Dugoročni izvori finansiranja
I
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ДУГОРОЧНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА
БЛАЦЕ, ОКТОБАР 2018. ГОДИНЕ
II
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ДУГОРОЧНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА
Mентор:
Kандидат:
др Кристина Цветковић
Филип Марковић 104/15 М
Блаце, октобар 2018. године

3.12Франшизинг.........................................................................................................25-30
3.13Форфетинг.................................................................................................................30
4.ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ПОЗИТИВНОГ НЕТО ТОКА ГОТОВИНЕ...................................31
5.ВРЕМЕНСКА ВРЕДНОСТ НОВЦА..............................................................................32-33
6.ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................34-35
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................36
1
УВОД
Дугорочно финансирање представља финансирање на рок дужи од 5 година којим
предузећа - дужници финансирају куповину имовине с дугжим веком употребе или
финансирају веће инвестицијске пројекте. Ризик је код таквог финансирања највећи с
обзиром на дужину доспећа и величину износа новчаних средстава, па стога није чудно да
је каматна стопа за тако прибављена средства највиша.
Пошто је такав облик финансирања најризичнији повериоици захтевају детаљно и
опсежно испитивање бонитета дужника што узрокује и високе додатне трошкове. У
већини случајева повериоициспроводе контролу дотичног улагања све док се кредит у
потпуности не исплати. Предност дугорочних наспрам краткорочних кредита је та што
дугорочно кредитирање нема опасности која произлази из рокова доспећа главнице код
краткорочних кредита што стално угрожава солвентност дужника, као ни опасност да се
трајна текућа имовина повећа на основи краткорочног финансирања те имовине.
Главни финансијски циљ предузећа је максимизација профита власника капитала и
опстанак предузећа. Нормално је да власници теже за себе обезбедити максималне
користи, то ће постићи прибављањем новца за текуће развојне потребе предузећа. Из ових
константација произлази проблем истраживања, а то је недостатак спознаја везаних за
изворе финансирања. Из постављеног проблема произлази и предмет истраживања, а то је
истражити и објаснити дугорочне изворе финансирања. Објекат истраживања су
дугорочни извори финансирања.Више занимања за изучавањем финансија јавља се у
раним годинама 20. века. Све неге до прве половие XX. столећа финансијски су се
менаџери бавили финансирањем и управљали готовинским ставкама свога предузећа – и
то је углавном било све.
У почетку се изучавање сводило на проучавање алата институција и процедурална
тржишта капитала. Наравно финансијски подаци и записи у то време знатно су се
разликовали од данашњих, а није ни постојала законска регулатива (као данас) која би
захтевала већу транспарентност у пословању. Око 1920-их индустрија се нагло почела
развијати, тиме узроковано почела се јављати већа потреба за финансијским средствима.
Пажња је тада била више усмерена према екстерном приступу финансирању, док је у

3
1.ВРСТЕ ФИНАНСИРАЊА
Подела финансирања може се извршити са више становишта, а најзначајнија је свакако
подела према врстама и то:
1. Према року расположивости извора
2. Према пореклу извора финансирања
3. Према власништву извора финансирања
1.1Финансирање према року расположивости извора
Финансирање према року расположивости извора, се може поделити на:
Краткорочно финансирање
- које подразумева финансирање пословања из краткорочних
извора који су расположиви на период до највише једне године. Овај вид финансирања се
може користити искључиво за улагања у обртна средства.
Средњорочно финансирање
- је оно које се односи на временски период од једне до пет
година и погодно је за средњорочна улагања у основна средства
Дугорочно финансирање
- је оно које се односи на временски период који је дужи од 5
година
Извори могу бити рочни у ситуацијама када имају рок доспећа дужи од 5 година. Ови
извори, између осталих, могу бити дугорочни кредити, емисије обвезница и хартија од
вредности...
Нерочни извори немају рок доспећа, већ су трајно расположиви. То могу бити средства
прикупјена емисијом акција, задржана добит и слично. Ова средства се користе за улагања
у основна средства, односно у развој предузећа.
1.2Финансирања према пореклу и власништву
Према свом пореклу извори финансирања се деле на:
Интерне
- које је остварило само предузеће (амортизација, задржана добит, резерве);
др И., Самарџић, мр Н., Митић, (2009)
Рачуноводство,
Висока пословна школа струковних студија Блаце,
стр 123
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti