67. U

GOVORI

KOJIMA

ZASNIVA

RADNI

ODNOS

UGOVOR

PRIVREMENIM

POVREMENIM

POSLOVIMA

UGOVOR

VOLONTIRANJU

UGOVOR

ZASTUPANJU

POSREDOVANJU

UGOVOR

DELU

UGOVOR

STRUČNOM

OSPOSOBLJAVANJU

UGOVOR

LICEM

KOJE

ČLAN

OMLADINSE

ILI

STUDENTSKE

ZADRUGE

UGOVOR

DOPUNSKOM

RADU

;

68. U

GOVOR

PRIVREMENIM

POVREMENIM

POSLOVIMA

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120
radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih
poslova sa:



nezaposlenim licem;



zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme- do punog radnog vremena;



korisnikom starosne penzije;



licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina;
Ovaj ugovor se zaključuje u pisanom obliku.
Prema mišljenju Ministarstva za rad i socijalnu politiku? – mora da se radi o poslovima

koji su iz delatnosti poslodavca i da Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta nije
utvrđena vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima - inače se
radi o stalnim poslovima.

69. U

GOVOR

VOLONTERSKOM

RADU

/ 72. U

GOVOR

STRUČNOM

OSPOSOBLJAVANJU

USAVRŠAVANJU

Atipičnost je što se kod ovog ugovora ne zasniva radni odnos. Zbog toga je konsktrukcija
„pripravnici volonteri“ npr. u sudovima,

contradictio in adiecto

, jer je pripravnički rad u okviru

radnog odnosa, dok je volonterski van radnog odnosa.

Zakon o radu ovaj ugovor naziva

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

jer je namenjen pre svega licima kojima je potrebno da rade određeno vreme pripravnički staž, a
ne mogu da dobiju poziciju pripravnika.

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac može da zaključi u

pisanom obliku :

sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog isita,
kada je to zakonom, tj. pravilnkom predviđeno ko poseban uslov za samostalan rad u
struci;

sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u
svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvrđeno programom
usavršavanja, odnosno specijalizacije.
Poslodavac može tim licima da obezbedi novčanu naknadu i druga prava u skladu sa

zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Ona se ne
smatra zaradom.
Volonteri za rad uglavnom ne dobijaju naknadu, ali i ako dobijaju, ona se ne smatra zaradom.
Imaju prava iz zdravstvenog i penzionog osiguranja u slučaju invalididiteta, ako se radi o povredi
na radu ili o profesionalnom oboljenju.

70. U

GOVOR

DOPUNSKOM

RADU

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem a najviše do 1/3 punog radnog vremena. Tim ugovorom
se uređuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada i on se zaključuje u
pisanom obliku.

71. Ugovor o angažovanju direktora

Direktor može da zasnuje radni odnos na određeno -može da traje do isteka roka
na koji je izabran, do razrešenjaili neodređeno vreme

ugovorom o radu.

Ako direktor ne zasniva radni odnos, međusobna prava, obaveze i
odgovornosti između njega i poslodavca utvrđuju se

ugovorom o

međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora

. U tom

slučaju, lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad
koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa
ugovorom.

Obe vrste ugovora zaključuje sa direktorom u ime poslodavca upravni odbor ili
drugi organ koji je određen aktom poslodavca.

73. U

GOVOR

LICEM

KOJE

ČLAN

OMLADINSKE

ILI

STUDENTSKE

ZADRUGE

Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem
koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

74. U

GOVOR

DELU

–

RAZLIKE

SLIČNOSTI

UGOVOROM

RADU

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu u pisanom obliku
radi obavljanja poslova koji su

van delatnosti poslodavca

a koji imaju za

predmet:



samostalnu

izradu ili opravku određene stvari;



samostalno

izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla;

Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu
delatnost u oblasti kulture i tada mora da bude u saglasnosti sa posebnim
kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti
umetnosti i kulture, ako postoji.

