1- ПРЕЗЕНТАЦИЈА:
1.ПОЈАМ ЈАВНОСТИ:
Значење термина ,,јавност

" изведено је из значења речи „јава",

као појавног света који се може чулима опазити. „Јавно" зато
означава обзнањеност.

Политичко значење речи „јавност

" у овом

смислу изводи се из латинских речи

„publicus" (јаван)

„populus"

(народ)

Појам јавности конституише

се и из односа према појму

приватности, тј. интимности.

Атрибут „јавног“, најчешће

се

примењује у смислу јавног мнења, тј.,

„јавности која је добро

обавештена или која негодује"

Историјски развој јавности

према Јиргену Хабермасу

:античка, репрезентативна, литерарна,

грађанска јавност.

2.АНТИЧКА ЈАВНОСТ:

Категорије „јавног" и „приватног" јављају се још у старој Грчкој у
којој је

сфера ПОЛИСА

, града-државе,

ЗАЈЕДНИЧКА

свима и

строго одвојена од сфере куће, као сфере приватног домена.

Јавни

живот, БИОС ПОЛИТИКОС, одиграва се једнако на тргу,
АГОРИ, али исто тако и у разговору

. За антички свет, јавност

заправо, представља

царство слободе

, домен укојем све постаје

видно. Домен јавности био је не само приступачан свим слободним
људима, него је учествовање у јавном животу заједнице била
истовремено и њихова обавеза.

Постојање агоре

као средишта

јавног

живота, означава и стварање новог друштвеног простора

унутар кога влада једнакост у праву

изражавања мисли, идеја и

вредносних судова.

Развој полиса омогућио

је настанак

јавне

политичке комуникације. Речи постају „политичко оруђе par
excellance, средство заповиједања и владања над другима..

3.ПОЈАМ РЕТОРИКЕ и ПЛАТОНОВ и АРИСТОТЕЛОВ
ОДНОС ПРЕМА ПЕСНИЦИМА И РЕТОРИЧАРИМА:
Појам реторике

- Потиче од речи ''rhetoreia'' – речитост,

елоквенција. То је вештина лепог говорења и техника
беседеништва, основали су је софисти, а у античкој Грчкој
представљала је део логике.

Вештина говорења и убеђивања зависила је од способности
појединаца који су у кругу публике настојали да је увере у тачност
својих ставова, мишљења и идеја.

Већ тада Платон подвлачи

линију разграничења између људи

који су кадри да сазнају

истину и оних који имају само мнења. Што се тиче реторике која се
обраћа народу Атинском и другим народима,ваља се рећи да ови
ретори не говоре увек оно што је најбоље, они теже само за тим да
се додворе, они јавни интерес потчињавају свом личном интересу и
са народом поступају као са децом мислећи само на то да им се
допадну".

4.ДЕМАГОГ И ДЕМАГОГИЈА

Основни медиј је реч, док се

вођа мнења назива - демагог.

Демагог производи илузије да је немогуће - могуће. To је човек који
за све има одговор, развијен смисао за интерпретацију, при чему је
рашчистио са моралом и сличним етичким категоријама.

Демагогија злоупотребљава

незнање, неинформисаност и

нерасположење масе и одлична је техника завођења јавног мнења.
У демагогији

није важна аргументација,

већ

допадљивост

публици.

На различитим етапама друштвеног развоја,

појам

јавности ограничен је само на ужи друштвени слој који је у
стању да стално или повремено утиче на политичку праксу

Тако се

у грчко-римском свету

категорија јавности ограничава

искључиво

на грађане, док су робови и кметови били искључени

из јавности

6.ГРАЂАНСКА ЈАВНОСТ:
Развој демократије

почиње рађањем идеја већег ангажовања људи

да сами преузму бригу о својој судбини. Тек стварањем друштвеног
уговора грађанин постаје носилац опште воље, па

Устав из 1791

први пут обезбеђује политички

независну јавност

Министар у

апсолутистичкој влади - Некер

који

уочи Француске револуције

схвата да јавно мнење поседује моћ „која прописује законе који
се поштују и у краљевом двору". Они који то не схвате неће
моћи да опстану на власти

.Специфичност значења огледала се у

потреби организовања јавних расправа, јер само политичким
резоновањем и публицитетом долазимо до услова неопходних за
стварање парламентарне демократије

. Најзначајнија институција

јавности раног либерализма био је

парламент

, који је развијајући

политичко говомиштво, заправо

охрабривао критичко

резоновање

Појавом штампе мало је људи било свесно значаја

средства битног за формирање јавног мнења

Замењујући говор

тргова, дворских салона и сталешких кафана, новине стварају
нови модел друштвеног комуницирања

, производећи обиље

садржаја привлачних за јавност.

8. ПОЈАМ ЈАВНОГ МНЕЊА: Појам јавног мнења нераскидиво
је везан са категоријом грађанске јавности

. Латинска реч

“opinio” (енг. и фр. opinion), значи

несигуран и не потпуно

доказани суд

. Тек се у 18. веку јавља појам јавног Према Кантовом

мишљењу

, публика

која резонује и која јавно размењује своје

мисли и идеје

, представља заправо политички активну јавност

која у републиканском уређењу постаје организациони принцип
либералне правне државе.

9. КАНТОВ И ХЕГЕЛОВ ОДНОС ПРЕМА ЈАВНОМ МНЕЊУ:

Према Кантовом мишљењу

, публика

која резонује и која јавно

размењује своје мисли и идеје

, представља заправо политички

активну јавност

.За разлику од Канта

, Хегел је био веома

критичан према јавном мнењу

Фаворизујући ум као језгро

истине, он негира јавно мнење као привид слободе, разликући
га од мишљења

.Јавност као посредујућа инстанца између друштва

и државе, омогућава

образовање публике која постаје носилац

јавног мнења. Јавно мнење је заправо носилац публицитета
који обезбеђује демократску контролу државне делатности

Политичка демократија- Један од услова за стварање и
функционисање демократског јавног мнења, ослања се на

категорију аутономије личности

која од сваког грађанина

прави политичког субјекта, способног не само да критички
резонује већ и да учествује у политичком животу заједнице

10. СЛОБОДНО ЦИРКУЛИСАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА КАО
ПРЕДПОСТАВКА ЈАВНОГ МНЕЊА:

Најважнији услов за функционисање демократског јавног мнења
јесте

слободна циркулација информација, што је могућно само

тамо где средства информисања нису предмет државног
монопола

. Тамо где јесу, јавља се у облику цензуре.

Цензура

онемогућава критичку функцију јавности,

тим пре што она јавно

мнење, из средства за ослобођење друштва претвара у инстанцу
очигледне репресије у свим доменима друштвеног живота.

Јавност

се формира на

либералним претпоставкама, уз пуну слободу

информација, али да би била потпуна средства информисања не
могу бити под монополом државе или приватног бизниса.
Демократија,

претпоставља

слободно изражену вољу

појединаца. Мнење се заснива на прећутном одобравању и

12. МАНИПУЛАТИВНА УЛОГА СРЕДСТВА МАСОВНЕ
КОМУНИКАЦИЈЕ: Средства комуникације најбржи су и
најлакши начин за промену менталног духа нације, осећања,
историје, што стратези медијских монопола одлично уочавају.
Глобалне корпорације дефинишу нове стандарде ко је ће сви
емитери морати да прихвате.

Стварањем слика о неком лидеру,

партији, програму, појединцу, народу или држави развијамо
материјалне судове, али и мишљења о њиховој вредности.

Моћ и

сила не познају границе, тако да се злоупотребом медија опасне
намеpe представљају племенитим и обрнуто

. Отуда толико

расправа и дилема око креирања јавности:

политика, медији и

скривени господари економске моћи чине тријаду новог
универзума

У модерним теоријама друштва, јавно мнење је

изгубило значење непосредне и извршне воље народа

*13.ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ ПОЈМА ЈАВНОГ
МНЕЊА:

авремени појам јавног мнења садржи два