveći deo severne hemisfere.[1] OEBS
je osnovan tokom Hladnog rata kao foruma istoka i zapada.Misija, OEBS je bila zadužena za
sprovođenje izbora za predsednika republike i republički parlament na prostoru Autonomne
pokrajne Kosovo i Metohija 6. maja 2012. god.
3.
NATO kao subjekt MPO-
Nastao je Severnoatlantskim sporazumom. Potpisan je u Vašingtonu 4.
aprila 1949. Tim ugovorom NATO je promovisan kao organizacija sa ciljem da čuva i osigurava
bezbednost zemalja članica, bilo političkim ili vojnim sredstvima i da omogućava zaštitu
zajedničkih osnovnih vrednosti: demokratije, ljudskih sloboda, solidarnosti, blagostanja, mira i
stabilnosti i vladavine prava Glavni deo sporazuma je Član 5 koja obavezuje sve zemlje članice
da smatraju oružani napad protiv neke država kao napad na sve države. Ovaj deo sporazuma je
prvi put iskorišćen 2001. god. kao odgovor na napade 11. septembrа nа Svetski trgovinski centаr
i Pentаgon u operаciji Asistencijа Orla. Završetak Hladnog rata, raspuštanje Varšavskog pakta i
raspad Sovjetskog saveza, otklonio je suštinsku vojnu pretnju Zapadnoj Evropi. Na taj način,
NATO se preobražavao od čvrsto povezanog saveza odgovornog za kolektivnu odbranu, u
organizaciju kolektivne bezbjednosti. Današnji NATO počeo je svoje oblikovanje 1991. Strateški
koncept usvojen od strane čelnika država i vlada članica NATO-a u novembru 1991. u Rimu,
Sastanak održan u Madridu, u junu 1997., bio je neka vrsta prekretnice koja je obeležila
završetak velikih NATO-ovih inicijativa i rezultat je bio početak pregovora o pristupanju novih
država članica i prihvatanje politike “otvorenih vrata”, proširivanja Partnerstva za mir
Uspostavljen 1994.
PzM je prva stepenica ka članstvu u NATO, a zemlje koje mu pristupe,
između ostalog, obavezuju se da će čuvati demokratiju.
4.
Transnacionalne terorističke organizacije kao subjekt MPO-
Terorističke organizacije su
profesionalne organizacije, kriminalne organizacije, koje koriste sredstva nasilja u ostvarivanju
zajedničkih ciljeva. Odlikuju ih stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militantne organizovanosti,
solidarnost i anonimnost članstva. verski terorizam je potisnuo (zamenio) ideološki terorizam, a u
etničkom i nacionalnom terorizmu zauzeo centralno mesto i postao osnovni mobilišući faktor.
Verski identitet je snažniji od svih drugih identiteta jer je vezan za božiju “pravdu” i milost. Bog
je neka vrsta poslednjeg (konačnog) utočišta čovekovog, “azil” posle iskušenja i neuspeha.
Pojedinac sve radi u ime Boga i po “naređenju” Boga. Zbog toga je i verski terorizam snažno
ukorenjen u pojedinačni i kolektivni identitet, bezobziran i surov po izboru ciljeva i izvršenju
akcija i veoma rasprostranjen. On je istovremeno i najstariji oblik terorizma , a često je povezan
sa etničkim terorizmom Uspon savremenog verskog terorizma povezan je sa iranskom islamskom
revolucijom iz 1979. godine. Od tada se stalno povećava broj grupa i organizacija koje šire ideje
islamskog fundamentalizma.
5.
Pojam globalizacije
- je pojam koji se koristi za opisivanje promena u društvima, kulturi i
svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini,
kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i
tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine od. razvoj slobodne trgovine.
Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva. MMF definiše globalizaciju
kao „rastuću međusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo povećanje i
raznovrsnost broja međunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i
generalizovana tehnološka razmena”.
Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih
tržišta, pronalazak novih tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u
poslovanju, uklanjanje ili ograničavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane
najrazvijenih svetskih zemalja.
6.
Zapadnoevropska unija: nastanak i značaj-
Zapadnoevropska unija (WEU), je evropska
odbrambrena i sigurnosna organizacija osnovana Briselskim sporazumom iz 1948. godine o 50-
godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji,
što se smatra zametkom NATO pakta i Evropske unije. Nadležnosti Zapadnoevropske unije,
stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma prelaze na EU. Ugovor o ZEU je ukinut u martu
2010. a ona u potpunosti prestaje sa radom do jula 2011.
Cilj organizacije je:da pruži pomoć
među članicama u slučaju agresije I da promoviše zajedništvo Evrope.
7.
Evropska bezbednosna strategija-
EU je definisala ciljeve i instrumente kako da obezbedi
konkurentnost u izmenjenim uslovima i poboljša standard svojih građana. Ključna komponenta
Lisabonske strategije bila je razvoj i unapređenje znanja što je podrazumevalo veća ulaganja u
obrazovanje i stručno usavršavanje, naučna i tehnološka istraživanja i inovacije.
Da bi zaštitila svoju
bezbednost i promovisala svoje vrednosti, EU ima tri strateška cilja:
Bavljenje pretnjama, Izgradnja
bezbednosti u našem susedstvu I Međunarodni poredak zasnovan na delotvornom
Multilateralizmu.
8. Osobine subjekata MPO-
Subjekti međunarodnih odnosa su oni činioci koji se sastoje od ljudi,
dakle grupe ili zajednice i uz to ispunjavaju sledeće uslove: organizovanost, nezavisnost,
međunarodni karakter, politički značaj.
Organizovanost
-grupa ljudi mora biti organizovana i to
tako da je sposobna da donosi odluke koje se pripisuju celoj zajednici i koje njeni pripadnici po
pravilu usvajaju i sprovode u delo.Iako se zovu države, iako formalno imaju pozitivno
zakonodavstvo, neke države ne mogu ispunjavati ovaj uslov.
Nezavisnost-
subjekt međunarodnih