Razlike ugovora o delu i ugovora o radu:

GOVOROM

DELU

UGOVARA

IZVRŠENJE

KONKRETNOG

POSLA

KOJI

TRAJE

ODREĐENO

VREME

GOVOROM

RADU

UGOVARA

IZVRŠAVANJE

ODREĐENE

VRSTE

POSLOVA

ODREĐENOM

VREMENSKOM

PERIODU

On   nije   regulisan   srpskim   zakonodavstvom   iako   je   u   praksi   jako   čest.Postoji   kada   nema
OSNOVA   za   zasnivanje   radnog   odnosa   ili   nisu   ispunjene   PRETPOSTAVKE   za   zasnivanje
radnog odnosa. Faktički rad može postojati od samog početka rada, ili u toku trajanja radnog
odnosa ako otpadne OSNOV za zasnivanje radnog odnosa, ili se javi osnov za prestanak radnog
odnosa ili PRETPOSTAVKE za obavljanje rada.
On   se   može  definisati   kao   odnos  rada  u   kome   radnik   radi   na  redovan   i   propisan   način   ali
PRAVNOG OSNOVA nema, nezakonit je ili ne postoji; Takođe, može se reći da je faktički
radni odnos

contradictio in adjecto

, jer radni odnos ili postoji ili je rad faktički – postoji rad ali

ne postoji radni odnos.

Položaj radnika koji radi po osnovu faktičkog rada - Ako pre stupanja na rad nije

potpisan ugovor o radu, tj. nema pravnog osnova s obzirom da je ugovor u radu formalan
ugovor, u našem ZOR-u se postavlja fikcija da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme, tj.
vrši se konvalidacija ništavosti. To znači, da će radnik imati sva prava po osnovu radnog odnosa
u slučaju spora. Ali, retko koji radnik se odluči da tuži poslodavca. Takođe, poslodavac može da
istakne prigovor –

nemo auditur

– prema kome niko ne može da izvlači prava iz svoje

nesavesnosti – jer je i radnik pristao na to da radi bez pravnog osnova. Međutim, možemo uzeti u
obzir da je radnik inherentno slabija ugovorna strana i da u svim ovim slučajevima inherentno
postoji zloupotreba dominantnog položaja, tako da je “ugovor bio zabranjen samo jednoj strani
– poslodavcu.

77. Z

ABRANA

KONKURENCIJE

–

KLAUZULA

NEKONKURENCIJE

Ugovorom o radu mogu da se utvrde

poslovi

koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i

za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca
kod   koga   je   u   radnom   odnosu.   Radno   zakonodavstvo   štiti   zaposlene   utoliko   što   zabrana
konkurencije   nije   obavezna   klauzula   ugovora   o   radu,   već   fakultativna.   Neka   strana
zakonodavstva   uslovljavaju   ovu   klauzulu   visokim   dohotkom   zaposlenog   i   rukovodećom
funkcijom.

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postojeuslovi da zaposleni radom kod

poslodavca



stekne nova, posebno važna tehnološka znanja;



širok krug poslovnih partnera;



da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni;

Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog

zahteva naknadu štete.

Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije,

u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije

prestanku radnog odnosa

, u roku koji ne može da bude duži od 2 godine po prestanku

radnog odnosa, ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu
naknadu u ugovorenoj visini.

78. U

GOVOR

RADU

POD

IZMENJENIM

USLOVMA

IZMENA

UGOVORA

RADU

Poslodavac i zaposleni mogu aneksom da izmene ugovor o radu. Ponudu za zaključenje

aneksa ugovora o radu mogu da upute i zaposleni i poslodavac, ali ZOR uređuje samo slučaj
kada ponudu čini poslodavac, jer je neprihvatanje poslodavčeve ponude za zaključenje aneksa

ugovora o radu razlog za otkaz. Nasuprot tome, neprihvatanje ponude koju je zaposleni uputio
poslodavcu ne može da se konvertuje u otkazni razlog.

Situacije kada poslodavac može ponuditi zaključenje aneksa UOR tj. Izmenu ugovorenih

uslova rada>



Radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;



Radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca;



ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta
poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;



ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad
manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni
dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini
cene prevozne karte u javnom saobraćaju.



u drugim slučajevima samo uz pristanak zaposlenog;



Radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca



privremeno, na odgovarajući posao, dok traju razlozi za njegovo upućivanje a najduže
1g, tj. i duže od godinu dana dok traju razlozi za upućivanje ali samo uz saglasnost
zaposlenog;



pod uslovom da je privremeno prestala potreba za njegovim radom/dat u zakup
poslovni prostor/ zaključen ugovor o poslovnoj saradnji među poslodavcima;



i u drugim slučajevima utvđenim ugovorom o radu ili opštim aktom uz saglasnost
zaposlenog;

Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na

odredjeno vreme dok ugovor o radu sa prvi poslodavcem ne prestaje, već dolazi do suspenzije
osnovnih prava i obaveza.



Ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz programa za rešavanje
viška zaposlenih u vidu mera za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod
drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće
od polovine radog vremena, itd.



Radi izmene novčanog iznosa osnovne zarade i elemenata za utvrđivanje radnog ucinka,
naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog, rokova za isplatu
zarade/pozivanje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi.



U drugim slučajevima utvrđenim pravilnikom o radu,kolektivnim ugovorom i ugovorom
o radu.

Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodava je dužan da zaposlenom u pisanom obliku
dostavi i razloge za ponudu,

rok

u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i

pravne posledice

koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za
zaključenje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac a koji ne moze biti kraći od 8 radnih
dana.Ako se u tom roku ne izjasni, smatraće se da je odbio ponudu za zaključenje aneksa.

79. Z

AŠTITA

ZDRAVLJA

BEZBEDNOSTI

RADU

–

VRSTE

MERE

ZAŠTITE

Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu se obezbeđuje sistemom mera zaštite, čija je funkcija da ne
dođe do profesionalnog oboljenja, povrede na radu, smrti radnika, usporavanja fizičkog i
duševnog razvoja omladine, onemogućavanje normalnog ostvarivanja materinstva, umanjena



da radni proces bude prilagođen njegovim telesnim i psihičkim mogućnostima, a radna
okolina, sredstva za rad i sredstva za ličnu zaštitu na radu ne ugrožavaju njegovu
bezbednost i zdravlje;

Poslodavac je dužan da:



donese

akt o proceni rizika

u pismenoj formi za sva radna mesta i da utvrdi način i mere

za njihovo otklanjanje; utvrdi poo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

pravilnikom o

radu ili kolektivnim ugovorom

odnosno ugovorom o radu ako ima do 10 zaposlenih,

odredilice za bezbednost i zdravlje na radu

aktom u pismenoj formi

; , odnosno da donese

odgovarajuća

uputstva za bezbedan rad;



zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere; obaveštava ga o
uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda koji
nastaju njihovim uvođenjem;osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;i obezbedi
imkorišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i da ih održava u ispravnom
stanju;zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje
zaposlenih.



angažuje pravno lice sa licencom

radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i

ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne
okoline;Ono je dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu. obezbedi na
osnovu akta o proceni rizikapropisane lekarske preglede;obezbedi pružanje prve pomoći,
kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i
evakuaciju;

Poslodavac je dužan da

izvrši osposobljavanje zaposlenog

za bezbedan i zdrav rad – 1) kod

zasnivanja radnog odnosa 2) premeštaja na druge poslove 3)prilikom uvođenja nove tehnologije
ili novih sredstava za ra 4)kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za
bezbedan i zdrav rad.Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i
zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu
u skladu sa aktom o proceni rizika. Ovo osposobljavanje poslodavacobavlja teorijski i praktično,
obezbeđuje ga u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret
zaposlenog.Poslodavac je dužan da obezbedi

da zaposlena žena za vreme trudnoće, zaposleni

mlađi od 18 godina života i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću

, i pored

osposobljavanja   za   bezbedan   i   zdrav   rad,   budu   u   pismenoj   formi   obavešteni   o   rezultatima
procene   rizika  na   radnom   mestu   i   o  merama  kojima   se   rizici   otklanjaju   u   cilju   povećanja
bezbednosti   i   zdravlja   na   radu.Poslodavac   je   dužan   da   vidno  obeleži   i   istakne   oznake  za
bezbednost   i/ili   zdravlje   radi   informisanja   zaposlenih   o   rizicima   u   tehnološkom   procesu,
pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i o merama za sprečavanje rizika.

81. O

BAVEZE

ZAPOSLENOG

POGLEDU

ZAŠTITE

ZDRAVLJA

BEZBEDNOSTI

RADU

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada

upozna

sa merama bezbednosti i

zdravlja na radu na radnom mestu na koje je određen, kao i da se

osposobljava

za njihovo

sprovođenje.

Zaposleni ima pravo:1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima

bezbednosti i zdravlja na radu; 2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta.

Zaposleni

ima pravo da odbije da radi

:1) ako mu preti neposredna opasnost po život i

zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere2) ako mu poslodavac nije obezbedio
propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane
zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom; 3) ako u toku